Карл Билт -ЗAДAТAК МИР - Трагедија усред модерне Европе

За мање од годину дана Европа се нашла пред највећом хуманитарном катастрофом од завршетка Другог светског рата.

При сваком сусрету са рушевинама, сломљеним људима и уништеном земљом нисам могао а да се не упитам: да ли се све то могло спречити? Трагови Римског царства, Отоманске империје, Хабзбурговаца...

Босанска трагедија се није смела догодити. Aли се ипак догодила. Усред модерне Европе, баш кад смо се отресли комунизма и његовог зла и када смо поверовали да је наш тешко искушавани континент чекала нова ера слободе, демократије и људског достојанства.

И управо тада, само неколико месеци након што су земље Европске уније донеле одлуку у Мастриху о новим важним корацима у правцу продубљене европске сарадње и након што се црвена застава спустила са Кремља, у Босни су почели одјекивати пуцњи. Убрзо након тога варварство је провалило свом снагом. За мање од годину дана Европа се нашла пред највећом хуманитарном катастрофом од завршетка Другог светског рата. Појам "етничко чишћење" добио је нову, језиву актуелност када је више од милион људи било присиљено на бег. Изненада бива јасно да више не можемо говорити о послератном периоду. Изненада се налазимо у најбруталнијем и најварварскијем рату. Усред Европе.

Земља пуна контраста

Како се то могло догодити? И шта можемо учинити да бисмо спречили да се то поново догоди? Хоћемо ли икада моћи говорити о послератној Европи и бити сигурни да то можемо рећи?

Због Босне и њене драме, та питања су ме прогонила данима и ноћима. При сваком сусрету са рушевинама, сломљеним људима и уништеном земљом нисам могао а да се не упитам: да ли се све то могло спречити? У моралном смислу је било немогуће не питати се често, шта је то што се мора урадити у наредним годинама, деценијама и генерацијама, да би се спречило да се поново догоди овај ужас?

Наставио сам живети с тим питањима и након што сам се вратио из Босне. Више, него што сам мислио да ћу. Рушевине и трагедије су тада биле моја свакодневица, готово двадесет четири сата дневно. Контраст ми се сада чини још јачи, трагедије још веће, а питања још важнија.

Питање у вези с тим како је рат започео, а самим тим и у вези с карактером тог рата у високом је степену контроверзно. Aко у Сарајеву говорите о грађанском рату, то се схвата једнако погрешним као када у Београду, или на неким другим местима, о том рату говорите као о искључиво агресорском. Као и толико много пута раније у променљивој историји овога подручја, многи од данашњих и сутрашњих конфликата леже скривени у опису јучерашњих проблема.

Разлози за оно што се десило када је избио рат 1992. леже засигурно великим делом у непосредном развоју тадашњих догађаја. Aли, ја ипак сматрам да је немогуће разумети данашње проблеме југоисточне Европе, а Босна је само део тих проблема, без једне дуже и шире европске и историјске перспективе. Овде се у основи ради о једном европском грађанском рату у једном делу нашег континента с необично богатим и необично компликованим историјским развојем.

Историја се мора разумети. Често се дешава да учесници у међународној дискусији не сагледавају цео контекст. Но, истовремено, не смемо бити заробљеници историје. На том подручју се често има утисак да постоји претња од управо таквог ризика.

Различите традиције

Списак литературе у једној од најбољих књига коју сам прочитао о модерној историји Југославије, у књизи Ричарда Вестста о Титу, започиње реченицом да основно што би се требало учинити да би се разумео овај регион јесте да се прочита монументално дело Едварда Гибсона о паду и пропасти Римског царства, а нарочито они томови који се односе на период од крунисања Карла Великог 800. године до пада Константинопоља 1453. Ту је описано порекло конфликта између католицизма, православног хришћанства и ислама, које је и до дана данашњег веома значајно за развој догађаја у овом делу Европе.

Једна страна посебног карактера овог подручја је управо тај контакт између различитих културних традиција чији је носилац религија. Његова друга страна се састоји у томе да ниједним другим делом Европе, током већег дела његове историје, нису толико доминирале мултинационалне империје. Најпре Римско царство, које је на готово целом том подручју прешло у Византијску империју која је била одговорна за стабилност у току отприлике још хиљаду година, да би затим Византијску империју заменило Отоманско царство и остало ту још око петсто година. Они делови региона који нису били под том мултинационалном империјом улазили су углавном у Хабзбуршку монархију, која је исто тако била мултинационална.

На овим подручјима је наравно било најчешће краткотрајних периода мало веће националне самосталности, пре него што би моћ империја и разноликост поново успоставили своју доминантну позицију.

(Наставиће се )

Југославија

Југославија је представљала покушај да се делимично подигне ограда против оваквог развоја ситуације. Aли, чак и за време међуратне монархије било је напетости, а у Другом светском рату ће се те напетости распламсати с великом окрутношћу. Ти ће конфликти, захваљујући врло оштрој политици хрватске фашистичке државе, постати врло брутални, нарочито између Хрвата и Срба. Под површином историје налазила се још једна историја о ужасном грађанском рату између различитих народа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.