Како су се удавале и живјеле црногорске принцезе (7)

Јеленина међународна слава

Због своје несебичне пожртвованости, краљица је уживала широку популарност, о чему је писала бројна италијанска и инострана штампа

Краљица Јелена је боравила, у свако доба дана и ноћи, у огромној сали преграђеној бијелим засторима, сједећи у благој полусјенци поред постеље, држећи тог војника за руку, бришући му самртни зној са чела, молећи се за њега шапатом и плачући нечујно да не би ниједним јецајем пореметила његову болну агонију.

Било је то лице рата које јој се у свој својој окрутности, у лику тога војника, указивало први пут; и када је умро, пошто му је у том посљедњем напору помогао доктор Скафи, затворила му је очи материнским, самилосним додиром.

Ордење и признања

Једном приликом у Територијалној болници бр. 1, доктор-радиолог је обавијестио краљицу да немају чист бијели мантил за Њено Височанство и упозорио је да смањи посјете да не би добила неки бацил - инфекцију. Поносита краљица је одговорила: “Ја признајем само један бацил, бацил страха.” Виктор Емануел ИИИ је током рата ријетко узимао “одсуство”, оставши у зони ратних операција, онолико колико је трајао сукоб, четрдесет и један мјесец.

Знао је колико је краљица храбра и спремна да се жртвује да би неком помогла, али је ипак био запрепашћен када му је неколико година касније испричала да је лично купала и облачила мртваце. Краљ није био тако широке руке, али је краљицу много волио и толико је обожавао да јој никада није противрјечио. Главни баштован у вили Савоја Себастиано дела Ерба често је пратио краља у његовим шетњама. Убравши једном приликом за краљицу букет омиљених љубичица, Виктор Емануел је дозволио себи изненађујућу исповијест: “Видиш, Бастиано, сви кажу да сам шкрт, али краљица много троши на своје сиромахе и ако и ја почнем да расипам немилице, сви ћемо пропасти.”

У помагању болесницима краљица је била толико широкогруда да нико никада неће сазнати колико је новца извукла из краљеве кесе. Краљ се “често мрштио када је морао да је одријеши”.

О томе је много знао министар Двора Aлесандро Матиоли Пасквалини, па је опрезно савјетовао Виктора Емануела ИИИ да обузда краљичине доброчинитељске намјере.

Краљ не само да није успио што му је савјетовао министар, већ је послије дуго година њиховог заједничког живота промијенио однос према новцу и ближњима и сам почео да чини добро.

Бивши службеник Квиринала Мато Муреду написао је доста детаља о краљевском пару.

Тако он открива да је краљ у поодмаклим годинама, често и уз потпуну дискрецију, замашно помагао остарјеле генерале, адмирале и официре у пензији, удовице и сирочад, повратнике из рата, чиновнике и службенике запале у сиромаштво због болести, жалости и других недаћа.

Године 1943. једном свом старом ађутанту, којег су несреће довеле до прикривеног сиромаштва, давао је, иако му није тражено, више пута новчане суме, а посљедња је износила дванаест хиљада лира. Због своје несебичне пожртвованости краљица је уживала широку популарност, о чему је писала бројна италијанска и инострана штампа.

Тако је стекла међународну славу и све велике европске нације су јој додијелиле ордење и одале признање: Едвард ВИИ од Енглеске одликовао ју је златном медаљом британског краљевског Црвеног крста; бивши њемачки цар Вилхелм послао јој је Велику звијезду краљице Луизе; Aлфонсо ЏИИИ од Шпаније - орден реда Доброчинства; руска царица - орден Црвеног крста; српски краљ Петар Карађорђевић - крст светог Саве, папа Пио ЏИ је краљици 1937. на 40-годишњицу брака поклонио златну ружу за њен хуманитарни рад.

Друге принцезе

Признање је установљено још у ЏИ вијеку и било је намијењено владарима и високим црквеним достојанственицима за доброчинства која су чинили народу. Послије 1759. године додијељено их је свега пет.

Рецимо нешто и о другим принцезама. Принцеза Aна удала се 1897. године за Франца Јосифа Батенеберга, потомка огранка хесенске династије која је у Њемачкој само формално уживала владарске прерогативе. Нису имали дјеце, а Aна је умрла 1971. године у 97. години живота.

Принцеза Францине Петровић Његош, супруга принца Николе ИИ, рођена 27. јануара 1950. године у Казабланки (Мароко), умрла је  7. августа ове године.

Принцеза Ксенија, рођена на Цетињу 11. априла 1881. године, била је изузетно широко образована. Била је прва жена на Балкану која је возила ауто. Умрла је 1960. године.

Геневиéве Пригент, црногорска принцеза и краљица, рођена је  1916, принцеза Марија 1869, Виолет Вегнер 1887. године, принцеза Вјера 1887.

 *********

Краљ је послије дуго година њиховог заједничког живота промијенио однос према новцу и сам почео да чини добро

Нови фељтон

 Од сутра у “Гласу Српске” креће нови фељтон “Жене које су обиљежиле историју”. Кроз неколико наставака упознаћемо вас, између осталих, са Маријом Кири, краљицом Елизабетом Првом, Милевом Марић - Aјнштајн, Јованком Орлеанком...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.