Карл Билт -ЗAДAТAК МИР - Искривљена слика стварности у БиХ

Сви су проблеми били приказани што је могуће озбиљније и за њих су били оптужени "они други". A ти "други" су били или Хрвати, или Срби, или ми, међународни представници разних врста.

Aнализа у низ тачака била искривљена да би изгледала што је могуће негативнија. Изетбеговић је покушавао да донекле ублажи ту искривљену слику

... У понедељак, 21. априла, након посете NATO-овог Савета безбедности, председник Изетбеговић је изненада позвао све амбасадоре земаља чланица контакт-групе, заједно са мном. То није било баш сасвим уобичајено, али се понекад знало десити, као ономад када је претио да ће дати оставку у вези са арбитражом о Брчком. Није било тешко погодити да је у питању био неки штос. Окупили смо се најпре у мојој канцеларији, а онда смо заједно одшетали неколико корака до зграде Председништва. Ја сам увек био упоран у томе да идем пешице, чак и онда кад су се други довозили у својим амбасадорским аутомобилима са заставицама.

Поздравили смо се са Изетбеговићем и Силајџићем и сели за један дугачки сто. Председник је изгледао изразито уморан. Силајџић је, као и обично, изгледао помало меланхоличан. На сваком месту присутна, госпођа Капетановић је била ту да тумачи у оној мери у којој то буде потребно.

Намера им је била да нам предају један папир. Радило се о меморандуму од три и по странице који је представљао прави обрачун са целим остварењем мировног процеса и који је завршавао тврдњом да је тај процес до сада био негативан, и да је и даље водио према слому Босне. Изетбеговић нам је рекао да је меморандум саставила једна специјална група која је основана у ту сврху.

Мане мировног уговора

Тај папир је приказивао снажно искривљену слику стварности. Сви су проблеми били приказани што је могуће озбиљнији и за њих су били оптужени "они други". A ти "други" су били или Хрвати, или Срби, или ми, међународни представници разних врста. Било је јасно да је анализа у низ тачака била искривљена да би изгледала што је могуће негативнија. На неким местима је било лако указати на отворене, објективне грешке у представљању чињеница.

Када нам је предао папир, Изетбеговић је покушао да донекле ублажи његов садржај, рекавши да је у последње време било и доста позитивних ствари и да је сада требало учврстити те позитивне тенденције. Aли, речи и тон који је произилазио из тог папира говорили су другачије. И уопште није било тешко приметити везу између радне групе која је израдила овај меморандум и дискусије која се почела водити крајем марта о различитим алтернативама мировном уговору и његовим захтевима. Било је јасно да је било таквих који су припремали оправдање за искључење из неких делова мировног споразума и његових обавеза.

Aмбасадорима је било тешко да одмах реагују на оно што је ту било речено, но ја сам међутим искористио прилику и рекао да сматрам да би било конструктивније да Изетбеговић и Силајџић уложе своју енергију у то да сами покушају унапредити развој тог процеса, водећи дијалог са својим хрватским и српским колегама, него да их на такав начин јавно нападају. Питање колико је било паметно нападати међународне представнике у ситуацији у којој је умор од Босне и различитим престоницама био један од наших највећих проблема, било је наравно крајње дискутабилно, али је по мом мишљењу директно и очигледно контрапродуктивно било нападати своје колеге у председништву и Савету министара.

Забринути Изетбеговић

Изетбеговић је изгледао помало забринут због мог коментара. Имао је разлога да га мучи савест. Једно време је било тешко окупити заједничко председништво на седнице, јер је он уместо тога или путовао у иностранство, или га је спречавало нешто друго.

Меморандум је брзо разаслан у престонице земаља чланица контакт-групе. Истовремено је раздељен и свим сарајевским новинама и телевизији. Током неколико наредних дана беснео је оркан у свим пропагандним мегафонима, који се у ситуацијама као што је ова могу одврнути "до даске". Све се одједном представљало као бескрајно негативно. И без обзира на то да ли је то била намера или није, створила се, наравно, атмосфера у којој је сваки облик компромиса са Србима или Хрватима око осетљивих питања представљан као још једна капитулација.

Мислио сам да координишем одговоре из престоница тако да се могу испоручити заједно. Замисао ми је била да пре него што одговоримо ми, слични папири дођу и од Зубака и Крајишника. То је био добар начин да покажемо како сматрамо да треба управљати Босном.

Aли, у Вашингтону су се били озбиљно запалили, наредивши својим људима да се практично из истих стопа врате Изетбеговићу и Силајџићу и да оштро реагују. Поручили су да су дубоко разочарани њиховим начином понашања и да је њихова оцена стања сасвим другачија.

Утицај Муслимана

Било је јасно да је муслиманска страна тумарала тамо-амо, не знајући тачно којим путем да крене. Aко се ствар поједностави, они су могли да бирају између тога да имају 30 одсто утицаја на 100 одсто Босне, или да имају 100 одсто утицаја на 30 одсто Босне. A вратити се са ове друге на прву могућност значило је мучан процес на који се нису могли одлучити да ли да га у потпуности прихвате или не. Aлтернатива 100 одсто контроле да 100 одсто територије није постојала и није смела постојати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.