Карл Билт -ЗAДAТAК МИР - Напад на Книн и етничко чишћење од Срба

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Карл Билт -ЗAДAТAК МИР - Напад на Книн и етничко чишћење од Срба

Рат је донио велике таласе избјеглица, па су Уједињене нације процијениле да се у Книну, у вријеме жестоке хрватске офанзиве, налази око 35.000 цивила. Хрватским војницима преостало да у наредна три дана доврше етничко чишћење града, у којем су Срби толико дуго били у изразитој већини. Колико је људи погинуло када је бомбардован Книн, вјероватно се никада неће сазнати

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Пакао у Книну није се отворио у четири, него у пет сати ујутро, у петак 4. августа 1995, пре него што се уопште било разданило.

Градић Книн у нормалним околностима нема више од око 10.000 становника, али је рат донео велике таласе избеглица, па је од почетка августа УН проценио да се у граду налази око 35.000 људи. Колико је њих било остало у граду у тим раним јутарњим сатима када је пакао почео, тешко је знати. Око хиљаду њих је сигурно већ било побегло, бојећи се онога што ће донети тутњава околних борби, а многи мушкарци су мобилисани у српске јединице које ће сада покушати да одбране град и његову околину.

Хрвати су започели гранатирање врло жестоко. У току наредних неколико сати гранате су падале густо, густо, густо, све време - гранате из артиљеријских топова и ракетних бацача различитих врста. УН-ови посматрачи, који су имали пуне руке посла спасавајући успаничене људе, приметили су како су артиљеријске гранате падале на један по један део града. Није се радило о војним циљевима, таквих циљева од већег значаја готово да више није ни било у граду, већ је изгледало као да су покушавали да уплаше и озледе људе у целом том препуном градићу.

Небројене жртве

Колико је људи погинуло тог раног јутра вероватно нећемо никада сазнати. УН-ови посматрачи су говорили да је број недужних жртава "висок" и да су, јурећи кроз град до болнице или до некога коме је требало помоћи, виђали дуж улица жене и децу разнесене гранатама.

A гранатирање је настављено, да би око седам ујутро мало попустило. Сада су гранате падале у размаку од неколико минута. Aли, то ће се тако наставити цео тај дан и целу следећу ноћ.

Ујутро следећег дана све се поновило по истом шаблону као и претходне ноћи. Од пет па до скоро седам сати ујутро бомбе, гранате и ракете су новом снагом засуле град, његове куће и преостале становнике, који су се крили у подрумима, пећинама или било где другде где би нашли заклон. Након извесног затишја, око девет ујутро, започела је нова фаза. На град су сада ватру отворили тенкови и минобацачи. A око једанаест сати је хрватска армија заузела Книн, то српско упориште. Некаквог отпора у самом граду или у његовој непосредној околини уопште није ни било. Српске одбрамбене линије лежале су мало даље од града, и све што је хрватским војницима преостало да ураде у наредна три дана било је да доврше етничко чишћење града у коме су Срби толико дуго били у изразитој већини.

Сан Фрање Туђмана се остварио. Неколико месеци касније он ће направити чувени победнички поход на Книн, испети се на средњовековну тврђаву високо изнад града, подигнути огромну хрватску заставу и, очију које су се цаклиле од тријумфа, испружити руке пут неба, као знак своје победе.

У својим предвиђањима у Вашингтону погрешио сам за сат времена. Тамо се знало када ће до напада доћи, али ме нико није исправио. Хрватско војно и политичко руководство информисало је Вашингтон унапред, можда не да би тражили дозволу или пристанак, али да би били сигурни да ће Aмериканци бити спремни да зауставе евентуалне међународне захтеве да се, нпр., уведу економске санкције Хрватској, сличне онима које су уведене против СР Југославије. И такву су одлуку, сматрали су, и добили од Вашингтона.

Систематска офанзива

Припреме за овај напад трајале су више седмица: спора или систематска хрватска офанзива у Босни, како би се одсекле везе између Книна и Бањалуке и како би се град могао напасти и са задње стране, као и видљива мобилизација великих делова хрватске армије током претходних седмица и њено напредовање према заштићеним зонама у Хрватској није се могла сакрити.

Иако под претњом експлозије ситуације, спори политички процес је ипак започео. То се дешавало на два различита фронта, која су била пажљиво координирана. За ту координацију је, пре свега, био задужен ICFY, чији је рад сада наставио Торвалд Столтенберг са својим сарадницима, али исто тако и амерички амбасадор Питер Галбрајт.

У четвртак 3. августа су се обе стране, након дугог времена, поново састале на једну рунду преговора коју је водио Торвалд, у једној вили недалеко од Палате Уједињених нација у Женеви.

Како ме је Торвалд касније известио, била је то својеврсна позоришна представа. Након одвојених седница са хрватском и српском делегацијом и након контакта са Питером Галбрајтом, који се у том тренутку налазио у Београду, Торвалд је поднео један нацрт договора којим би били задовољени сви веома далекосежни захтеви које су Хрвати поставили. Радило се о капитулацији српског руководства из Крајине, капитулацији изнуђеној преговорима.

(Наставиће се)

Осиони Туђман

Туђману су се с молбама обратили како генерални секретар УН-а Бутрос Гали тако и амбасадор Галбрајт. С првим је најпре одбио да уопште говори, а другоме, у ствари, није имао апсолутно ништа да каже. Он је чекао своју прилику, био се припремио, добио потребна обећања, дао налог својој армији и није намеравао да допусти некоме да га заустави, одговори или задржи.

***********

Вашингтон унапријед знао за напад на Книн

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.