Komitet kontroliše trgovinu drogom

HIJERARHIJA ZAVERE - PRIČA O KOMITETU 300 (Vlada novog svetskog poretka) (13)

Istorija britanske okupacije Indije i britanski opijumski ratovi najkukavnije su mrlje na zapadnoj civilizaciji.

Između Korzike i Monte Karla, posebno tokom ljeta, niko ne provjerava šta odlazi ili dolazi na feribotima. I kako nema granice između Francuske i Monaka, droga, posebno heroin (djelimično obrađeni opijum), teče kroz otvorene granice Monaka

Jedan od heroinskih puteva u Evropu vodi kroz Kneževinu Monako. Heroin stiže sa Korzike, nošen feribotima koji održavaju vrlo živu vezu između Korzike i Monte Karla, posebno tokom leta. Niko ne proverava šta odlazi ili dolazi na ovim feribotima. I kako nema granice između Francuske i Monaka, droga, osobito heroin (delimično obrađeni opijum), teče kroz otvorene granice Monaka i ide, ako je neprerađena, u francuske laboratorije, ili se, ako je prerađena u heroin, šalje direktno distributerima.

Porodica Grimaldi je uključena u šverc droge stotinama godina. Zbog toga što se princ Ranije polakomio i počeo da traži veliki ušur, i nije hteo da popusti ni posle tri upozorenja, njegova žena, princeza Grejs, ubijena je u "automobilskoj nesreći".

Ranije je potcenio moć Komiteta čiji je i sam bio član. Komore za kočionu tečnost, Rovera u kome je njegova žena putovala bile su tako "udešene" da, kad god bi kočnica bila pritisnuta, tečnost bude po malo ispuštena. Kad je vozilo dostiglo najopasnije zavoje, u komorama više nije bilo kočione tečnosti i kočnica nije radila, a vozilo je prvo preletelo kamenu ogradu, a potom strahovito udarilo o 15 metara duboko dno klanca.

Razvijena špijunska tehnika

Komitet 300 je učinio sve što je bilo u njegovoj moći da sakrije istinu o ubistvu princeze Grejs. Do današnjeg dana njenom Roveru, koga čuva francuska policija, umotanog u ciradu na prikolici, niko ne sme ni da priđe, a kamoli da ga pregleda. Signal s naređenjem za Princezinu egzekuciju bio je uhvaćen u prislušnom mestu britanske armije na Kipru, a dobro obavešteni izvori veruju da su Komitet Monte Karlo i P2 izdali to naređenje.

Trgovina drogom koju kontroliše Komitet 300 je zločin protiv humanosti ali, budući da smo kondicionirani i umekšavani godinama neprekidnog bombardovanja od strane Tavistoka, mi smo na ovaj ili onaj način prihvatili našu promenjenu sredinu, i tako prihvatili da je trgovina drogom problem koji je "suviše veliki" da bi bio rešen.

A to nije tako. Ako smo mogli da pripremimo čitavu naciju i da pošaljemo milione američkih vojnika da se bore u ratu u Evropi, što uopšte nije bila naša stvar, i ako smo mogli da pobedimo tako velikog neprijatelja, onda možemo da uništimo i trgovinu drogom, upotrebljavajući istu taktiku iz Drugog svetskog rata.

Logistički problem koji je trebalo rešiti kada smo ušli u Drugi svetski rat još uvek je zapanjujući. Pa ipak, mi smo ga uspešno rešili. Zbog čega je onda nemoguće da porazimo neprijatelja koga dobro znamo, daleko manjeg i slabijeg od Nemačke, uz ogromno usavršeno oružje i špijunsku tehniku kakvu imamo danas?

Odgovor je da problem droge nije rešen zato što ga vode najmoćnije porodice celog sveta, kao deo gigantske koordinisane mašine za pravljenje novca. Godine 1930. Britanski kapital investiran u Južnu Ameriku znatno je premašivao investiciju kapitala u britanskim dominionima. Autoritet za britanska investiciona ulaganja, Graham, tvrdi da su britanska investiranja u Južnu Ameriku "premašivala jednu milijardu funti". To je bila 1930, i jedna milijarda funti bila je vrtoglava suma novca tih dana! Šta je bio razlog takve ogromne investicije u Južnu Ameriku? Odgovor je da je to bila droga.

Gospodari finansija

Plutokratija koja kontroliše britanske banke držala je ključ od kase, i tada kao i danas stavljala najsvečaniju fasadu da sakrije svoj istinski posao. Niko ih nikada nije uhvatio uprljanih ruku. Oni su uvek imali ljude za pokriće, kao što imaju i danas, voljne da preuzmu krivicu ako se stvari zabrljaju. I tada kao i danas veze s trgovinom drogom bile su u najgorem slučaju labave. Niko nikada nije uspeo da upre prstom na ugledne i "plemenite" bankarske porodice u Britaniji, čiji pojedinci su članovi Komiteta 300.

Ima puno simbolike u tome da je to ogromno carstvo kontrolisalo samo 15 članova Parlamenta od kojih su najugledniji bili ser Čarls Bari i porodica Čemberlen. Ovi gospodari finansija imali su biznis na mestima kao što su Argentina, Jamajka i Trinidad, koja su, preko trgovine drogom, za njih postale velike vrteške novca. U pomenutim zemljama britanski plutokrati držali su "lokalce", kako su ih s prezirom nazivali, na nivou golog preživljavanja, jedva boljem od ropstva. Bogatstva dobijena trgovinom drogom na Karibima bila su ogromna.

Plutokrati su se zaklanjali iza fasada kao što je Trinidad lizholds limitid, ali "pravo meso", tada kao i danas, bila je droga. Tako otkrivamo da je jamajčanski bruto nacionalni proizvod (BNP) i danas uglavnom sačinjen od prodaje ganđe, vrlo moćne vrste marihuane. Mehanizam za vođenje trgovine ganđom uspostavili su Dejvid Rokfeler i Henri Kisindžer, pod naslovom "Inicijativa Karipskog bazena".

Droga u Kini

Prava istina je da je snabdijevanje Kine opijumom bio britanski monopol, i to zvaničan monopol britanske vlade i zvanična britanska politika. Indo-britanska trgovina opijumom u Kini bila je jedna od najbolje čuvanih tajni, oko koje su stvorene mnoge legende koje su odvele do pogrešnih predstava, kao što je "Klajv iz Indije" i priče o lomatanju britanske armije u Indiji za slavu Imperije, koje je tako dobro napisao Radjard Kipling, kao i priče o jedrenjacima s čajem kako jure preko okeana sa svojim teretom kineskog čaja za salone visokog društva viktorijanske Engleske. U stvarnosti, istorija britanske okupacije Indije i britanski opijumski ratovi najkukavnije su mrlje na Zapadnoj civilizaciji.

                                     (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.