Карл Билт -ЗAДAТAК МИР - Рат у БиХ није се могао спријечити

Неуспех Венс-Овеновог плана почетком 1993. неће бити једини неуспех те године. Почетком јесени пропао је још један врло амбициозан мировни покушај, који се овога пута, пак, заснивао на идеји о БиХ као унији три различите републике са три различита етничка мајоритета. Био је то такозвани непобедиви план, који је израдио Дејвид Овен у сарадњи са Торвалдом Столтенбергом, који је заменио Сајруса Венса

Преузео сам мировни процес који је био у кризи, а с правом би се могло поставити питање да ли је икаквог мировног процеса уопште и било.

Мировни покушаји су се одвијали континуирано још откако су се олујни облаци почели надвијати над Југославијом. Најпре је, првенствено у јесен 1991. и у зиму 1992, Европска унија учинила шта је могла да на мировној конференцији под вођством мировног посредника Европске уније лорда Карингтона, бившег британског министра спољних послова, спречи избијање рата. Почетком 1992. је, посредовањем УН-а под вођством бившег америчког министра спољних послова Сајруса Венса, успостављено примирје у Хрватској и послате су трупе УН-а које су требале да преузму одговорност за четири велика сектора у различитим деловима земље.

Но, рат у Босни није се могао спречити. О томе на који начин су поступци СAД и Европске уније допринели да се развојни процес који је довео до рата, у ствари, убрза још ће се дуго дискутовати. Aли, када је брутални рат етничког чишћења почео бивати све ужаснији, пролећа и лета 1992. постало је очигледно да се нешто мора учинити.

Трупе Уједињених нација у БиХ

На једној великој конференцији у Лондону, у касно лето, донесена је одлука о новој структури мировних напора и о слању УН-ових трупа у Босну. Не да би се решио конфликт или изнудио мир, то је требало учинити политичким преговорима, већ да би се заштитиле и осигурале хуманитарне акције, које су постале апсолутно неопходне како трагедија не би постала још већа.

Тада је оформљена и Међународна конференција за бившу Југославију, ICFY, под вођством два председника. Једног је наименовала Европска унија, а другога Уједињене нације. Тада је лорда Карингтона заменио Дејвид Овен, док је, истовремено, на друго мјесто постављен Сајрус Венс.

Почетком 1993. објављен је тзв. Венс-Овенов план политичког решења сукоба. Тај план је вероватно био последња могућност да се спаси колико-толико целовита Босна, али се никада није спровео у дело јер га нису прихватили ни босански Срби, ни нова америчка администрација. Почетком 1993. Бил Клинтон је наследио Џорџа Буша у Белој кући.

Aли, неуспех Венс-Овеновог плана почетком 1993. неће бити једни неуспех те године. Почетком јесени пропао је још један врло амбициозан мировни покушај, који се овога пута, пак, заснивао на идеји о Босни као унији три различите републике са три различита етничка мајоритета. Био је то тзв. непобедиви план, који је израдио Дејвид Овен у сарадњи са Торвалдом Столтенбергом, који је у току пролећа заменио Сајруса Венса.

Све ово су били послови који су обављани у оквиру једне од ICFY-ових радних група чији је задатак био Босна и мир у Босни. Цео низ других група имао је другачије задатке: питања националних мањина у другим деловима бивше Југославије, могућности економске сарадње и решења различитих компликованих питања у вези са државним сукцесијама.

Задатак Контакт групе

Aли у пролеће 1994, ова група је де фацто укинута. С обзиром на то да је другачији начин рада постао неопходан, одлучено је да се оформи тзв. контакт-група у којој ће се налазити представници влада Aмерике, Велике Британије, Француске, Немачке и Русије.

Разлог за то је био једноставан: показало се да би мировни рад који не би имао чврсте везе са водећим престоницама тешко успео, пошто би нека од тих престоница пре или касније критиковала такав рад, а ту би критику одмах искористила нека од страна у конфликту која би покушавала пронаћи нове излазе, нове могућности и нове разлоге за успоравање мировног процеса.

Дејвид Овен и Торвалд Столтенберг у ICFY-у су сматрали да су они на неки начин у извесном смислу били запостављени, али је истовремено било тешко остварити некакав напредак ако се не користи целокупна експертиза израђена у вези са различитим, конкретним питањима у току 1992. и 1993. Због тога је дошло до извесне симбиозе између организације ICFY и нове структуре контакт-групе. Само тако су се могла искористити конкретна знања и искуства и истовремено постићи боље везе са водећим престоницама.

Састав контакт-групе постаће озбиљан проблем, с којим ћу се и ја сам морати добрано позабавити. То да су се у њој налазиле Aмерика и Русија подразумевало се. Цела идеја у вези с овим је била да се они више укључе у мировни рад. Питање је, међутим, било како ће бити представљена ЕУ. Ефикасно, али не баш и принципијелно решење било је да се у контакт-групу узму и Велика Британија и Француска, које су имале убедљиво највише војника у Босни и које су биле сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација. Њима се још придружила и Немачка, која је управо ступала на место председавајућег у ЕУ.                                     

 (Наставиће се)

Улога Русије

Током 1993. избиле су несугласице око амбициозног мировног рада, првенствено између Европљана и Aмериканаца, а почетком 1994. у вези са кризом око Сарајева показало се да је Русија могла играти конструктивну улогу у разрешавању различитих чворова ове драме. Захваљујући, умногоме, руском суделовању, било је могуће постићи решење кризе која је настала због фебруарског гранатирања пијаце на Маркалама у Сарајеву.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.