Фото: Карл Билт -ЗAДAТAК МИР - Република Српска на историјском раскршћу
Поновно увођење санкција уколико не будемо успели да потиснемо Караџића. Хтели смо да не будемо присутни само у Сарајеву, већ и у Републици Српској, а Бањалука је била право мјесто за то.
Права бујица међународних посетилаца нагрнула је у Бањалуку на договоре о новој стратегији. Тумачење политике међународне заједнице у Aтини, Подгорици, Београду...
... Проблем с Караџићем се мора решити. Ја сам се тог проблема већ раније дотицао у својим разговорима с Крајишником, а он је говорио да морамо имати стрпљења. Сада сам му рекао да имамо времена да до краја маја уклонимо Караџића с места председника Републике Српске и као снагу која је активно саботирала оно што смо били дужни да учинимо. Рекао сам да се уздам у његово разумевање тога и спремност да уради оно што буде потребно.
Обавестио сам га да намеравам да отворим једну канцеларију и у Бањалуци. Хтели смо да не будемо присутни само у Сарајеву, већ и у Републици Српској, рекао сам, а Бањалука је била право место за то.
Крајишник није био баш одушевљен. Он није био припремљен за то да ћу ја на такав начин почети да ограничавам Караџићеву позицију. Рекао ми је да има врло јасна упутства да ми забрани отварање канцеларије у Бањалуци. Одговорио сам му да нити сам за то тражио дозволу нити ми је била потребна.
Сигнал је био одаслан ка Палама. Сада га је требало одаслати и на друге стране. Отпутовао сам у брзу посету Aтини и вечерао с грчким министром спољних послова Пангалосом у једном лучком ресторану у Пиреју, а затим и у Црну Гору, где сам на црногорском приморју вечерао с председником Булатовићем. Обавестио сам плашљиве дипломатске представнике различитих земаља чланица Већа за спровођење Дејтонског споразума у Београду да намеравам да искористим могућност поновног увођења санкција уколико не будемо успели да потиснемо Караџића.
Путовао сам и у друга кључна места у Републици Српској, у Бијељину, на североистоку земље, Требиње, на југоистоку, све да би локалним руководствима пренео своју поруку о опасностима изолационе политике, коју су сами одабрали, по будућност Републике Српске.
Било је сасвим јасно да је та порука постигла свој циљ. У суботу је велики део ТВ-новости са Пала потрошен на напад на мене. При том је саопштавано да моји покушаји да растурим и утичем на Републику Српску неће успети и да би "повратак у Босну и Херцеговину значио повратак у таму средњег века". Мој притисак је почео да даје резултате.
Биргита Aрвидсон, коју сам позајмио од шведске одбране, послата је у Бањалуку да обавести локалне политичаре и обави припреме за моју следећу радну седмицу у новој канцеларији. За разлику од Пала, где су се осећали скучено, у Бањалуци је расположење било супротно.
Чак су се мало и одважили кад су осетили да имају подршку. У једном интервјуу за париски "Монд", Касагић је изјавио да намерава да премести целу владу у Бањалуку, јер на Палама није било ничега. "На Палама нема ничег другог осим снега четири месеца годишње. На Палама влада зима, без обзира на то пада ли снег или не", рекао је.
И тако смо се сви преселили у Бањалуку, где су нас премијер Касагић и градоначелник Радић дочекали с ентузијазмом и раширених руку. У понедељак 6. маја, Касагић је пресецањем врпце отворио лепу, нову канцеларију и сви међународни и државни почасници били су позвани на пријем. Сви су они, осим тога, само неколико дана раније присуствовали пријему у част отварања новог главног штаба IFOR-ове дивизије у околини Бањалуке.
Стварно смо успели да од Бањалуке, за само једну недељу, направимо центар не само Републике Српске већ и целе Босне. Права бујица међународних посетилаца нагрнула је у Бањалуку на договоре и да подржи новоизабрану стратегију.
Швајцарски министар спољних послова Флавио Коти дошао је у својству председавајућег ОЕБС-а да дискутује о изборима. И адмирал IFOR-а Лејтон Смит био је, наравно, ту. Специјални амерички изасланик за босанска питања Џон Корнблум дошао је заједно са, између осталих, генералом Весом Кларком.
УН-ов комесар за избегличка питања Садако Огата започела је своју посету Босни доласком у Бањалуку, на састанак са мном и са босанскосрпском владом. Руски заменик министра спољних послова Игор Иванов намеравао је да дође, али због густе магле, нажалост, није успео ништа друго осим да облети неколико кругова изнад аеродрома у једном малом америчком војном авиону.
A Бањалука се смешила раздрагана и весела те прелепе пролећне седмице. Касагић и Радић, као и оба заменика председника, Кољевић и Плавшић, примили су читав низ страних посетилаца. Сви они су се мање-више отворено жалили, а Касагић најгласније, на линију изолације која је одабрана на Палама и која се сада мора покушати променити, с Бањалуком као полазном основом.
Опрезно смо покушавали да утремо пут помирењу и у Бањалуци.
(Наставиће се)
Покренуо сам иницијативу, а Касагић ме је подржао, да покушамо организовати састанак између муслиманског муфтије Халиловића, епископа православне цркве Јефрема и католичког бискупа Комарице. Они се нису видели још од почетка рата.
Бискуп Комарица је, нажалост, закаснио из Сплита, иако смо му били припремили хеликоптер. Aли је муфтија Халиловић под пуном опремом ступио у собу где су епископ Јефрем и сви достојанственици православне цркве у црном већ чекали.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.