Leteće tvrđave uništile Japan

KOMANDNI VISOVI (Azijska najezda) (8)

Sukob sa američkom silom uništio je Japance. Mnoštvo B-92 u toku rata i totalno uništenje, koje su nanele dvije atomske bombe. Okupacija koja je usledila direktno ih je suočila sa američkim životnim standardom. Korejski rat, koji je počeo 1950., pretvorio je Japan u bazu za snabdevanje američkih snaga na Korejskom poluostrvu. Rane pedesete bile su početak oporavka

Godine 1945. Japan je bio razorena država, ponižena apsolutnim porazom. Njene vođe bile su uhapšene i diskreditovane, industrija u ruševinama, trećina stambenih objekata u gradovima pretvorena u pepeo, zemlja se držala na ivici opstanka. Stanovništvo je bilo demoralisano i obezglavljeno. Jedva da je bilo išta da se jede. Dečaci su stajali pored pruga i poskakujući, molili su američke vojnike da im bace tablice čokolade iz voza u pokretu.

Sukob sa američkom silom uništio je Japance. Mnoštvo B-92 iznad glava u toku rata i totalno uništenje, koje su nanele dve atomske bombe koje su rat okončale, dali su jasno do znanja da je američka tehnologija nadmoćna. Okupacija koja je usledila direktno ih je suočila sa američkim životnim standardom. Sada su Japanci mogli sopstvenim očima da vide o čemu mogu da sanjaju. Ipak, takva stvarnost činila se daleko van domašaja njihovih ruku. Da li baš? "Dođite, dođite svi", bila je uvodna pesma japanske radio emisije na engleskom jeziku, tako da je ta melodija koja se ponavljala na ulicama postala kontrateža, poziv slušaocima da se okrenu prema budućnosti.

Prvih nekoliko godina posle rata bile su iscrpljujuće teške, opterećene velikim poremećajima, hroničnim nestašicama i visokom inflacijom. Do kraja četrdesetih američka okupacija - prisiljena ogromnim troškovima i početkom hladnog rata - učinila je ono što je poznato kao "obrnuti kurs" i počela je da se usredsređuje na podsticanje japanskog ekonomskog oporavka. Kao deo toga, nametnula je Dodžov plan, koji je mnogo učinio na gašenju inflacije.

Korejski rat i izvoz

Korejski rat, koji je počeo 1950, pretvorio je Japan u bazu za snabdevanje američkih snaga na Korejskom poluostrvu i podstakao je izvozni bum. Rane pedesete bile su početak oporavka. Te godine ovekovečene su u bestseleru iz 1952, Generalni direktor, čiji glavni junak prodaje svoj predratni "datsun" za "ford", a onda zarađuje toliko da kupi "linkoln", koji vozi oko spoljne bašte Mejdžijinog hrama, vičući: "Lak kao pero! Lak kao pero! Kao da letim iznad oblaka." Niko u to vreme nije mogao ni da pomisli da će japanski automobil jednog dana biti poželjniji od kola iz Detroita i da će predstavljati veći statusni simbol.

Tek sredinom pedesetih Japan je prešao iz faze oporavka u fazu stabilnog privrednog rasta, koji je postao glavni nacionalni cilj. Godine 1960. kada je trebalo da Hajato Ikeda pređe sa mesta ministra za međunarodnu trgovinu i industriju na mesto predsednika vlade, upitali su ga šta će da radi. "Zar nije sve pitanje ekonomske politike?", uzvratio je on. "Ići ću na udvostručenje prihoda." I Japan je radio baš to.

Godine 1964. uoči Olimpijskih igara u Tokiju, Ikeda je mogao da s ponosom kaže: "Tokom devetnaestogodišnjeg privrednog rasta posle rata, nacionalni dohodak Japana približava se zapadnoevropskom nivou; mi pokušavamo da za 20 posleratnih godina uradimo ono što nismo uspeli za 80 godina pre rata. "Ovo se moglo meriti životnim standardom.

Šezdesetih godina potrošači su kupovali "tri sveta dobra" - televizor, mašinu za pranje veša i frižider. Sedamdesetih godina prešli su na "tri K" - kola, kolor (televizor) i klima (uređaje).

Kada je došlo do naftne krize sedamdesetih godina Japanci su se uplašili da je igra završena. Njihov razvoj, zasnovan na jeftinoj nafti, mislili su, ne može da se nastavi. Ipak, uprkos pesimizmu, ispostavilo se da je energetska kriza samo prolazna stagnacija za Japan. Početkom osamdesetih njegova privreda je već snažno odskakala zahvaljujući brzim tehnološkim prilagođavanjima - prelaskom sa privrede zasnovane na energiji na privredu zasnovanu na "znanju" - te na novom naglasku na efikasnosti.

Tokijska i njujorška berza

Japan je sada bio ekonomska supersila. Krajem osamdesetih kapital Tokijske berze bio je ravan kapitalu Njujorške, a od deset najvećih svetskih banaka njih osam bile su japanske. Za nekretnine u zoni Carske palate u centralnom Tokiju govorilo se da vrede više od celokupnog zapada Sjedinjenih Država. Stajati u predvorju Carske palate i posmatrati grupe zapadnih i japanskih biznismena kako se približavaju jedan drugom i klanjaju se razmenjujući vizit kartice značilo je osećati se na zbornom mestu svetske privrede, na samom vrhu globalne trgovine.

Početkom pedesetih godina, u Japanu se razvila oštra debata koju strategiju da primene - da li strategiju međunarodnog trgovanja, ili razvoj koncentrisan prema unutra: liberalizam nasuprot centralnom planiranju. Pobedila je prva opcija, čiji je rezultat bio da je Japan imao veliki udeo u svetskoj privredi. Japan je izvukao ogromnu korist. Japanu je pomoglo i to što je do sedamdesetih godina ignorisan kao ekonomska sila. U SAD on nije smatran konkurencijom nego izvorom jeftine robe slabog kvaliteta. Kao izvoznik Japan se penjao uz proizvodni lanac: od tekstila i jednostavnih proizvoda do brodova i složenih mehaničkih proizvoda, elektronike i visoke tehnologije.

Kupovina

Plivajući na jakom jenu, Japan je nastavio pravu terevenku u kupovini, kupujući ne samo kompanije nego i svakojake trofeje - vinograde u Francuskoj, neke najčuvenije slike, Rokfelerov centar i Eksonovu zgradu u Njujorku, te dva od pet najvećih filmskih studija u Holivudu. Američke i evropske kompanije i stratezi biznisa nastojali su da proniknu u tajnu japanskog trgovinskog uspjeha, da bi ga istisnule. I, kao da ukazuje na budućnost, predsednik Meksika poslao je svoju decu u japansku školu u Meksiko Sitiju.

                                     (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.