Karl Bilt -ZADATAK MIR - Katastrofa autoritativnog hrvatskog režima

"Evropa sada mora biti spremna na novu humanu tragediju, zajedno sa problemima koji su nastali kada je hiljade Srba bilo prisiljeno da napusti svoje kuće".

Svi izvještaji koji su dolazili iz Hrvatske govorili su o putevima prepunim izbezumljenih i očajnih ljudi, koji su pokušavali da pobjegnu sa tog područja, daleko od rata. "Senka koju će ta ofanziva baciti na Hrvatsku potrajaće još dugo "

.. Moja zvanična izjava koju sam dao prilikom međusletanja u Londonu, na putu između Vašingtona i Beograda, bila je takođe vrlo jasna:

"Hrvatska ofanziva na srpska područja u Hrvatskoj mora se osuditi najoštrijim mogućim rečima. Do nje dolazi neposredno nakon početka pregovora i uz jasne znakove da su Srbi voljni da naprave znatne ustupke, kako u ekonomskim tako i u političkim pitanjima. Senka koju će ta ofanziva baciti na Hrvatsku potrajaće još dugo vremena".

"Posebno je ozbiljno granatiranje civilnog stanovništva o čemu stižu izveštaji. Treba znati da je predsjednik Krajine Martić optužen za ratne zločine nakon što su Srbi raketirali Zagreb u maju. Teško je uočiti neku razliku između tog raketiranja i granatiranja Knina, za koje se predsednik Tuđman mora smatrati odgovornim".

"Evropa sada mora biti spremna na novu humanu tragediju, zajedno sa problemima koji su nastali kada je hiljade Srba bilo prisiljeno da napusti svoje kuće".

Susret sa Miloševićem

Specijalnu pozadinu svega ovog činilo je naročito snažno isticanje predsednika Tuđmana da lider krajiških Srba Martić nije bio ličnost s kojom bi Zagreb mogao da razgovara, s obzirom na to da se Martić mora smatrati ratnim zločincem. Srbi su, kao što je poznato, kao odgovor na hrvatsku ofanzivu na zapadnu zaštićenu zonu - operacija "Blesak" - početkom maja, ispaljivali projektile na Zagreb, što je dovelo do smrti pet nedužnih civila i ranjavanja mnogih, i Martić se kao nosilac najviše političke odgovornosti mora smatrati odgovornim za to.

Nisam imao nikakvih prigovora na moralni sadržaj onoga što je Tuđman imao da kaže o Martiću i pored toga što je taktička strana u svemu tome bila vrlo uočljiva. Kao tzv. predsednik on je morao da preuzme i političku odgovornost za sudbonosne vojne odluke, a projektili upućeni na Zagreb zacelo su bili jedna takva odluka. Napadi kao taj, kada je sasvim očigledno da će stradati i strahovati nedužni ljudi jesu i ostaće neoprostivi.

U Beogradu smo se u Dobanovcima, sreli sa Miloševićem. Tu je sada bio došao i Torvald, da ukratko obavesti Miloševića o trenutnom stanju i vidi ima li kakve šanse da se bar nešto od prethodnih dogovora spasi. I pored toga što je ovoga puta Tuđman bio taj koji se latio oružja, i iako je Milošević sigurno poduzeo dosta toga da bi ne baš fleksibilnog Martića naterao na neku vrstu dogovora, ipak nije bilo nikakve sumnje da je Milošević nosio deo odgovornosti za razvoj događaja, koji su sada pretili da dovedu do istorijske katastrofe srpskog naroda, u pravom smislu.

No, Milošević je bio prilično hladan. Uporno mi je govorio da Tuđman nikada neće napasti, i pored toga što je već nekoliko meseci svaka čavka na Balkanu kreštala o opasnosti koja se približava. A sada je izjavio da je to bila greška koju će Tuđman skupo platiti, pošto će borbe biti duge i teške, te da se na brzu i jednostavnu pobedu Hrvata sigurno ne može računati. 

Humanitarna katastrofa

No, Miloševićevi proračuni opet su bili pogrešni. U subotu je počelo bivati očigledno da je odbrana krajiških Srba prsla, i da smo se nalazili pred novom humanom katastrofom. Dobiti izveštaje o tome šta se zapravo dogodilo nije uopšte bilo jednostavno, jer su hrvatske vlasti odmah izjavile da UN-ovi vojnici i posmatrači moraju ostati u svojim kućama i kampovima i da se ne smeju kretati, osmatrati ili izveštavati. Da su zaista mislili ozbiljno potvrdili su kada su u petak pucali na jednog danskog vojnika, koji je, očigledno, hteo da vidi previše, i ubili ga. Ali, svi izveštaji koji su dolazili govorili su o hrvatskim vojnim uspesima i o putevima prepunim izbezumljenih i očajnih ljudi, koji su pokušavali da pobegnu sa tog područja, daleko od rata.

Popodne je Havijer Solana stigao u Ženevu. Večerali smo zajedno s Torvaldom u jednom restoranu na obali Ženevskog jezera i analizirali ono što se desilo, ratnu predigru i slom, i razmišljali šta bi se moglo uraditi u sadašnjoj situaciji. Solana je tražio da hrvatski ministar spoljnih poslova Mate Granić, jedan tih lekar iz Zagreba, dođe u nedelju u Ženevu na nešto formalnije savetovanje između EU i hrvatske vlade u vezi s ovim što se dogodilo.

Sastanak sa hrvatskom delegacijom, u sobi za sednice u kancelariji ICFY-a, bio je napet. Još pre sastanka je jedan od Granićevih saradnika službenicima Evropske komisije otvoreno rekao da će se sada staviti tačka na prisustvo krajinskih Srba u Hrvatskoj, Krajine više neće biti, objasnio je Granić.

(Nastaviće se )

Granićeva laž

Mate Granić je pokušavao reći da će se uskoro sve završiti (što se tiče ofanzive na Knin). Obećao je, naravno, da će se poštovati sva ljudska i građanska prava (Srba). Pokušavao je oprezno da provuče tvrdnju da se tu radilo o ograničenim napadima na izrazito vojne ciljeve u Kninu. Da li je svesno lagao? On je bio istureno lice katastrofalnog autoritativnog Tuđmanovog režima!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.