Карл Билт -ЗAДAТAК МИР - Ни­ко не же­ли да бу­де под ту­ђом влаш­ћу

Мос­тар је био кључ фун­кци­они­сања тзв. Фе­де­ра­ци­је изме­ђу Му­сли­ма­на и Хрва­та, ко­ја је осно­ва­на у фе­бру­ару 1994. Кон­такт-гру­па је са­да го­во­ри­ла о Бо­сни као уни­ји изме­ђу Фе­де­ра­ци­је и Срба, али се ни­је зна­ло да ли ће та­ко и би­ти. Вла­да­ви­на ма­јо­ри­те­та - у ма ко­јој ком­би­на­ци­ји - би­ла је и јес­те не­при­хватљива за мањин­ске гру­пе у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни

... Усле­ди­ло је не­ко­ли­ко да­на пре­го­во­ра у Же­не­ви пре не­го што је по­но­во би­ло вре­ме да се вра­тим у по­дру­чје ди­рек­тно за­хва­ће­но ра­том.

Пут је по­но­во во­дио кроз Мос­тар, ко­ји је имао кљу­чну уло­гу у це­лој бо­сан­ској дра­ми. Као и мно­ги дру­ги гра­до­ви, и Мос­тар је пре ра­та био ме­ша­ви­на Хрва­та, Му­сли­ма­на и Срба, али је убрзо пос­тао фо­кус хрват­ских на­по­ра да осну­ју свој "гла­вни град" у Бо­сни. Сма­тра­ли су да Му­сли­ма­ни има­ју Са­ра­је­во, Срби Бањалу­ку и да је би­ло пра­во да и хрват­ска мањина до­би­је "свој" град. За Му­сли­ма­не је то, ме­ђу­тим био ужас, де­ли­ми­чно јер су сма­тра­ли да и они има­ју ис­то то­ли­ко пра­во на тај град и на жи­вот у њему, а де­ли­ми­чно јер су с пра­вом стра­хо­ва­ли да би Мос­тар под хрват­ском упра­вом био гла­вни град је­дног де­ла земље ко­ји би се нај­пре de facto а за­тим de jure мо­гао из­дво­ји­ти из Бо­сне и пос­та­ти део Хрват­ске.

Мос­тар је био кључ фун­кци­они­сања тзв. Фе­де­ра­ци­је изме­ђу Му­сли­ма­на и Хрва­та, ко­ја је осно­ва­на у фе­бру­ару 1994.

Циљ мо­је по­се­те Мос­та­ру ово­га пу­та био је првен­стве­но сас­та­нак са пред­се­дни­ком Фе­де­ра­ци­је Кре­ши­ми­ром Зу­ба­ком, ко­ји је био и ли­дер бо­сан­ских Хрва­та. За то ни­је би­ло вре­ме­на при­ли­ком мо­је брзе по­се­те Мос­та­ру пре че­трна­ест да­на, кад сам се сас­тао са Ха­са­ном Му­ра­то­ви­ћем. Та­да сам био са­мо на му­сли­ман­ској, ис­то­чној стра­ни ре­ке Не­ре­тве, док је са­да био ред на хрват­ски, за­па­дни део. Зу­бак ме је при­мио у ку­ћи ко­ја му је ста­ја­ла на ра­спо­ла­гању - фор­мал­но гле­да­но, ме­ђу­тим, пред­се­дник Фе­де­ра­ци­је имао је се­ди­ште у Са­ра­је­ву.

За­зи­рање Хрва­та

Зу­бак је ста­ло­жен, ре­ла­ти­вно гле­да­но кон­зер­ва­ти­ван Хрват, по­ре­клом из пло­дне По­са­ви­не, ко­ја се на­ла­зи на се­ве­ру земље. Ро­дни град му је До­бој. За­хваљују­ћи пи­то­мос­ти кра­ја из ког по­ти­че, при­ме­ћу­је се изве­сна ра­зли­ка изме­ђу њега и оних изра­зи­тих на­ци­она­лис­та ко­ји по­ти­чу са шкртих хер­це­го­ва­чких брда.

Зу­бак ни­је хтео ни да чу­је о не­ким до­да­тним ус­туп­ци­ма Срби­ма од стра­не ме­ђу­на­ро­дне за­је­дни­це и ни­је ви­део ни­ка­квих пре­тпос­тав­ки за ско­ри пре­кид ва­тре. Тре­ба­ло нам је мно­го вре­ме­на да га на­те­ра­мо да при­хва­ти чињени­цу да су се сна­ге за брзо деј­ство RRF гру­пи­са­ле у хрват­ским де­ло­ви­ма Бо­сне. Те сна­ге су се већ на­ла­зи­ле у То­ми­слав­гра­ду и по брди­ма ко­ја су ле­жа­ла се­вер­но изнад њега. Зу­бак се жа­лио да њега за то ни­ко ни­је пи­тао и да изне­на­дно по­јављивање та­ко ве­ли­ких вој­них сна­га у та­ко ма­лим мес­ти­ма до­во­ди до ве­ли­ких про­бле­ма.

Ту је био у пра­ву, али је про­блем ле­жао у то­ме што су све до­зво­ле из­да­те од стра­не, фор­мал­но гле­да­но, ле­ги­ти­мне вла­де у Са­ра­је­ву, ко­ја је у пра­кси би­ла са­мо му­сли­ман­ска, а та вла­да, на­ра­вно, ни­је ни пи­та­ла Хрва­те на ко­је се то одно­си­ло, ни­ти раз­го­ва­ра­ла са њима.

Ти­ме смо до­шли до про­бле­ма ко­ји спре­ча­ва­ју сан­кци­они­сање Фе­де­ра­ци­је. Зу­бак се, до­ду­ше, сла­гао с кон­ста­та­ци­јом да све на­пре­ду­је мно­го спо­ри­је не­го што је би­ло пла­ни­ра­но, али је ре­као да су за то пос­то­ја­ли ра­зло­зи. Кон­стру­кци­ја из Ва­шин­гто­на, обје­кти­вно гле­да­но, би­ла је ком­пли­ко­ва­на. Осим то­га, ви­ше се ба­ви­ло во­ђењем ра­та не­го при­пре­мањем ми­ра. Тре­ба до­да­ти још и то да хрват­ска стра­на ни­је би­ла са­свим си­гур­на ка­ко би мо­гли из­гле­да­ти по­ли­ти­чки де­ло­ви ко­на­чног ми­ро­вног до­го­во­ра и да су, мо­жда, због то­га же­ле­ли да држе отво­ре­на вра­та и за дру­ге мо­гу­ћнос­ти.

Страх од ма­јо­ри­те­та

Кон­такт-гру­па је са­да го­во­ри­ла о Бо­сни као уни­ји изме­ђу Фе­де­ра­ци­је и Срба, али се ни­је зна­ло да ли ће та­ко и би­ти. Мо­жда ће умес­то то­га до­ћи до уни­је изме­ђу три ре­пу­бли­ке о че­му се ра­ни­је го­во­ри­ло и он је ве­ро­вао да су Срби би­ли за то ви­ше за­ин­те­ре­со­ва­ни. У том слу­ча­ју Хрва­ти би до­би­ли сво­ју ре­пу­бли­ку. "Aли", ре­као је Зу­бак, "мој циљ је ос­тва­рење Фе­де­ра­ци­је."

До­дао је и то да је од одлу­чу­ју­ћег зна­ча­ја да се избе­гне "ма­јо­ри­за­ци­ја", да је­дна гру­па, да­кле, има ве­ћи­ну, управља Бо­сном и ра­ди шта хо­ће, без ика­квог об­зи­ра пре­ма дру­ги­ма. И упра­во у то­ме је ле­жа­ла и ле­жи срж про­бле­ма бо­сан­ске дра­ме. Ни­је­дна од ове три гру­пе, у ства­ри, не при­хва­та да бу­де под ту­ђом влаш­ћу. Хрва­ти не же­ле да Му­сли­ма­ни до­ми­ни­ра­ју. Ис­то ва­жи и за Србе. A Му­сли­ма­ни не же­ле до­ми­на­ци­ју Срба, Хрва­та или не­ку мо­гу­ћу ком­би­на­ци­ју и је­дних и дру­гих.

Вла­да­ви­на ма­јо­ри­те­та - у ма ко­јој ком­би­на­ци­ји - би­ла је и јес­те не­при­хватљива за мањин­ске гру­пе у Бо­сни. Стра­ху­је се, је­днос­та­вно, од на­сиља. A про­блем се до­да­тно ком­пли­ку­је ти­ме што сва­ка гру­па мо­же до­жи­ве­ти да је упра­во она угро­же­на, за­ви­сно из ко­је се пер­спе­кти­ве гле­да. Му­сли­ма­ни су си­гур­но би­ли убедљиво нај­ве­ћа гру­па у Бо­сни, али су се­бе и по­ред то­га до­живљава­ли као угро­же­ну мањину, по­што су ви­де­ли Срби­ју и Хрват­ску, ко­је су обе би­ле ве­ће и има­ле и ам­би­ци­ја и ре­сур­са. Aли, као што су Му­сли­ма­ни ви­де­ли по­тре­бу да се за­шти­те од претње или при­тис­ка са српске или хрват­ске стра­не на по­дру­чју не­ка­дашње Ју­го­сла­ви­је у це­ли­ни, ис­то та­ко су се и Срби и Хрва­ти мо­гли осе­ћа­ти као по­ти­сну­та мањина у Бо­сни, у ко­јој до­ми­ни­ра­ју Му­сли­ма­ни.

(Нас­та­ви­ће се)

Ко­шник

У то­ку обли­ко­вања ми­ро­вног пла­на ле­та 1994. би­ло је пре­дло­же­но да у Мос­та­ру то­ком пре­ла­зног пе­ри­ода бу­де сме­ште­на адми­нис­тра­ци­ја ЕУ. У хо­те­лу "Еро", у за­па­дном де­лу гра­да, ко­ји је нај­го­ре ра­зо­рен, би­ла је већ го­то­во го­ди­ну да­на сме­ште­на адми­нис­тра­ци­ја Европ­ске за­је­дни­це у Мос­та­ру, EUAM - ко­ја је по­ку­ша­ва­ла да из је­дне те­шке си­ту­аци­је изву­че што је мо­гу­ће ви­ше. Бив­ши гра­до­на­чел­ник Бре­ме­на у Не­ма­чкој Ханс Ко­шник узео је на се­бе за­да­так да бу­де шеф адми­нис­тра­ци­је у Мос­та­ру.        

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.