Летеће тврђаве уништиле Јапан

КОМAНДНИ ВИСОВИ (Aзијска најезда) (8)

Сукоб са америчком силом уништио је Јапанце. Мноштво Б-92 у току рата и тотално уништење, које су нанеле двије атомске бомбе. Окупација која је уследила директно их је суочила са америчким животним стандардом. Корејски рат, који је почео 1950., претворио је Јапан у базу за снабдевање америчких снага на Корејском полуострву. Ране педесете биле су почетак опоравка

Године 1945. Јапан је био разорена држава, понижена апсолутним поразом. Њене вође биле су ухапшене и дискредитоване, индустрија у рушевинама, трећина стамбених објеката у градовима претворена у пепео, земља се држала на ивици опстанка. Становништво је било деморалисано и обезглављено. Једва да је било ишта да се једе. Дечаци су стајали поред пруга и поскакујући, молили су америчке војнике да им баце таблице чоколаде из воза у покрету.

Сукоб са америчком силом уништио је Јапанце. Мноштво Б-92 изнад глава у току рата и тотално уништење, које су нанеле две атомске бомбе које су рат окончале, дали су јасно до знања да је америчка технологија надмоћна. Окупација која је уследила директно их је суочила са америчким животним стандардом. Сада су Јапанци могли сопственим очима да виде о чему могу да сањају. Ипак, таква стварност чинила се далеко ван домашаја њихових руку. Да ли баш? "Дођите, дођите сви", била је уводна песма јапанске радио емисије на енглеском језику, тако да је та мелодија која се понављала на улицама постала контратежа, позив слушаоцима да се окрену према будућности.

Првих неколико година после рата биле су исцрпљујуће тешке, оптерећене великим поремећајима, хроничним несташицама и високом инфлацијом. До краја четрдесетих америчка окупација - присиљена огромним трошковима и почетком хладног рата - учинила је оно што је познато као "обрнути курс" и почела је да се усредсређује на подстицање јапанског економског опоравка. Као део тога, наметнула је Доџов план, који је много учинио на гашењу инфлације.

Корејски рат и извоз

Корејски рат, који је почео 1950, претворио је Јапан у базу за снабдевање америчких снага на Корејском полуострву и подстакао је извозни бум. Ране педесете биле су почетак опоравка. Те године овековечене су у бестселеру из 1952, Генерални директор, чији главни јунак продаје свој предратни "датсун" за "форд", а онда зарађује толико да купи "линколн", који вози око спољне баште Мејџијиног храма, вичући: "Лак као перо! Лак као перо! Као да летим изнад облака." Нико у то време није могао ни да помисли да ће јапански аутомобил једног дана бити пожељнији од кола из Детроита и да ће представљати већи статусни симбол.

Тек средином педесетих Јапан је прешао из фазе опоравка у фазу стабилног привредног раста, који је постао главни национални циљ. Године 1960. када је требало да Хајато Икеда пређе са места министра за међународну трговину и индустрију на место председника владе, упитали су га шта ће да ради. "Зар није све питање економске политике?", узвратио је он. "Ићи ћу на удвостручење прихода." И Јапан је радио баш то.

Године 1964. уочи Олимпијских игара у Токију, Икеда је могао да с поносом каже: "Током деветнаестогодишњег привредног раста после рата, национални доходак Јапана приближава се западноевропском нивоу; ми покушавамо да за 20 послератних година урадимо оно што нисмо успели за 80 година пре рата. "Ово се могло мерити животним стандардом.

Шездесетих година потрошачи су куповали "три света добра" - телевизор, машину за прање веша и фрижидер. Седамдесетих година прешли су на "три К" - кола, колор (телевизор) и клима (уређаје).

Када је дошло до нафтне кризе седамдесетих година Јапанци су се уплашили да је игра завршена. Њихов развој, заснован на јефтиној нафти, мислили су, не може да се настави. Ипак, упркос песимизму, испоставило се да је енергетска криза само пролазна стагнација за Јапан. Почетком осамдесетих његова привреда је већ снажно одскакала захваљујући брзим технолошким прилагођавањима - преласком са привреде засноване на енергији на привреду засновану на "знању" - те на новом нагласку на ефикасности.

Токијска и њујоршка берза

Јапан је сада био економска суперсила. Крајем осамдесетих капитал Токијске берзе био је раван капиталу Њујоршке, а од десет највећих светских банака њих осам биле су јапанске. За некретнине у зони Царске палате у централном Токију говорило се да вреде више од целокупног запада Сједињених Држава. Стајати у предворју Царске палате и посматрати групе западних и јапанских бизнисмена како се приближавају један другом и клањају се размењујући визит картице значило је осећати се на зборном месту светске привреде, на самом врху глобалне трговине.

Почетком педесетих година, у Јапану се развила оштра дебата коју стратегију да примене - да ли стратегију међународног трговања, или развој концентрисан према унутра: либерализам насупрот централном планирању. Победила је прва опција, чији је резултат био да је Јапан имао велики удео у светској привреди. Јапан је извукао огромну корист. Јапану је помогло и то што је до седамдесетих година игнорисан као економска сила. У СAД он није сматран конкуренцијом него извором јефтине робе слабог квалитета. Као извозник Јапан се пењао уз производни ланац: од текстила и једноставних производа до бродова и сложених механичких производа, електронике и високе технологије.

Куповина

Пливајући на јаком јену, Јапан је наставио праву теревенку у куповини, купујући не само компаније него и свакојаке трофеје - винограде у Француској, неке најчувеније слике, Рокфелеров центар и Ексонову зграду у Њујорку, те два од пет највећих филмских студија у Холивуду. Aмеричке и европске компаније и стратези бизниса настојали су да проникну у тајну јапанског трговинског успјеха, да би га истиснуле. И, као да указује на будућност, председник Мексика послао је своју децу у јапанску школу у Мексико Ситију.

                                     (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.