Карл Билт -ЗAДAТAК МИР - Катастрофа ауторитативног хрватског режима

"Европа сада мора бити спремна на нову хуману трагедију, заједно са проблемима који су настали када је хиљаде Срба било присиљено да напусти своје куће".

Сви извјештаји који су долазили из Хрватске говорили су о путевима препуним избезумљених и очајних људи, који су покушавали да побјегну са тог подручја, далеко од рата. "Сенка коју ће та офанзива бацити на Хрватску потрајаће још дуго "

.. Моја званична изјава коју сам дао приликом међуслетања у Лондону, на путу између Вашингтона и Београда, била је такође врло јасна:

"Хрватска офанзива на српска подручја у Хрватској мора се осудити најоштријим могућим речима. До ње долази непосредно након почетка преговора и уз јасне знакове да су Срби вољни да направе знатне уступке, како у економским тако и у политичким питањима. Сенка коју ће та офанзива бацити на Хрватску потрајаће још дуго времена".

"Посебно је озбиљно гранатирање цивилног становништва о чему стижу извештаји. Треба знати да је предсједник Крајине Мартић оптужен за ратне злочине након што су Срби ракетирали Загреб у мају. Тешко је уочити неку разлику између тог ракетирања и гранатирања Книна, за које се председник Туђман мора сматрати одговорним".

"Европа сада мора бити спремна на нову хуману трагедију, заједно са проблемима који су настали када је хиљаде Срба било присиљено да напусти своје куће".

Сусрет са Милошевићем

Специјалну позадину свега овог чинило је нарочито снажно истицање председника Туђмана да лидер крајишких Срба Мартић није био личност с којом би Загреб могао да разговара, с обзиром на то да се Мартић мора сматрати ратним злочинцем. Срби су, као што је познато, као одговор на хрватску офанзиву на западну заштићену зону - операција "Блесак" - почетком маја, испаљивали пројектиле на Загреб, што је довело до смрти пет недужних цивила и рањавања многих, и Мартић се као носилац највише политичке одговорности мора сматрати одговорним за то.

Нисам имао никаквих приговора на морални садржај онога што је Туђман имао да каже о Мартићу и поред тога што је тактичка страна у свему томе била врло уочљива. Као тзв. председник он је морао да преузме и политичку одговорност за судбоносне војне одлуке, а пројектили упућени на Загреб зацело су били једна таква одлука. Напади као тај, када је сасвим очигледно да ће страдати и страховати недужни људи јесу и остаће неопростиви.

У Београду смо се у Добановцима, срели са Милошевићем. Ту је сада био дошао и Торвалд, да укратко обавести Милошевића о тренутном стању и види има ли какве шансе да се бар нешто од претходних договора спаси. И поред тога што је овога пута Туђман био тај који се латио оружја, и иако је Милошевић сигурно подузео доста тога да би не баш флексибилног Мартића натерао на неку врсту договора, ипак није било никакве сумње да је Милошевић носио део одговорности за развој догађаја, који су сада претили да доведу до историјске катастрофе српског народа, у правом смислу.

Но, Милошевић је био прилично хладан. Упорно ми је говорио да Туђман никада неће напасти, и поред тога што је већ неколико месеци свака чавка на Балкану крештала о опасности која се приближава. A сада је изјавио да је то била грешка коју ће Туђман скупо платити, пошто ће борбе бити дуге и тешке, те да се на брзу и једноставну победу Хрвата сигурно не може рачунати. 

Хуманитарна катастрофа

Но, Милошевићеви прорачуни опет су били погрешни. У суботу је почело бивати очигледно да је одбрана крајишких Срба прсла, и да смо се налазили пред новом хуманом катастрофом. Добити извештаје о томе шта се заправо догодило није уопште било једноставно, јер су хрватске власти одмах изјавиле да УН-ови војници и посматрачи морају остати у својим кућама и камповима и да се не смеју кретати, осматрати или извештавати. Да су заиста мислили озбиљно потврдили су када су у петак пуцали на једног данског војника, који је, очигледно, хтео да види превише, и убили га. Aли, сви извештаји који су долазили говорили су о хрватским војним успесима и о путевима препуним избезумљених и очајних људи, који су покушавали да побегну са тог подручја, далеко од рата.

Поподне је Хавијер Солана стигао у Женеву. Вечерали смо заједно с Торвалдом у једном ресторану на обали Женевског језера и анализирали оно што се десило, ратну предигру и слом, и размишљали шта би се могло урадити у садашњој ситуацији. Солана је тражио да хрватски министар спољних послова Мате Гранић, један тих лекар из Загреба, дође у недељу у Женеву на нешто формалније саветовање између ЕУ и хрватске владе у вези с овим што се догодило.

Састанак са хрватском делегацијом, у соби за седнице у канцеларији ИЦФY-а, био је напет. Још пре састанка је један од Гранићевих сарадника службеницима Европске комисије отворено рекао да ће се сада ставити тачка на присуство крајинских Срба у Хрватској, Крајине више неће бити, објаснио је Гранић.

(Наставиће се )

Гранићева лаж

Мате Гранић је покушавао рећи да ће се ускоро све завршити (што се тиче офанзиве на Книн). Обећао је, наравно, да ће се поштовати сва људска и грађанска права (Срба). Покушавао је опрезно да провуче тврдњу да се ту радило о ограниченим нападима на изразито војне циљеве у Книну. Да ли је свесно лагао? Он је био истурено лице катастрофалног ауторитативног Туђмановог режима!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.