Karl Bilt -ZADATAK MIR - Tragedija usred moderne Evrope

Za manje od godinu dana Evropa se našla pred najvećom humanitarnom katastrofom od završetka Drugog svetskog rata.

Pri svakom susretu sa ruševinama, slomljenim ljudima i uništenom zemljom nisam mogao a da se ne upitam: da li se sve to moglo sprečiti? Tragovi Rimskog carstva, Otomanske imperije, Habzburgovaca...

Bosanska tragedija se nije smela dogoditi. Ali se ipak dogodila. Usred moderne Evrope, baš kad smo se otresli komunizma i njegovog zla i kada smo poverovali da je naš teško iskušavani kontinent čekala nova era slobode, demokratije i ljudskog dostojanstva.

I upravo tada, samo nekoliko meseci nakon što su zemlje Evropske unije donele odluku u Mastrihu o novim važnim koracima u pravcu produbljene evropske saradnje i nakon što se crvena zastava spustila sa Kremlja, u Bosni su počeli odjekivati pucnji. Ubrzo nakon toga varvarstvo je provalilo svom snagom. Za manje od godinu dana Evropa se našla pred najvećom humanitarnom katastrofom od završetka Drugog svetskog rata. Pojam "etničko čišćenje" dobio je novu, jezivu aktuelnost kada je više od milion ljudi bilo prisiljeno na beg. Iznenada biva jasno da više ne možemo govoriti o posleratnom periodu. Iznenada se nalazimo u najbrutalnijem i najvarvarskijem ratu. Usred Evrope.

Zemlja puna kontrasta

Kako se to moglo dogoditi? I šta možemo učiniti da bismo sprečili da se to ponovo dogodi? Hoćemo li ikada moći govoriti o posleratnoj Evropi i biti sigurni da to možemo reći?

Zbog Bosne i njene drame, ta pitanja su me progonila danima i noćima. Pri svakom susretu sa ruševinama, slomljenim ljudima i uništenom zemljom nisam mogao a da se ne upitam: da li se sve to moglo sprečiti? U moralnom smislu je bilo nemoguće ne pitati se često, šta je to što se mora uraditi u narednim godinama, decenijama i generacijama, da bi se sprečilo da se ponovo dogodi ovaj užas?

Nastavio sam živeti s tim pitanjima i nakon što sam se vratio iz Bosne. Više, nego što sam mislio da ću. Ruševine i tragedije su tada bile moja svakodnevica, gotovo dvadeset četiri sata dnevno. Kontrast mi se sada čini još jači, tragedije još veće, a pitanja još važnija.

Pitanje u vezi s tim kako je rat započeo, a samim tim i u vezi s karakterom tog rata u visokom je stepenu kontroverzno. Ako u Sarajevu govorite o građanskom ratu, to se shvata jednako pogrešnim kao kada u Beogradu, ili na nekim drugim mestima, o tom ratu govorite kao o isključivo agresorskom. Kao i toliko mnogo puta ranije u promenljivoj istoriji ovoga područja, mnogi od današnjih i sutrašnjih konflikata leže skriveni u opisu jučerašnjih problema.

Razlozi za ono što se desilo kada je izbio rat 1992. leže zasigurno velikim delom u neposrednom razvoju tadašnjih događaja. Ali, ja ipak smatram da je nemoguće razumeti današnje probleme jugoistočne Evrope, a Bosna je samo deo tih problema, bez jedne duže i šire evropske i istorijske perspektive. Ovde se u osnovi radi o jednom evropskom građanskom ratu u jednom delu našeg kontinenta s neobično bogatim i neobično komplikovanim istorijskim razvojem.

Istorija se mora razumeti. Često se dešava da učesnici u međunarodnoj diskusiji ne sagledavaju ceo kontekst. No, istovremeno, ne smemo biti zarobljenici istorije. Na tom području se često ima utisak da postoji pretnja od upravo takvog rizika.

Različite tradicije

Spisak literature u jednoj od najboljih knjiga koju sam pročitao o modernoj istoriji Jugoslavije, u knjizi Ričarda Veststa o Titu, započinje rečenicom da osnovno što bi se trebalo učiniti da bi se razumeo ovaj region jeste da se pročita monumentalno delo Edvarda Gibsona o padu i propasti Rimskog carstva, a naročito oni tomovi koji se odnose na period od krunisanja Karla Velikog 800. godine do pada Konstantinopolja 1453. Tu je opisano poreklo konflikta između katolicizma, pravoslavnog hrišćanstva i islama, koje je i do dana današnjeg veoma značajno za razvoj događaja u ovom delu Evrope.

Jedna strana posebnog karaktera ovog područja je upravo taj kontakt između različitih kulturnih tradicija čiji je nosilac religija. Njegova druga strana se sastoji u tome da nijednim drugim delom Evrope, tokom većeg dela njegove istorije, nisu toliko dominirale multinacionalne imperije. Najpre Rimsko carstvo, koje je na gotovo celom tom području prešlo u Vizantijsku imperiju koja je bila odgovorna za stabilnost u toku otprilike još hiljadu godina, da bi zatim Vizantijsku imperiju zamenilo Otomansko carstvo i ostalo tu još oko petsto godina. Oni delovi regiona koji nisu bili pod tom multinacionalnom imperijom ulazili su uglavnom u Habzburšku monarhiju, koja je isto tako bila multinacionalna.

Na ovim područjima je naravno bilo najčešće kratkotrajnih perioda malo veće nacionalne samostalnosti, pre nego što bi moć imperija i raznolikost ponovo uspostavili svoju dominantnu poziciju.

(Nastaviće se )

Jugoslavija

Jugoslavija je predstavljala pokušaj da se delimično podigne ograda protiv ovakvog razvoja situacije. Ali, čak i za vreme međuratne monarhije bilo je napetosti, a u Drugom svetskom ratu će se te napetosti rasplamsati s velikom okrutnošću. Ti će konflikti, zahvaljujući vrlo oštroj politici hrvatske fašističke države, postati vrlo brutalni, naročito između Hrvata i Srba. Pod površinom istorije nalazila se još jedna istorija o užasnom građanskom ratu između različitih naroda.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.