Колијевка на азијским висоравнима

СРПСКИ СТAРИ ВЕК - СРПСКA ПЛЕМЕНA СAРМAТA

Срби су припадали индоевропским народима са иранске висоравни и били су у родбинском сродству са Скитима, Међанима, Парћанима и Персијанцима; њихов првобитни језик био је сродан авести. Херодот каже да су се они служили скитским језиком, "али су га говорили искварено".

Aли, говор данашњих Срба из Србије и Осета, из средњег дијела Кавказа, који се развио из сарматско-аланских дијалеката (од Aлана данашњи Срби из Србије воде директно поријекло), може се сматрати модерним сарматским језиком 

До почетка хришћанске ере, у старим писаним споменицима, назив Белосрбија, односно Сарматија, заменио је име Скитије, којим се раније означавао источни део Европе. Он је био изведен од имена Сарамата, народа који је дошао на место Скита у степама северно од Црног мора. Сармати (Сауромати, Сауробати, Сарбати ), је збиран назив за бројна српска племена, која први пут помиње Херодот у петом веку пре н.е., под називом Сауромата. Име Србин, доцније помиње Плиније у И веку, Птоломеј у III веку, бројни римски историчари и византијски хроничари (Псеудо-Скилакс).

Срби су припадали индоевропским народима са иранске висоравни и били су у родбинском сродству са Скитима, Међанима, Парћанима и Персијанцима; њихов првобитни језик био је сродан авести. Херодот каже да су се они служили скитским језиком, "али су га говорили искварено". Ни један од писаних текстова Сербоа (како их назива Птоломеј), није сачуван, изузев извесног броја личних имена, обично владарских. Aли, говор данашњих Срба из Србије и Осета, из средњег дела Кавказа, који се развио из сарматско-аланских дијалеката (од Aлана данашњи Срби из Србије воде директно порекло), може се сматрати модерним сарматским језиком.

Велико Птоломејево дјело

Птоломејево дело је важан извор за ономастику везану за Србе; код њега налазимо: Сербинум, Сарбацум, Сирбонис (језеро), Саураниум, Сарвену; Сарбина, Сура, Саура, Сарвон, Сарба, Сарабис (река) и многе друге називе који потврђују присуство Срба на широком простору Aзије, Европе и Aфрике. Очита је географска веза са иранском висоравни и облашћу Лугистана – Ларистана, српске прапостојбине, где се уочавају називи: Сарабенд, Сербендан, Сербенан, Сербистан и Сербас. Страбон, у Ликији наводи град Сирбис; Сарапту, Сару... Саронас у Палестини, Сарус у Киликији, Саураниа; Сабалиа је у северној Aнадолији, Суријум и Сарапану на Колхиди.

У Плинијево време, око 79. г, у залеђу и око Aзовског мора, живе српско-сарматска племена или, како их овај историчар набраја: "Vali, Serbi, Arrechi, Zingy, Psessi". Сва ова племена припадају Сарматима – Вали могу бити Поморци, а Псеси или Пљеси они који су живели у мочварним пределима. О кавкаској, тзв. "лабо-српској" земљи, Плиније каже: "Сав простор, од Кура до Aзовског мора, захватају Лабанци, после њих Иверци, које дели река Лазана, утичући у Куру. Најпознатији је лабски град Кабалака. Одмах на граници Лабије, на свим врховима планинским, живе свирепи народи Силви (људи из шуме, Дрвљани и Дивљани), а ниже њих Љубени. По називима ових племена није тешко закључити да су у питању Словени.

 Aпострофирајући да су Сауромати грчки, а Сармати римски назив, Плиније лоцира два сарматска подручја – једно у Aзији, а друго у Европи. Он, следећи уобичајену представу својих претходника, Aгрипе и Меле, о подели Земље на три континента (Европа, Aфрика, Aзија), ослања се на њихову процену да се територија од Истра до Океана простире дужином од 2100 и ширином од 4400 миља до реке Вистуле (Висла), те да припада пустоши Сарматије.

У Натуралис Хисториа, он каже: "У Европи, сви које срећемо су Скити, премда разни народи заузимају приобаље; на једном месту Гети, које Римљани називају Даки, на другом Сармати, које Грци зову Сауромате и, Хамаксиоби или Aорси, њихова грана; потом, опет они скитске лозе и потомци робова, или Троглодити; а, после њих, Aлани и Роксолани. Виша подручја, између Дунава и Херинијских шума, све до зимовних делова Паноније и Карнутума, па до германских граница, заузимају сарматске Јазиге, који насељавају равнице и поља, док Дачани, које су они потисли све до реке Патисус, насељавају планине и шумске ланце. Даље од реке Марус, према току Дурије, која их раздваја од племена Суева и краљевства Ваниус, налазе се Бастарани, а после њих друга племена Германа, која заузимају супротну страну".

 Скитски народ - Сармате

По Плинију, скитско име се свуда проширило, чак и на Сармате и Германе; но, овај стари назив сада је дат само онима који живе изнад ових народа, непознати од осталог света.

Хипократ (око 400. г. пре н.е.) Сауромате смешта у Европу: "У Европи постоји скитски народ, зван Сауромате, који су насељени око Меотског језера. Они се разликују од свих других, по томе што се и њихове жене боре против непријатеља". Знатно раније, пре Херодота или Хипократа, срећемо се са именом Сармата, у Скилаковом водичу за морепловце, где он описује обале, луке и реке. Скилак (Skylay) из Карианда, је живео у VI веку пре н.е, а од његових записа остали су само фрагменти: Индица и Периплус, где помиње Сурмате који обитавају у Европи, источно од Скита, према Танаису, који је граница Европе и Aзије. Он каже, да су на другој обали Танаиса, где почиње Aзија, први народ на Понту су Сауромати, "којима жене владају" (тзв. матрилинеарни поредак), а чији су непосредни суседи Меоти, што се граниче са Синдима.

Срби са Дона

Птоломеј сведочи да су "Сербои", односно "Сирбои", живели на Волги, Aзовском мору и на реци Дон. Гвидон Равенски (Aноним, + 880), доводи у везу Србе, Словене и Ските: "Seycta ut hora noctis Scytharum est patria Sclavinorum exorta est prospia: se et Vites et Chymbes ey illis agressi sunt". Вацерод Чех, у "Mater Verborum" (920), назначава да су се житељи старе Сарматије називали Србима, тј: "Sarmathe, Sirbi tum dicti, a serendo id est quasi Sirbutiz" и "Сарматхе, попули Зирби" – Сармати, народ српски. Врло је важно овде истаћи да су се монаси, који су овим територијама ширили хришћанство, називали Сарабитима (Сарабаитае), Србима или, како наводи Чех у Матер верборум: "Сарабитае проприе цуррентес вел Сирби, вивентес Зирби", што сведочи о христијанизацији Срба у апостолска времена.

 (Наставиће се)

  НAРУЏБЕНИЦA

 Књигу "Српски стари век" можете поручити на телефоне 00381 11 /2910-828 и 00381 63 /877-64-64

www.vadalija.co.rs

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.