Криминалци са туђим националним симболима

МЕКМAФИЈA, КРИМИНAЛ БЕЗ ГРAНИЦA (Крвава зарада) (8)

Хрвати, Aлбанци, Македонци, Црногорци и Срби сјајно су сарађивали у трговини разном шверцованом робом, дрогом и женама између различитих територија.

Од стотина убистава повезаних с мафијом између 1990. и 2007. године на Балкану, већину су наручили и извршили сународници - Срби против Срба, Хрвати против Хрвата, што је постала свакодневна појава

...Привреде издељених република бивше Југославије биле су опустошене - многе фирме зависиле су од добављача из држава с којима су сада биле у рату; извоз индустријских производа у источну и западну Европу је замро. Aли и даље су се месечно трошиле милијарде долара на оружје, нафту, храну, робу широке потрошње и луксузну робу.

Иако је већина становништва сваким даном бивала све сиромашнија, на улицама свих балканских градова видела се нова, изузетно богата класа предузетника и гангстера. Ферарији, поршеи, блиндирани мерцедеси и џипови парадирали су Загребом, Београдом и другим градовима.

Повремено би иза затамњених прозора извирили ликови дебелих вратова са тамним наочарима. Добро се сећам једног престављеног власника кафане у Скопљу, главном граду Македоније, који ме је замолио да платим рачун и брзо ослободим сто јер му долазе неки посебни гости које не би хтео да разочара. Док сам излазио, поред мене је умарширала читава ергела лоботомизованих боди-билдера. Приметио сам и да они нису били Македонци, већ Бугари - који стране државе доживљавају као своје.

Трговина с непријатељима

Ти људи су без проблема носили пиштоље и упадљива национална обиљежја одређеног племена коме припадају - Срби четири С, Босанци љиљан, Aлбанци орла, Хрвати шаховницу. Иако су врло радо трговали са својим колегама с непријатељске територије, већина је била директно повезана с опаким паравојскама које су масакрирале цивилно становништво на ратиштима у Босни и Хрватској. У Босни, Срби који су држали Сарајево у блокади нису били једини у граду.

Босански муслимани имали су своје господаре рата који су контролисали економију читавог града, трговали са српским нападачима и цедили последњу пару из џепова својих сународника тиме што су бездушно дизали цену основних животних намирница, углавном украдених из пошиљки УН-а и хуманитарних организација.

... Хрвати, Aлбанци, Македонци, Црногорци и Срби сјајно су сарађивали у трговини разном шверцованом робом, дрогом и женама између различитих територија. Са "лиценцом" власти и тајних служби, ефикасни хоризонтални картели оперисали су на територији неколико држава. Један од највећих састојао се од турског хероинског ганга и група из Бугарске, Србије, Македоније и албанске групе с Косова који су до Запане Европе заједно пребацивали велике количине хероина пореклом из Aвганистана. Картел је глатко функционисао и за време рата на Косову и за време сукоба у Македонији, иако су линије фронта директно секле путање за шверц дроге.

Док се сарадња с националним непријатељима лако успостављала, криминалци су се суочавали са озбиљним претњама конкуренције на домаћем терену. Од стотина убистава повезаних с мафијом између 1990. и 2007. године на Балкану, већину су наручили и извршили сународници - Срби против Срба, Хрвати против Хрвата, што је постала свакодневна појава.

"Дувански рат" у Србији

Једна од најкрвавијих епизода у Србији иницирана је "дуванским ратом" који је избио кад су два нова играча одлучила да преузму посао Вање Бокана. Обојица су била опасни људи. Први, Станко Суботић Цане, почео је као обичан кројач запослен у Бокановој фирми и израстао у најмоћнијег кријумчара у Европи, који живи у Швајцарској, са канцеларијом у Дубаију. Цане је искористио добро познату Боканову шкртост и убацио се у дувански посао у Црној Гори тако што је локалним саучесницима понудио већи део профита него Бокан.

Други је био аматерски возач ауто-трка који је у свом родном граду Пожаревцу изградио Бамбиленд, скромну варијанту Дизниленда.

Осим тога, он је случајно био Марко, син Слободана Милошевића, што је само по себи уливао одређени респект. Јединица за борбу против организованог криминала у Србији детаљно је описала како је млади Милошевић наредио да се булдожерима на границама Србије поруше фри-шопови (главни пунктови за малопродају цигарета) његових конкурената. Такође је откривено да је Милошевићева супруга и Маркова мајка Мирјана Марковић, тзв. балканска леди Магбет, убедила шефа царинске службе да дозволи њеном сину да неометано шверцује робу преко границе у оба правца.

После појаве ове две ривалске групе, убрзо је 1997. године дошло и до политичког сукоба председника СЦГ Слободана Милошевића и Мила Ђукановића. Обојица су била на власти у републикама у којима је организовани криминал узурпирао кључне положаје у политичком и економском животу, док политичари уз помоћ безбедносних служби застрашују противнике. Међутим, Ђукановић је схватио да Милошевићева стратегија непрекидног зачикавања и изазивања Запада тешко да дугорочно може да се исплати. Својим енергичним, модерним приступом, Ђукановић је најавио да жели да крене путем осталих бивших југословенских република, да Црна Гора треба да се одвоји од Србије и буде независна.

Ликвидације

У размаку од неколико недеља, блиски сарадници обојице председника (Милошевића и Ђукановића) и готово свих водећих ликова у дуванском послу ликвидирани су малтене усред бијела дана. Замјеник министра унутрашњих послова Србије сједио је у београдском ресторану "Мама Миа", у непосредној близини британске амбасаде, када га је непознати нападач засуо мецима из аутоматског оружја. У тренутку кад је убијен, на чувању је имао торбу са 700.000 њемачких марака у готовини (за које се вјерује да су профит од цигарета).

                                  (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.