Kolektivna inteligencija i vladavina tržišta

KOMANDNI VISOVI (Zbog čega promjena?) (1)

U Lenjinovo doba država je kontrolisali "komandne visove", kao najvažnije elemente privrede. Velike promjene u odnosu između vlada i tržišta. U ekstremnim slučajevima Sovjetski Savez, Narodna Republika Kina i druge komunističke države nastojale su da potpuno potisnu pamet tržišta i privatno vlasništvo i da ih zamijene centralnim planiranjem i državnim vlasništvom

Zbog čega pomeranje na tržište? Zbog čega i kako promena iz jedne ere, u kojoj je "država" - nacionalne vlade - nastojala da uspostavi i vrši kontrolu nad privredom, u eru u kojoj ideje konkurencije, otvorenosti, privatizacije i deregulacije osvajaju svetsko ekonomsko mišljenje? Ovo pitanje sa svoje strane rađa druga: Da li su ove promene povratne? Da li su deo kontinuiranog procesa razvoja i evolucije?

Koje će biti posledice i perspektive - političke, socijalne i ekonomske - ove fundamentalne promene u odnosu između vlade i tržišta? To su osnovna pitanja na koja se nastoji odgovoriti.

Gde treba da se povuče granica između države i tržišta nije nikada bila tema koja može da se postavi, jednom i zauvek, na nekoj veličanstvenoj mirovnoj konferenciji. Umesto toga, ona je predmet velikih intelektualnih i političkih bitaka, kao i rasprava, tokom XX veka. Danas je taj sukob toliko dalekosežan i obuhvatan da on preobražava naš svet i priprema platno za XXI vek.

Podjela uloga u državi

Ova granica ne određuje granice između država nego podelu uloga unutar njih. Šta su oblast i odgovornost države u privredi i kakvu zaštitu država nudi svojim građanima? Šta je privatno odlučivanje i koja je odgovornost pojedinca? Ova granica nije uredno povučena niti lepo definisana. Ona se stalno pomera i često je problematična. Ipak, tokom najvećeg dela XX veka država je bila nadmoćna, sve vreme proširujući svoj domen u ono što je nekada bila teritorija tržišta. Njene pobede bile su pokretane revolucijom i sa dva svetska rata, velikom ekonomskom depresijom i ambicijama političara i vlada. Isto tako bila je pokretana zahtevima javnog mnjenja za većom bezbednošću u industrijskim demokratijama, za progresom i poboljšanjem životnih uslova u zemljama u razvoju - i potragom za pravdom i poštenjem.

Iza svega ovoga nalazilo se ubeđenje da tržišta idu u krajnost, da lako mogu da propadnu, da ima previše potreba usluga koje ona ne mogu da zadovolje, da su rizici, i ljudska i društvena cena previsoki, a mogućnosti zloupotrebe prevelike. Posle traumatičnih previranja prve polovine XX veka vlade su proširile postojeću odgovornost i obaveze na stanovništvo i preuzele nove obaveze. "Znanje vlada" - kolektivna inteligencija donosioca odluka u centru - smatralo se superiornim u odnosu na "znanje tržišta" - rasuta pamet privatnih donosioca odluka i potrošača na tržištu.

U ekstremnim slučajevima Sovjetski Savez, Narodna Republika Kina i druge komunističke države nastojale su da potpuno potisnu pamet tržišta i privatno vlasništvo i da ih zamene centralnim planiranjem i državnim vlasništvom. Vlada je, navodno, sveznajuća. U mnogim industrijskim zemljama Zapada i u velikom delu sveta u razvoju, model je bio "mešovita privreda" u kojoj su vlade igrale jaku i dominantnu ulogu bez potpunog gušenja tržišnog mehanizma. One su obnavljale, modernizovale i pokretale privredni razvoj; obezbeđivale su kapital i pristojan život. Da bi sve to postigle, vlade u mnogim zemljama nastojale su da se domognu i da kontrolišu vrhove privrede - "komandne visove".

Vlast kontroliše privredu

Ovaj termin seže u godinu 1922, kada je novembra meseca, pola decenije nakon što je odveo boljševike u pobedu, već oboleli Vladimir Iljič Lenjin stupio na binu Četvrtog kongresa Komunističke internacionale u Sankt Peterburgu, koji se tada zvao Petrograd. Bio je to njegov pretposlednji javni nastup. Godinu dana pre toga, sred ekonomskog kolapsa i iz očaja, Lenjin beše započeo Novu ekonomsku politiku, dozvoljavajući povratak sitne trgovine i privatne poljoprivrede. Komunistički militanti su ga tada napadali zbog kompromisa s kapitalizmom i zbog prodaje revolucije. Odgovarajući poznatom jetkošću i sarkazmom, uprkos fizičkoj malaksalosti, Lenjin je ipak odbranio svoj program. Iako politika dozvoljava da tržište funkcioniše, govorio je on, država će kontrolisati "komandne visove", najvažnije elemente privrede. A to je, uverio je Lenjin sve sumnjivce, ono što je važno. Sve to bilo je pre kolektivizacije, staljinizma i potpunog iskorenjivanja privatnog tržišta u Sovjetskom Savezu.

Ovaj izraz je preko fabijanaca i Britanske laburističke partije stigao u Britaniju u međuratnim godinama; usvojio ga je zatim Džavaharlal Nehru i Kongresna partija Indije, tako da se proširio u mnoge delove sveta. Bilo da je termin korišćen ili ne, cilj je uvek bio isti: da vlada obezbedi kontrolu strateških delova nacionalne privrede, njenih velikih preduzeća i industrije. U Sjedinjenim Državama vlada je vršila kontrolu komandnih visova ne preko vlasništva nego preko ekonomske regulative, stvarajući tako posebnu američku marku regulatornog kapitalizma.

Komunizam

Komunizam ne samo da je propao nego je i iščezao u onome što se zvalo Sovjetski Savez, a kao ekonomski sistem gurnut je u stranu i u Kini. Na Zapadu vlade su se oslobađale kontrole i odgovornosti. Umesto "neuspeha tržišta" sada je žarište pomereno na "neuspeh vlade" - inherentne poteškoće koje se pojavljuju kada država postaje previše ekspanzivna i preambiciozna i kada nastoji da bude glavni igrač, a ne sudija, u privredi. Pol Volker, koji je kao predsednik Saveznog sistema robnih rezervi SAD pobedio inflaciju, objasnio je razlog ove promene vrlo jednostavno: "Vlade su postale preterano uobražene."

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.