Karl Bilt -ZADATAK MIR - Rat u BiH nije se mogao spriječiti

Neuspeh Vens-Ovenovog plana početkom 1993. neće biti jedini neuspeh te godine. Početkom jeseni propao je još jedan vrlo ambiciozan mirovni pokušaj, koji se ovoga puta, pak, zasnivao na ideji o BiH kao uniji tri različite republike sa tri različita etnička majoriteta. Bio je to takozvani nepobedivi plan, koji je izradio Dejvid Oven u saradnji sa Torvaldom Stoltenbergom, koji je zamenio Sajrusa Vensa

Preuzeo sam mirovni proces koji je bio u krizi, a s pravom bi se moglo postaviti pitanje da li je ikakvog mirovnog procesa uopšte i bilo.

Mirovni pokušaji su se odvijali kontinuirano još otkako su se olujni oblaci počeli nadvijati nad Jugoslavijom. Najpre je, prvenstveno u jesen 1991. i u zimu 1992, Evropska unija učinila šta je mogla da na mirovnoj konferenciji pod vođstvom mirovnog posrednika Evropske unije lorda Karingtona, bivšeg britanskog ministra spoljnih poslova, spreči izbijanje rata. Početkom 1992. je, posredovanjem UN-a pod vođstvom bivšeg američkog ministra spoljnih poslova Sajrusa Vensa, uspostavljeno primirje u Hrvatskoj i poslate su trupe UN-a koje su trebale da preuzmu odgovornost za četiri velika sektora u različitim delovima zemlje.

No, rat u Bosni nije se mogao sprečiti. O tome na koji način su postupci SAD i Evropske unije doprineli da se razvojni proces koji je doveo do rata, u stvari, ubrza još će se dugo diskutovati. Ali, kada je brutalni rat etničkog čišćenja počeo bivati sve užasniji, proleća i leta 1992. postalo je očigledno da se nešto mora učiniti.

Trupe Ujedinjenih nacija u BiH

Na jednoj velikoj konferenciji u Londonu, u kasno leto, donesena je odluka o novoj strukturi mirovnih napora i o slanju UN-ovih trupa u Bosnu. Ne da bi se rešio konflikt ili iznudio mir, to je trebalo učiniti političkim pregovorima, već da bi se zaštitile i osigurale humanitarne akcije, koje su postale apsolutno neophodne kako tragedija ne bi postala još veća.

Tada je oformljena i Međunarodna konferencija za bivšu Jugoslaviju, ICFY, pod vođstvom dva predsednika. Jednog je naimenovala Evropska unija, a drugoga Ujedinjene nacije. Tada je lorda Karingtona zamenio Dejvid Oven, dok je, istovremeno, na drugo mjesto postavljen Sajrus Vens.

Početkom 1993. objavljen je tzv. Vens-Ovenov plan političkog rešenja sukoba. Taj plan je verovatno bio poslednja mogućnost da se spasi koliko-toliko celovita Bosna, ali se nikada nije sproveo u delo jer ga nisu prihvatili ni bosanski Srbi, ni nova američka administracija. Početkom 1993. Bil Klinton je nasledio Džordža Buša u Beloj kući.

Ali, neuspeh Vens-Ovenovog plana početkom 1993. neće biti jedni neuspeh te godine. Početkom jeseni propao je još jedan vrlo ambiciozan mirovni pokušaj, koji se ovoga puta, pak, zasnivao na ideji o Bosni kao uniji tri različite republike sa tri različita etnička majoriteta. Bio je to tzv. nepobedivi plan, koji je izradio Dejvid Oven u saradnji sa Torvaldom Stoltenbergom, koji je u toku proleća zamenio Sajrusa Vensa.

Sve ovo su bili poslovi koji su obavljani u okviru jedne od ICFY-ovih radnih grupa čiji je zadatak bio Bosna i mir u Bosni. Ceo niz drugih grupa imao je drugačije zadatke: pitanja nacionalnih manjina u drugim delovima bivše Jugoslavije, mogućnosti ekonomske saradnje i rešenja različitih komplikovanih pitanja u vezi sa državnim sukcesijama.

Zadatak Kontakt grupe

Ali u proleće 1994, ova grupa je de facto ukinuta. S obzirom na to da je drugačiji način rada postao neophodan, odlučeno je da se oformi tzv. kontakt-grupa u kojoj će se nalaziti predstavnici vlada Amerike, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Rusije.

Razlog za to je bio jednostavan: pokazalo se da bi mirovni rad koji ne bi imao čvrste veze sa vodećim prestonicama teško uspeo, pošto bi neka od tih prestonica pre ili kasnije kritikovala takav rad, a tu bi kritiku odmah iskoristila neka od strana u konfliktu koja bi pokušavala pronaći nove izlaze, nove mogućnosti i nove razloge za usporavanje mirovnog procesa.

Dejvid Oven i Torvald Stoltenberg u ICFY-u su smatrali da su oni na neki način u izvesnom smislu bili zapostavljeni, ali je istovremeno bilo teško ostvariti nekakav napredak ako se ne koristi celokupna ekspertiza izrađena u vezi sa različitim, konkretnim pitanjima u toku 1992. i 1993. Zbog toga je došlo do izvesne simbioze između organizacije ICFY i nove strukture kontakt-grupe. Samo tako su se mogla iskoristiti konkretna znanja i iskustva i istovremeno postići bolje veze sa vodećim prestonicama.

Sastav kontakt-grupe postaće ozbiljan problem, s kojim ću se i ja sam morati dobrano pozabaviti. To da su se u njoj nalazile Amerika i Rusija podrazumevalo se. Cela ideja u vezi s ovim je bila da se oni više uključe u mirovni rad. Pitanje je, međutim, bilo kako će biti predstavljena EU. Efikasno, ali ne baš i principijelno rešenje bilo je da se u kontakt-grupu uzmu i Velika Britanija i Francuska, koje su imale ubedljivo najviše vojnika u Bosni i koje su bile stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Njima se još pridružila i Nemačka, koja je upravo stupala na mesto predsedavajućeg u EU.                                     

 (Nastaviće se)

Uloga Rusije

Tokom 1993. izbile su nesuglasice oko ambicioznog mirovnog rada, prvenstveno između Evropljana i Amerikanaca, a početkom 1994. u vezi sa krizom oko Sarajeva pokazalo se da je Rusija mogla igrati konstruktivnu ulogu u razrešavanju različitih čvorova ove drame. Zahvaljujući, umnogome, ruskom sudelovanju, bilo je moguće postići rešenje krize koja je nastala zbog februarskog granatiranja pijace na Markalama u Sarajevu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.