Kapitalizam u komunističkom poretku

KOMANDNI VISOVI (Transformacija Kine ) (9)

Tokom dvije poslednje decenije XX vijeka Deng Siao Ping je Kinu usmjerio na kurs stvaranja kapitalističke privrede unutar komunističkog političkog sistema i pretvorio je u veliku silu globalne ekonomije. Socijalizam zavisi od temeljite organizacije i ekonomske snage i mora da se gradi na "kapitalističkoj proizvodnji". Komunizam je postao snažno sredstvo kineskog nacionalizma.

Kada je francuski prekookeanski brod pristao u Marsejsku luku, decembra meseca 1920, većina kineskih studenata na palubi bila je zapanjena, zbunjena, ne znajući šta da radi. Jedan od njih, međutim, odmah se dao na posao oko prtljaga i iskrcavanja. Taj mladić, sa samo 16 godina, bio je Deng Siao Ping, već je pokazivao organizacione sposobnosti koje će ga učiniti dominantnom figurom u Kini šezdeset godina kasnije.

Tokom dve poslednje decenije XX veka on će svoju zemlju usmeriti na kurs stvaranja kapitalističke privrede unutar komunističkog političkog sistema i pretvoriće je u veliku silu globalne ekonomije. Ovo je bilo izuzetno po tome što je njemu bilo 74 godine kada je najzad postao istaknuti vođa i kada je lansirao Kinu u eru reformi. Ništa manje izuzetna nije bila elastičnost koju je pokazao u suočavanju sa ogromnim nazadovanjem, izazovima, lišavanjima i padanjima u nemilost, koji su prethodili njegovom konačnom usponu na vrh.

Lider sin zemljoposjednika

Deng je bio sin bogatog zemljoposednika koji je postao lokalni funkcioner u mnogoljudnoj provinciji Sečuan. Kao dečak pohađao je tradicionalnu konfučijevsku školu, ali je sred previranja i usitnjavanja koji su usledili posle Kineske revolucije 1911, prešao u školu koja je imala i moderniji program i veze sa Francuskom. Tako se dogodilo da je poslat na studije u Francusku. Ispostavilo se da je njegovo obrazovanje tamo bilo šareno, a radio je više poslova, u fabrikama čelika i gume "Reno", a bio je i pomoćni kuvar i ložač na lokomotivi. U Francuskoj je razvio dve trajne sklonosti - jedna je bila ljubav prema kroasanima; druga prema komunizmu. Ove dve ljubavi nisu bile sasvim nepovezane: gde će u Parizu naći najbolje kroasane rekao mu je Ho Ši Min, kasniji vođa Severnog Vijetnama.

Širenje komunizma među šačicom kineskih studenata u Evropi bilo je inspirisano Pokretom 4. maj u Pekingu, koji je buknuo na trgu Tjenanmen 4. maja 1919. u znak protesta protiv strane vlasti u Kini, posle potpisivanja Versajskog ugovora. Komunizam je postao snažno sredstvo kineskog nacionalizma. Za Denga je on bio vokacija. Jedan od njegovih glavnih zaštitnika i mentora bio je Ču En Laj, koji se zadojio komunizmom kao student u Japanu, pre nego što je prešao u Evropu i postao vođa malog kineskog komunističkog pokreta u Evropi.

Mnogo godina kasnije Deng će nazvati Čua "moj stariji brat", a Ču će, kao dobar stariji brat, zaštititi Denga od ekstremizma Kulturne revolucije krajem šezdesetih godina. Za vreme studentskih dana u Francuskoj, Ču je zadužio Denga za ručno pisanje komunističkih novina, što mu je donelo šaljivi naziv doktora mimeografije. Februara 1926. Francuzi izvršili raciju u kući u kojoj je Deng stanovao, ali su zakasnili. Dan pre toga on je otišao za Moskvu.

U Moskvi je Deng studirao na Radničkom univerzitetu Sun Jat Sen. Bilo je to vreme kada su kineski nacionalisti i komunisti sarađivali, kad nisu bili neprijatelji. Njihov zajednički cilj bio je modernizacija i obnova Kine. Kominterna, Staljinov međunarodni aparat, učila je nacionaliste kako da stvore revolucionarnu partiju, a članovi Kineske komunističke prtije takođe su bili aktivni nacionalisti. Bogati nacionalisti su finansirali obuku mladih revolucionara u Moskvi koji će povratiti dostojanstvo Kine.

Otimanje vlasti

Među Dengovim drugovima nalazio se i Čang Čing Kuo, sin vođe Nacionalne partije Čang Kaj Šeka. Mnogo kasnije, osamdesetih godina, mlađi Čang će naslediti oca na mestu predsednika Tajvana.

Deng se vratio u Kinu kao ubeđeni komunista, spreman da život posveti revoluciji. Njegove organizacione sposobnosti brzo su ga izbacile u prvi plan. Sa 23 godine bio je glavni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije, a zatim organizator zadužen za selo. Kina je bila u pravom haosu. Vojni komandanti borili su se za kontrolu nad raznim regijama, a savez nacionalista sa komunistima raspao se kada su počeli da se otimaju za vlast. Sama Komunistička partija bila je pocepana dubokim frakcijskim podelama koje su prerasle u krvoproliće. Deng se, sledeći Čua, svrstao u Mao Cetungovu frakciju. U jednom trenutku Maovi neprijatelji, unutar komunističkog pokreta strpali su Denga u zatvor i podvrgli ga isleđivanju, verovatno ga mučeći u pokušaju da ga nateraju da prizna političke "zločine".

Deng je bio učesnik Dugog marša iz 1934-35, kada su komunisti prešli put od šest hiljada milja da bi umakli nacionalistima. Na tom mučnom maršu komunisti su bili desetkovani. Počeli su marš sa 90 hiljada vojnika, a završili ga sa bednih 20 hiljada.

Novi život

Japanski napad na Kinu 1937. stvorio je uslove za obnovu komunističke vlasti. Taj rat je takođe pretvorio Denga u vojnika. Za vrijeme ratnog upravljanja regijom Taj Hang, na severoistoku Kine, Deng je sačinio niz pragmatičnih propisa koji će nagovijestiti politiku iz osamdesetih i devedesetih godina. Ekonomske inicijative su bile nužne. "Neki drugovi kažu da je ovo previše, ali ja se ne slažem", govorio je starijim kadrovia za vrijeme rata. "Ako su stekli svojim radom, a ne korupcijom, onda je sasvim u redu. Ekonomske promjene treba da dolaze postepeno... I, što je od kritičke važnosti, socijalizam zavisi od temeljite organizacije i ekonomske snage i mora da se gradi na "kapitalističkoj proizvodnji".

                                    (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.