Kriminalci sa tuđim nacionalnim simbolima

MEKMAFIJA, KRIMINAL BEZ GRANICA (Krvava zarada) (8)

Hrvati, Albanci, Makedonci, Crnogorci i Srbi sjajno su sarađivali u trgovini raznom švercovanom robom, drogom i ženama između različitih teritorija.

Od stotina ubistava povezanih s mafijom između 1990. i 2007. godine na Balkanu, većinu su naručili i izvršili sunarodnici - Srbi protiv Srba, Hrvati protiv Hrvata, što je postala svakodnevna pojava

...Privrede izdeljenih republika bivše Jugoslavije bile su opustošene - mnoge firme zavisile su od dobavljača iz država s kojima su sada bile u ratu; izvoz industrijskih proizvoda u istočnu i zapadnu Evropu je zamro. Ali i dalje su se mesečno trošile milijarde dolara na oružje, naftu, hranu, robu široke potrošnje i luksuznu robu.

Iako je većina stanovništva svakim danom bivala sve siromašnija, na ulicama svih balkanskih gradova videla se nova, izuzetno bogata klasa preduzetnika i gangstera. Ferariji, poršei, blindirani mercedesi i džipovi paradirali su Zagrebom, Beogradom i drugim gradovima.

Povremeno bi iza zatamnjenih prozora izvirili likovi debelih vratova sa tamnim naočarima. Dobro se sećam jednog prestavljenog vlasnika kafane u Skoplju, glavnom gradu Makedonije, koji me je zamolio da platim račun i brzo oslobodim sto jer mu dolaze neki posebni gosti koje ne bi hteo da razočara. Dok sam izlazio, pored mene je umarširala čitava ergela lobotomizovanih bodi-bildera. Primetio sam i da oni nisu bili Makedonci, već Bugari - koji strane države doživljavaju kao svoje.

Trgovina s neprijateljima

Ti ljudi su bez problema nosili pištolje i upadljiva nacionalna obilježja određenog plemena kome pripadaju - Srbi četiri S, Bosanci ljiljan, Albanci orla, Hrvati šahovnicu. Iako su vrlo rado trgovali sa svojim kolegama s neprijateljske teritorije, većina je bila direktno povezana s opakim paravojskama koje su masakrirale civilno stanovništvo na ratištima u Bosni i Hrvatskoj. U Bosni, Srbi koji su držali Sarajevo u blokadi nisu bili jedini u gradu.

Bosanski muslimani imali su svoje gospodare rata koji su kontrolisali ekonomiju čitavog grada, trgovali sa srpskim napadačima i cedili poslednju paru iz džepova svojih sunarodnika time što su bezdušno dizali cenu osnovnih životnih namirnica, uglavnom ukradenih iz pošiljki UN-a i humanitarnih organizacija.

... Hrvati, Albanci, Makedonci, Crnogorci i Srbi sjajno su sarađivali u trgovini raznom švercovanom robom, drogom i ženama između različitih teritorija. Sa "licencom" vlasti i tajnih službi, efikasni horizontalni karteli operisali su na teritoriji nekoliko država. Jedan od najvećih sastojao se od turskog heroinskog ganga i grupa iz Bugarske, Srbije, Makedonije i albanske grupe s Kosova koji su do Zapane Evrope zajedno prebacivali velike količine heroina poreklom iz Avganistana. Kartel je glatko funkcionisao i za vreme rata na Kosovu i za vreme sukoba u Makedoniji, iako su linije fronta direktno sekle putanje za šverc droge.

Dok se saradnja s nacionalnim neprijateljima lako uspostavljala, kriminalci su se suočavali sa ozbiljnim pretnjama konkurencije na domaćem terenu. Od stotina ubistava povezanih s mafijom između 1990. i 2007. godine na Balkanu, većinu su naručili i izvršili sunarodnici - Srbi protiv Srba, Hrvati protiv Hrvata, što je postala svakodnevna pojava.

"Duvanski rat" u Srbiji

Jedna od najkrvavijih epizoda u Srbiji inicirana je "duvanskim ratom" koji je izbio kad su dva nova igrača odlučila da preuzmu posao Vanje Bokana. Obojica su bila opasni ljudi. Prvi, Stanko Subotić Cane, počeo je kao običan krojač zaposlen u Bokanovoj firmi i izrastao u najmoćnijeg krijumčara u Evropi, koji živi u Švajcarskoj, sa kancelarijom u Dubaiju. Cane je iskoristio dobro poznatu Bokanovu škrtost i ubacio se u duvanski posao u Crnoj Gori tako što je lokalnim saučesnicima ponudio veći deo profita nego Bokan.

Drugi je bio amaterski vozač auto-trka koji je u svom rodnom gradu Požarevcu izgradio Bambilend, skromnu varijantu Diznilenda.

Osim toga, on je slučajno bio Marko, sin Slobodana Miloševića, što je samo po sebi ulivao određeni respekt. Jedinica za borbu protiv organizovanog kriminala u Srbiji detaljno je opisala kako je mladi Milošević naredio da se buldožerima na granicama Srbije poruše fri-šopovi (glavni punktovi za maloprodaju cigareta) njegovih konkurenata. Takođe je otkriveno da je Miloševićeva supruga i Markova majka Mirjana Marković, tzv. balkanska ledi Magbet, ubedila šefa carinske službe da dozvoli njenom sinu da neometano švercuje robu preko granice u oba pravca.

Posle pojave ove dve rivalske grupe, ubrzo je 1997. godine došlo i do političkog sukoba predsednika SCG Slobodana Miloševića i Mila Đukanovića. Obojica su bila na vlasti u republikama u kojima je organizovani kriminal uzurpirao ključne položaje u političkom i ekonomskom životu, dok političari uz pomoć bezbednosnih službi zastrašuju protivnike. Međutim, Đukanović je shvatio da Miloševićeva strategija neprekidnog začikavanja i izazivanja Zapada teško da dugoročno može da se isplati. Svojim energičnim, modernim pristupom, Đukanović je najavio da želi da krene putem ostalih bivših jugoslovenskih republika, da Crna Gora treba da se odvoji od Srbije i bude nezavisna.

Likvidacije

U razmaku od nekoliko nedelja, bliski saradnici obojice predsednika (Miloševića i Đukanovića) i gotovo svih vodećih likova u duvanskom poslu likvidirani su maltene usred bijela dana. Zamjenik ministra unutrašnjih poslova Srbije sjedio je u beogradskom restoranu "Mama Mia", u neposrednoj blizini britanske ambasade, kada ga je nepoznati napadač zasuo mecima iz automatskog oružja. U trenutku kad je ubijen, na čuvanju je imao torbu sa 700.000 njemačkih maraka u gotovini (za koje se vjeruje da su profit od cigareta).

                                  (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.