Колективна интелигенција и владавина тржишта

КОМAНДНИ ВИСОВИ (Због чега промјена?) (1)

У Лењиново доба држава је контролисали "командне висове", као најважније елементе привреде. Велике промјене у односу између влада и тржишта. У екстремним случајевима Совјетски Савез, Народна Република Кина и друге комунистичке државе настојале су да потпуно потисну памет тржишта и приватно власништво и да их замијене централним планирањем и државним власништвом

Због чега померање на тржиште? Због чега и како промена из једне ере, у којој је "држава" - националне владе - настојала да успостави и врши контролу над привредом, у еру у којој идеје конкуренције, отворености, приватизације и дерегулације освајају светско економско мишљење? Ово питање са своје стране рађа друга: Да ли су ове промене повратне? Да ли су део континуираног процеса развоја и еволуције?

Које ће бити последице и перспективе - политичке, социјалне и економске - ове фундаменталне промене у односу између владе и тржишта? То су основна питања на која се настоји одговорити.

Где треба да се повуче граница између државе и тржишта није никада била тема која може да се постави, једном и заувек, на некој величанственој мировној конференцији. Уместо тога, она је предмет великих интелектуалних и политичких битака, као и расправа, током XX века. Данас је тај сукоб толико далекосежан и обухватан да он преображава наш свет и припрема платно за XXI век.

Подјела улога у држави

Ова граница не одређује границе између држава него поделу улога унутар њих. Шта су област и одговорност државе у привреди и какву заштиту држава нуди својим грађанима? Шта је приватно одлучивање и која је одговорност појединца? Ова граница није уредно повучена нити лепо дефинисана. Она се стално помера и често је проблематична. Ипак, током највећег дела XX века држава је била надмоћна, све време проширујући свој домен у оно што је некада била територија тржишта. Њене победе биле су покретане револуцијом и са два светска рата, великом економском депресијом и амбицијама политичара и влада. Исто тако била је покретана захтевима јавног мњења за већом безбедношћу у индустријским демократијама, за прогресом и побољшањем животних услова у земљама у развоју - и потрагом за правдом и поштењем.

Иза свега овога налазило се убеђење да тржишта иду у крајност, да лако могу да пропадну, да има превише потреба услуга које она не могу да задовоље, да су ризици, и људска и друштвена цена превисоки, а могућности злоупотребе превелике. После трауматичних превирања прве половине XX века владе су прошириле постојећу одговорност и обавезе на становништво и преузеле нове обавезе. "Знање влада" - колективна интелигенција доносиоца одлука у центру - сматрало се супериорним у односу на "знање тржишта" - расута памет приватних доносиоца одлука и потрошача на тржишту.

У екстремним случајевима Совјетски Савез, Народна Република Кина и друге комунистичке државе настојале су да потпуно потисну памет тржишта и приватно власништво и да их замене централним планирањем и државним власништвом. Влада је, наводно, свезнајућа. У многим индустријским земљама Запада и у великом делу света у развоју, модел је био "мешовита привреда" у којој су владе играле јаку и доминантну улогу без потпуног гушења тржишног механизма. Оне су обнављале, модернизовале и покретале привредни развој; обезбеђивале су капитал и пристојан живот. Да би све то постигле, владе у многим земљама настојале су да се домогну и да контролишу врхове привреде - "командне висове".

Власт контролише привреду

Овај термин сеже у годину 1922, када је новембра месеца, пола деценије након што је одвео бољшевике у победу, већ оболели Владимир Иљич Лењин ступио на бину Четвртог конгреса Комунистичке интернационале у Санкт Петербургу, који се тада звао Петроград. Био је то његов претпоследњи јавни наступ. Годину дана пре тога, сред економског колапса и из очаја, Лењин беше започео Нову економску политику, дозвољавајући повратак ситне трговине и приватне пољопривреде. Комунистички милитанти су га тада нападали због компромиса с капитализмом и због продаје револуције. Одговарајући познатом јеткошћу и сарказмом, упркос физичкој малаксалости, Лењин је ипак одбранио свој програм. Иако политика дозвољава да тржиште функционише, говорио је он, држава ће контролисати "командне висове", најважније елементе привреде. A то је, уверио је Лењин све сумњивце, оно што је важно. Све то било је пре колективизације, стаљинизма и потпуног искорењивања приватног тржишта у Совјетском Савезу.

Овај израз је преко фабијанаца и Британске лабуристичке партије стигао у Британију у међуратним годинама; усвојио га је затим Џавахарлал Нехру и Конгресна партија Индије, тако да се проширио у многе делове света. Било да је термин коришћен или не, циљ је увек био исти: да влада обезбеди контролу стратешких делова националне привреде, њених великих предузећа и индустрије. У Сједињеним Државама влада је вршила контролу командних висова не преко власништва него преко економске регулативе, стварајући тако посебну америчку марку регулаторног капитализма.

Комунизам

Комунизам не само да је пропао него је и ишчезао у ономе што се звало Совјетски Савез, а као економски систем гурнут је у страну и у Кини. На Западу владе су се ослобађале контроле и одговорности. Уместо "неуспеха тржишта" сада је жариште померено на "неуспех владе" - инхерентне потешкоће које се појављују када држава постаје превише експанзивна и преамбициозна и када настоји да буде главни играч, а не судија, у привреди. Пол Волкер, који је као председник Савезног система робних резерви СAД победио инфлацију, објаснио је разлог ове промене врло једноставно: "Владе су постале претерано уображене."

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.