Karl Bilt -ZADATAK MIR - Iskrivljena slika stvarnosti u BiH

Svi su problemi bili prikazani što je moguće ozbiljnije i za njih su bili optuženi "oni drugi". A ti "drugi" su bili ili Hrvati, ili Srbi, ili mi, međunarodni predstavnici raznih vrsta.

Analiza u niz tačaka bila iskrivljena da bi izgledala što je moguće negativnija. Izetbegović je pokušavao da donekle ublaži tu iskrivljenu sliku

... U ponedeljak, 21. aprila, nakon posete NATO-ovog Saveta bezbednosti, predsednik Izetbegović je iznenada pozvao sve ambasadore zemalja članica kontakt-grupe, zajedno sa mnom. To nije bilo baš sasvim uobičajeno, ali se ponekad znalo desiti, kao onomad kada je pretio da će dati ostavku u vezi sa arbitražom o Brčkom. Nije bilo teško pogoditi da je u pitanju bio neki štos. Okupili smo se najpre u mojoj kancelariji, a onda smo zajedno odšetali nekoliko koraka do zgrade Predsedništva. Ja sam uvek bio uporan u tome da idem pešice, čak i onda kad su se drugi dovozili u svojim ambasadorskim automobilima sa zastavicama.

Pozdravili smo se sa Izetbegovićem i Silajdžićem i seli za jedan dugački sto. Predsednik je izgledao izrazito umoran. Silajdžić je, kao i obično, izgledao pomalo melanholičan. Na svakom mestu prisutna, gospođa Kapetanović je bila tu da tumači u onoj meri u kojoj to bude potrebno.

Namera im je bila da nam predaju jedan papir. Radilo se o memorandumu od tri i po stranice koji je predstavljao pravi obračun sa celim ostvarenjem mirovnog procesa i koji je završavao tvrdnjom da je taj proces do sada bio negativan, i da je i dalje vodio prema slomu Bosne. Izetbegović nam je rekao da je memorandum sastavila jedna specijalna grupa koja je osnovana u tu svrhu.

Mane mirovnog ugovora

Taj papir je prikazivao snažno iskrivljenu sliku stvarnosti. Svi su problemi bili prikazani što je moguće ozbiljniji i za njih su bili optuženi "oni drugi". A ti "drugi" su bili ili Hrvati, ili Srbi, ili mi, međunarodni predstavnici raznih vrsta. Bilo je jasno da je analiza u niz tačaka bila iskrivljena da bi izgledala što je moguće negativnija. Na nekim mestima je bilo lako ukazati na otvorene, objektivne greške u predstavljanju činjenica.

Kada nam je predao papir, Izetbegović je pokušao da donekle ublaži njegov sadržaj, rekavši da je u poslednje vreme bilo i dosta pozitivnih stvari i da je sada trebalo učvrstiti te pozitivne tendencije. Ali, reči i ton koji je proizilazio iz tog papira govorili su drugačije. I uopšte nije bilo teško primetiti vezu između radne grupe koja je izradila ovaj memorandum i diskusije koja se počela voditi krajem marta o različitim alternativama mirovnom ugovoru i njegovim zahtevima. Bilo je jasno da je bilo takvih koji su pripremali opravdanje za isključenje iz nekih delova mirovnog sporazuma i njegovih obaveza.

Ambasadorima je bilo teško da odmah reaguju na ono što je tu bilo rečeno, no ja sam međutim iskoristio priliku i rekao da smatram da bi bilo konstruktivnije da Izetbegović i Silajdžić ulože svoju energiju u to da sami pokušaju unaprediti razvoj tog procesa, vodeći dijalog sa svojim hrvatskim i srpskim kolegama, nego da ih na takav način javno napadaju. Pitanje koliko je bilo pametno napadati međunarodne predstavnike u situaciji u kojoj je umor od Bosne i različitim prestonicama bio jedan od naših najvećih problema, bilo je naravno krajnje diskutabilno, ali je po mom mišljenju direktno i očigledno kontraproduktivno bilo napadati svoje kolege u predsedništvu i Savetu ministara.

Zabrinuti Izetbegović

Izetbegović je izgledao pomalo zabrinut zbog mog komentara. Imao je razloga da ga muči savest. Jedno vreme je bilo teško okupiti zajedničko predsedništvo na sednice, jer je on umesto toga ili putovao u inostranstvo, ili ga je sprečavalo nešto drugo.

Memorandum je brzo razaslan u prestonice zemalja članica kontakt-grupe. Istovremeno je razdeljen i svim sarajevskim novinama i televiziji. Tokom nekoliko narednih dana besneo je orkan u svim propagandnim megafonima, koji se u situacijama kao što je ova mogu odvrnuti "do daske". Sve se odjednom predstavljalo kao beskrajno negativno. I bez obzira na to da li je to bila namera ili nije, stvorila se, naravno, atmosfera u kojoj je svaki oblik kompromisa sa Srbima ili Hrvatima oko osetljivih pitanja predstavljan kao još jedna kapitulacija.

Mislio sam da koordinišem odgovore iz prestonica tako da se mogu isporučiti zajedno. Zamisao mi je bila da pre nego što odgovorimo mi, slični papiri dođu i od Zubaka i Krajišnika. To je bio dobar način da pokažemo kako smatramo da treba upravljati Bosnom.

Ali, u Vašingtonu su se bili ozbiljno zapalili, naredivši svojim ljudima da se praktično iz istih stopa vrate Izetbegoviću i Silajdžiću i da oštro reaguju. Poručili su da su duboko razočarani njihovim načinom ponašanja i da je njihova ocena stanja sasvim drugačija.

Uticaj Muslimana

Bilo je jasno da je muslimanska strana tumarala tamo-amo, ne znajući tačno kojim putem da krene. Ako se stvar pojednostavi, oni su mogli da biraju između toga da imaju 30 odsto uticaja na 100 odsto Bosne, ili da imaju 100 odsto uticaja na 30 odsto Bosne. A vratiti se sa ove druge na prvu mogućnost značilo je mučan proces na koji se nisu mogli odlučiti da li da ga u potpunosti prihvate ili ne. Alternativa 100 odsto kontrole da 100 odsto teritorije nije postojala i nije smela postojati.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.