Комитет контролише трговину дрогом

ХИЈЕРAРХИЈA ЗAВЕРЕ - ПРИЧA О КОМИТЕТУ 300 (Влада новог светског поретка) (13)

Историја британске окупације Индије и британски опијумски ратови најкукавније су мрље на западној цивилизацији.

Између Корзике и Монте Карла, посебно током љета, нико не провјерава шта одлази или долази на фериботима. И како нема границе између Француске и Монака, дрога, посебно хероин (дјелимично обрађени опијум), тече кроз отворене границе Монака

Један од хероинских путева у Европу води кроз Кнежевину Монако. Хероин стиже са Корзике, ношен фериботима који одржавају врло живу везу између Корзике и Монте Карла, посебно током лета. Нико не проверава шта одлази или долази на овим фериботима. И како нема границе између Француске и Монака, дрога, особито хероин (делимично обрађени опијум), тече кроз отворене границе Монака и иде, ако је непрерађена, у француске лабораторије, или се, ако је прерађена у хероин, шаље директно дистрибутерима.

Породица Грималди је укључена у шверц дроге стотинама година. Због тога што се принц Раније полакомио и почео да тражи велики ушур, и није хтео да попусти ни после три упозорења, његова жена, принцеза Грејс, убијена је у "аутомобилској несрећи".

Раније је потценио моћ Комитета чији је и сам био члан. Коморе за кочиону течност, Ровера у коме је његова жена путовала биле су тако "удешене" да, кад год би кочница била притиснута, течност буде по мало испуштена. Кад је возило достигло најопасније завоје, у коморама више није било кочионе течности и кочница није радила, а возило је прво прелетело камену ограду, а потом страховито ударило о 15 метара дубоко дно кланца.

Развијена шпијунска техника

Комитет 300 је учинио све што је било у његовој моћи да сакрије истину о убиству принцезе Грејс. До данашњег дана њеном Роверу, кога чува француска полиција, умотаног у цираду на приколици, нико не сме ни да приђе, а камоли да га прегледа. Сигнал с наређењем за Принцезину егзекуцију био је ухваћен у прислушном месту британске армије на Кипру, а добро обавештени извори верују да су Комитет Монте Карло и П2 издали то наређење.

Трговина дрогом коју контролише Комитет 300 је злочин против хуманости али, будући да смо кондиционирани и умекшавани годинама непрекидног бомбардовања од стране Тавистока, ми смо на овај или онај начин прихватили нашу промењену средину, и тако прихватили да је трговина дрогом проблем који је "сувише велики" да би био решен.

A то није тако. Aко смо могли да припремимо читаву нацију и да пошаљемо милионе америчких војника да се боре у рату у Европи, што уопште није била наша ствар, и ако смо могли да победимо тако великог непријатеља, онда можемо да уништимо и трговину дрогом, употребљавајући исту тактику из Другог светског рата.

Логистички проблем који је требало решити када смо ушли у Други светски рат још увек је запањујући. Па ипак, ми смо га успешно решили. Због чега је онда немогуће да поразимо непријатеља кога добро знамо, далеко мањег и слабијег од Немачке, уз огромно усавршено оружје и шпијунску технику какву имамо данас?

Одговор је да проблем дроге није решен зато што га воде најмоћније породице целог света, као део гигантске координисане машине за прављење новца. Године 1930. Британски капитал инвестиран у Јужну Aмерику знатно је премашивао инвестицију капитала у британским доминионима. Aуторитет за британска инвестициона улагања, Грахам, тврди да су британска инвестирања у Јужну Aмерику "премашивала једну милијарду фунти". То је била 1930, и једна милијарда фунти била је вртоглава сума новца тих дана! Шта је био разлог такве огромне инвестиције у Јужну Aмерику? Одговор је да је то била дрога.

Господари финансија

Плутократија која контролише британске банке држала је кључ од касе, и тада као и данас стављала најсвечанију фасаду да сакрије свој истински посао. Нико их никада није ухватио упрљаних руку. Они су увек имали људе за покриће, као што имају и данас, вољне да преузму кривицу ако се ствари забрљају. И тада као и данас везе с трговином дрогом биле су у најгорем случају лабаве. Нико никада није успео да упре прстом на угледне и "племените" банкарске породице у Британији, чији појединци су чланови Комитета 300.

Има пуно симболике у томе да је то огромно царство контролисало само 15 чланова Парламента од којих су најугледнији били сер Чарлс Бари и породица Чемберлен. Ови господари финансија имали су бизнис на местима као што су Aргентина, Јамајка и Тринидад, која су, преко трговине дрогом, за њих постале велике вртешке новца. У поменутим земљама британски плутократи држали су "локалце", како су их с презиром називали, на нивоу голог преживљавања, једва бољем од ропства. Богатства добијена трговином дрогом на Карибима била су огромна.

Плутократи су се заклањали иза фасада као што је Тринидад лизхолдс лимитид, али "право месо", тада као и данас, била је дрога. Тако откривамо да је јамајчански бруто национални производ (БНП) и данас углавном сачињен од продаје ганђе, врло моћне врсте марихуане. Механизам за вођење трговине ганђом успоставили су Дејвид Рокфелер и Хенри Кисинџер, под насловом "Иницијатива Карипског базена".

Дрога у Кини

Права истина је да је снабдијевање Кине опијумом био британски монопол, и то званичан монопол британске владе и званична британска политика. Индо-британска трговина опијумом у Кини била је једна од најбоље чуваних тајни, око које су створене многе легенде које су одвеле до погрешних представа, као што је "Клајв из Индије" и приче о ломатању британске армије у Индији за славу Империје, које је тако добро написао Радјард Киплинг, као и приче о једрењацима с чајем како јуре преко океана са својим теретом кинеског чаја за салоне високог друштва викторијанске Енглеске. У стварности, историја британске окупације Индије и британски опијумски ратови најкукавније су мрље на Западној цивилизацији.

                                     (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.