Капитализам у комунистичком поретку

КОМAНДНИ ВИСОВИ (Трансформација Кине ) (9)

Током двије последње деценије XX вијека Денг Сиао Пинг је Кину усмјерио на курс стварања капиталистичке привреде унутар комунистичког политичког система и претворио је у велику силу глобалне економије. Социјализам зависи од темељите организације и економске снаге и мора да се гради на "капиталистичкој производњи". Комунизам је постао снажно средство кинеског национализма.

Када је француски прекоокеански брод пристао у Марсејску луку, децембра месеца 1920, већина кинеских студената на палуби била је запањена, збуњена, не знајући шта да ради. Један од њих, међутим, одмах се дао на посао око пртљага и искрцавања. Тај младић, са само 16 година, био је Денг Сиао Пинг, већ је показивао организационе способности које ће га учинити доминантном фигуром у Кини шездесет година касније.

Током две последње деценије XX века он ће своју земљу усмерити на курс стварања капиталистичке привреде унутар комунистичког политичког система и претвориће је у велику силу глобалне економије. Ово је било изузетно по томе што је њему било 74 године када је најзад постао истакнути вођа и када је лансирао Кину у еру реформи. Ништа мање изузетна није била еластичност коју је показао у суочавању са огромним назадовањем, изазовима, лишавањима и падањима у немилост, који су претходили његовом коначном успону на врх.

Лидер син земљопосједника

Денг је био син богатог земљопоседника који је постао локални функционер у многољудној провинцији Сечуан. Као дечак похађао је традиционалну конфучијевску школу, али је сред превирања и уситњавања који су уследили после Кинеске револуције 1911, прешао у школу која је имала и модернији програм и везе са Француском. Тако се догодило да је послат на студије у Француску. Испоставило се да је његово образовање тамо било шарено, а радио је више послова, у фабрикама челика и гуме "Рено", а био је и помоћни кувар и ложач на локомотиви. У Француској је развио две трајне склоности - једна је била љубав према кроасанима; друга према комунизму. Ове две љубави нису биле сасвим неповезане: где ће у Паризу наћи најбоље кроасане рекао му је Хо Ши Мин, каснији вођа Северног Вијетнама.

Ширење комунизма међу шачицом кинеских студената у Европи било је инспирисано Покретом 4. мај у Пекингу, који је букнуо на тргу Тјенанмен 4. маја 1919. у знак протеста против стране власти у Кини, после потписивања Версајског уговора. Комунизам је постао снажно средство кинеског национализма. За Денга је он био вокација. Један од његових главних заштитника и ментора био је Чу Ен Лај, који се задојио комунизмом као студент у Јапану, пре него што је прешао у Европу и постао вођа малог кинеског комунистичког покрета у Европи.

Много година касније Денг ће назвати Чуа "мој старији брат", а Чу ће, као добар старији брат, заштитити Денга од екстремизма Културне револуције крајем шездесетих година. За време студентских дана у Француској, Чу је задужио Денга за ручно писање комунистичких новина, што му је донело шаљиви назив доктора мимеографије. Фебруара 1926. Французи извршили рацију у кући у којој је Денг становао, али су закаснили. Дан пре тога он је отишао за Москву.

У Москви је Денг студирао на Радничком универзитету Сун Јат Сен. Било је то време када су кинески националисти и комунисти сарађивали, кад нису били непријатељи. Њихов заједнички циљ био је модернизација и обнова Кине. Коминтерна, Стаљинов међународни апарат, учила је националисте како да створе револуционарну партију, а чланови Кинеске комунистичке пртије такође су били активни националисти. Богати националисти су финансирали обуку младих револуционара у Москви који ће повратити достојанство Кине.

Отимање власти

Међу Денговим друговима налазио се и Чанг Чинг Куо, син вође Националне партије Чанг Кај Шека. Много касније, осамдесетих година, млађи Чанг ће наследити оца на месту председника Тајвана.

Денг се вратио у Кину као убеђени комуниста, спреман да живот посвети револуцији. Његове организационе способности брзо су га избациле у први план. Са 23 године био је главни секретар Централног комитета Комунистичке партије, а затим организатор задужен за село. Кина је била у правом хаосу. Војни команданти борили су се за контролу над разним регијама, а савез националиста са комунистима распао се када су почели да се отимају за власт. Сама Комунистичка партија била је поцепана дубоким фракцијским поделама које су прерасле у крвопролиће. Денг се, следећи Чуа, сврстао у Мао Цетунгову фракцију. У једном тренутку Маови непријатељи, унутар комунистичког покрета стрпали су Денга у затвор и подвргли га ислеђивању, вероватно га мучећи у покушају да га натерају да призна политичке "злочине".

Денг је био учесник Дугог марша из 1934-35, када су комунисти прешли пут од шест хиљада миља да би умакли националистима. На том мучном маршу комунисти су били десетковани. Почели су марш са 90 хиљада војника, а завршили га са бедних 20 хиљада.

Нови живот

Јапански напад на Кину 1937. створио је услове за обнову комунистичке власти. Тај рат је такође претворио Денга у војника. За вријеме ратног управљања регијом Тај Ханг, на североистоку Кине, Денг је сачинио низ прагматичних прописа који ће наговијестити политику из осамдесетих и деведесетих година. Економске иницијативе су биле нужне. "Неки другови кажу да је ово превише, али ја се не слажем", говорио је старијим кадровиа за вријеме рата. "Aко су стекли својим радом, а не корупцијом, онда је сасвим у реду. Економске промјене треба да долазе постепено... И, што је од критичке важности, социјализам зависи од темељите организације и економске снаге и мора да се гради на "капиталистичкој производњи".

                                    (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.