Културне тековине императора Проба

СТAРИ СРПСКИ ВЕК - AНТИЧКA СРБИЈA (17)

На целом подручју античке Србије, најчешћа су налазишта грнчарије, међу којем су најлепши примерци посуђа од црвено печене глине, глеђосани зеленом или маслинастозеленом бојом, карактеристичном за Поморавље и Подриње. Такође, доста је пронађено уломака тзв. ранословенских лонаца, чија је особеност била у украшавању обода крстом

Цео простор Србије, у старом веку, био је поприште судара културе и цивилизација многобројних народа – отуда и богатство археолошких налаза, који контрастно сведоче о бурној повести овог дела Балкана, насељеног још од давне преисторије кромањонцима и грималдинцима. Прву велику сеобу на овај простор извршиће аријевско племе Синга који су, у IX, VIII, веку пре н. е, основали Сингидаву, данашњи Београд. За Сингама на овај простор долазе Скити, Трачани, Трако- Скити, Трако-Кимери (који, касније, добијају збирно име Трибала), Дачани и Готи.

У граду Свачу, који је смештен на излазу Дрима из клисуре, пронађено је ливено зарубљено купасто прстење са наглашеним раменима, као и оно главе украшене кружићима. Овакво прстење је раширено у суседним подручјима Подримља, Повардарја и српског Подунавља. Посебно се својом лепотом истиче прстење кружне главе, украшено осмолистом или обележено пентаграмом. На истом локалитету, пронађени су уломци лонаца украшених на врату и рамену водоравним жљебовима и валовницом.

Гроб изнад кога је нађен новац цара Диоклецијана

У Иловици, где је било седиште Зетске епископије, налазила се и римска бања-болница. Такву намену ове зграде, која је касније претворена у манастир, показују уређаји за грејање воде и зидова, уграђени у њене просторије, од оних на обали до највишег дела, на коме је потом, изграђена црква. У олтарском простору, изграђеном на источном крају велике римске одаје, откривен је гроб свештеномученика, изнад кога је нађен новац цара Диоклецијана, у чије време је овде изграђено лечилиште. Могуће је да је и суседно Игало, у римско доба било лечилиште, судећи по његовом имену – (Л)игало, јер се у њему лежало у лековитом блату.

На целом подручју античке Србије, најчешћа су налазишта грнчарије, међу којем су најлепши примерци посуђа од црвено печене глине, глеђосани зеленом или маслинастозеленом бојом, карактеристичном за Поморавље и Подриње. Такође, доста је пронађено уломака тзв. ранословенских лонаца, чија је особеност била у украшавању обода крстом. Траг ових лонаца води преко Румуније у Молдавију.

Ипак, као спецификум се истичу црепуље, оригинална врста српског посуђа за спремање хране, која је и данас у широкој употреби – боље рећи, употреба црепуља, на овом простору, није никада ни престајала. Старовековне црепуље су мале, пречника ретко већег од 0,25 м. По правилу, налажене су у горњим археолошким слојевима. Прављене су гњечењем глине са додатком калцита, понекад и са дробљеном грнчаријом и зрнима житарица, а печене су у смеђим и црвенкастим бојама.

Низак руб, обично им је налепљен на кружно дно; ретко имају више извучен обод, од доњег дела слоја. У Иловици је пронађена, са горње стране, лепо поравната црепуља, док су, одоздо, упадљива крупна и ситна зрна калцита. Печена је у прелому црвено, одоздо окер, а са горње стране, у светлосмеђој боји.

Цар Константин Велики богато украсио Наисус и Медијану

На месту данашњег сремског села Мартинци постојало је у античко време насеље Будалија где се, 200. г, родио император Деције Трајан. По писцима Aурелију Виктору и Еутропију, Трајан је богато украсио своје родно место, изградивши неку врсту палате за припаднике своје трибалске, али и сенаторске породице Месијус. С друге стране, цар Константин Велики је засигурно богато украсио и доградио Наисус и Медијану, а пошто је у почетку био један од тетрарха, постојање палате, у његовом родном месту, не треба доводити у сумњу, али конкретни археолошки докази за тако нешто још увек не постоје. Вероватно је ова палата у турско доба разграђена, а камен превезен у Цариград, што је била уобичајена турска пракса, уприличавана на већини античких локалитета.

Император Проб је један од ретких римских царева који је имао велике заслуге за културно-цивилизацијски напредак Србије, ондашњег Илирика. Рођен је у Сирмијуму, 232. г, као Марко Aурелије, у породици градског баштована, трибалског порекла. Од малих ногу је научен да напорно ради. Посветио се војничком позиву, јер је једино он, у тим временима, омогућавао успешну каријеру и евентуални успон на друштвеној лествици. Брзо се истакао, а његов суграђанин, император Aурелијан, веома га је ценио, поставивши га за команданта преторијанских кохорти, на дужност коју је и сам вршио за време Клаудија II Готског, одакле се Проб винуо да самих владајућих структура.

И данашњи Београд, римски Сингидунум, је имао императора, Јовијана (363-364), чија кратка владавина није оставила никаквога трага у богатој римској историји. Може се претпоставити да је овај цар, у духу важећих обичаја, започео изградњу палате, баш као и Лициније I (308- 324 ), рођен негде на просторима данашње Тимочке крајине. За Виминацијум се не може тврдити да је имао царску палату, коју неки археолози вежу за цара Хадријана, јер је овај био светски путник и ратујући је обишао на хиљаде градова и градића, од Британије до Aзије.

Виминацијум

У време Јовијана, главни град Мезије је био Херреум Марги, данашња Ћуприја, док Виминацијум није имао статус колоније римских грађана; спадао је у ред муниципијума, којих је било много на територији Империје, а статус колоније је добио после Сирмијума, 79. г, и Бесијане (Доњи Петровци), 212. г. Виминацијум је несумњиво важан град у римској историји, али ипак није у рангу званичне царске резиденције - Сирмијума. Испод ових палата, на овим локалитетима и дан-данас лежи огромно археолошко благо, које чека боља времена да, поново, изађе на светлост дана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.