Karl Bilt -ZADATAK MIR - Republika Srpska na istorijskom raskršću

Ponovno uvođenje sankcija ukoliko ne budemo uspeli da potisnemo Karadžića. Hteli smo da ne budemo prisutni samo u Sarajevu, već i u Republici Srpskoj, a Banjaluka je bila pravo mjesto za to.

Prava bujica međunarodnih posetilaca nagrnula je u Banjaluku na dogovore o novoj strategiji. Tumačenje politike međunarodne zajednice u Atini, Podgorici, Beogradu...

... Problem s Karadžićem se mora rešiti. Ja sam se tog problema već ranije doticao u svojim razgovorima s Krajišnikom, a on je govorio da moramo imati strpljenja. Sada sam mu rekao da imamo vremena da do kraja maja uklonimo Karadžića s mesta predsednika Republike Srpske i kao snagu koja je aktivno sabotirala ono što smo bili dužni da učinimo. Rekao sam da se uzdam u njegovo razumevanje toga i spremnost da uradi ono što bude potrebno.

Obavestio sam ga da nameravam da otvorim jednu kancelariju i u Banjaluci. Hteli smo da ne budemo prisutni samo u Sarajevu, već i u Republici Srpskoj, rekao sam, a Banjaluka je bila pravo mesto za to.

Krajišnik nije bio baš oduševljen. On nije bio pripremljen za to da ću ja na takav način početi da ograničavam Karadžićevu poziciju. Rekao mi je da ima vrlo jasna uputstva da mi zabrani otvaranje kancelarije u Banjaluci. Odgovorio sam mu da niti sam za to tražio dozvolu niti mi je bila potrebna.

 Palama upućen signal

Signal je bio odaslan ka Palama. Sada ga je trebalo odaslati i na druge strane. Otputovao sam u brzu posetu Atini i večerao s grčkim ministrom spoljnih poslova Pangalosom u jednom lučkom restoranu u Pireju, a zatim i u Crnu Goru, gde sam na crnogorskom primorju večerao s predsednikom Bulatovićem. Obavestio sam plašljive diplomatske predstavnike različitih zemalja članica Veća za sprovođenje Dejtonskog sporazuma u Beogradu da nameravam da iskoristim mogućnost ponovnog uvođenja sankcija ukoliko ne budemo uspeli da potisnemo Karadžića.

Putovao sam i u druga ključna mesta u Republici Srpskoj, u Bijeljinu, na severoistoku zemlje, Trebinje, na jugoistoku, sve da bi lokalnim rukovodstvima preneo svoju poruku o opasnostima izolacione politike, koju su sami odabrali, po budućnost Republike Srpske.

Bilo je sasvim jasno da je ta poruka postigla svoj cilj. U subotu je veliki deo TV-novosti sa Pala potrošen na napad na mene. Pri tom je saopštavano da moji pokušaji da rasturim i utičem na Republiku Srpsku neće uspeti i da bi "povratak u Bosnu i Hercegovinu značio povratak u tamu srednjeg veka". Moj pritisak je počeo da daje rezultate.

Birgita Arvidson, koju sam pozajmio od švedske odbrane, poslata je u Banjaluku da obavesti lokalne političare i obavi pripreme za moju sledeću radnu sedmicu u novoj kancelariji. Za razliku od Pala, gde su se osećali skučeno, u Banjaluci je raspoloženje bilo suprotno.

Čak su se malo i odvažili kad su osetili da imaju podršku. U jednom intervjuu za pariski "Mond", Kasagić je izjavio da namerava da premesti celu vladu u Banjaluku, jer na Palama nije bilo ničega. "Na Palama nema ničeg drugog osim snega četiri meseca godišnje. Na Palama vlada zima, bez obzira na to pada li sneg ili ne", rekao je.

I tako smo se svi preselili u Banjaluku, gde su nas premijer Kasagić i gradonačelnik Radić dočekali s entuzijazmom i raširenih ruku. U ponedeljak 6. maja, Kasagić je presecanjem vrpce otvorio lepu, novu kancelariju i svi međunarodni i državni počasnici bili su pozvani na prijem. Svi su oni, osim toga, samo nekoliko dana ranije prisustvovali prijemu u čast otvaranja novog glavnog štaba IFOR-ove divizije u okolini Banjaluke.

Banja Luka postaje novi centar

Stvarno smo uspeli da od Banjaluke, za samo jednu nedelju, napravimo centar ne samo Republike Srpske već i cele Bosne. Prava bujica međunarodnih posetilaca nagrnula je u Banjaluku na dogovore i da podrži novoizabranu strategiju.

Švajcarski ministar spoljnih poslova Flavio Koti došao je u svojstvu predsedavajućeg OEBS-a da diskutuje o izborima. I admiral IFOR-a Lejton Smit bio je, naravno, tu. Specijalni američki izaslanik za bosanska pitanja Džon Kornblum došao je zajedno sa, između ostalih, generalom Vesom Klarkom.

UN-ov komesar za izbeglička pitanja Sadako Ogata započela je svoju posetu Bosni dolaskom u Banjaluku, na sastanak sa mnom i sa bosanskosrpskom vladom. Ruski zamenik ministra spoljnih poslova Igor Ivanov nameravao je da dođe, ali zbog guste magle, nažalost, nije uspeo ništa drugo osim da obleti nekoliko krugova iznad aerodroma u jednom malom američkom vojnom avionu.

A Banjaluka se smešila razdragana i vesela te prelepe prolećne sedmice. Kasagić i Radić, kao i oba zamenika predsednika, Koljević i Plavšić, primili su čitav niz stranih posetilaca. Svi oni su se manje-više otvoreno žalili, a Kasagić najglasnije, na liniju izolacije koja je odabrana na Palama i koja se sada mora pokušati promeniti, s Banjalukom kao polaznom osnovom.

Oprezno smo pokušavali da utremo put pomirenju i u Banjaluci.                                     

                                     (Nastaviće se)

Vjerski sastanak

Pokrenuo sam inicijativu, a Kasagić me je podržao, da pokušamo organizovati sastanak između muslimanskog muftije Halilovića, episkopa pravoslavne crkve Jefrema i katoličkog biskupa Komarice. Oni se nisu videli još od početka rata.

Biskup Komarica je, nažalost, zakasnio iz Splita, iako smo mu bili pripremili helikopter. Ali je muftija Halilović pod punom opremom stupio u sobu gde su episkop Jefrem i svi dostojanstvenici pravoslavne crkve u crnom već čekali.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.