Како су се удавале и живјеле црногорске принцезе (6)

Досљедност властитом стилу

Јелена послије неког времена проведеног у Aлександрији поново почела да тражи новац да би га трошила у добротворне сврхе. Одмах је сазнала за најбједније случајеве у околини и направила списак

О краљици се доста сазнало и од њеног вољеног унука Хајнриха од Хесена, Мафалдиног сина.

Године 1937. краљица је дошла у Њемачку да би помогла својој кћери Мафалди, која је била болесна од упале плућа.

Једног дана, у граду Каселу, док је била у шетњи, Јелена се случајно сударила са човјеком који је боловао од Паркинсонове болести. Краљица му се приближила и питала га да ли зна за “бугарску терапију”, која се показала веома ефикасном у лијечењу постенцефалног паркинсонизма.

Човјек је био веома непријатан и, прије него што се удаљио, псовао је и пријетио, а мало је фалило да Јелена буде пребијена. Независно од тога што је доживјела непријатну и опасну ситуацију, краљица је касније тог човјека упорно тражила јер је жељела да му помогне. Када га је пронашла, успјела је да га убиједи да се подвргне терапији.

Као и друге жене

Краљичина кћерка Ђована у својом сјећањима пише да је њен супруг, бугарски краљ Борис III, разговарао са краљицом о биљци велебиље, коју је користила за лијечење упале мозга. Многи угледни римски љекари постали су поборници те терапије, а био је формиран и истраживачки центар.

По сјећању унука Симеона, Ђованиног сина, краљица ни у изгнанству, у Aлександрији, никада није изашла на улицу а да претходно није напунила yепове новцем и дијелила просјацима.

Једном приликом док су пролазили аутомобилом, спазили су човјека који је по пози коју је био заузео дјеловао као несрећник без ногу. Краљица му се приближила и дала сав новац који је имала у yепу.

Пар сати касније, при повратку, угледали су тог истог човјека како хитро корача.

Краљица се није наљутила на овог преваранта већ је сажаљиво прокоментарисала: “Мора да је онај човјек веома сиромашан када чини овако нешто.”

Краљица је у Aлександрији наставила да се бави риболовом и чини добра дјела.

Њена унука Марија Лудовика Калви, Јоландина кћерка, била је очевидац када је Јелена послије неког времена проведеног у Aлександрији поново почела да тражи новац да би га трошила у добротворне сврхе. Одмах је сазнала за најбједније случајеве у околини и направила списак.

Брзо се прочуо глас о њој, па се свакодневно повећавао број молилаца. Када јој је понестало новца, гроф Ђорђе Калви ди Бегало, Јоландин муж, одлазио је, по њеној молби, у александријске златаре и продавао њено породично благо. То су биле златне полуге, огрлице и друге драгоцијености. На тај начин је долазила до новца, који је поново дијелила сиротињи. Једноставно, таква је била и остала краљица Јелена.

Када је избио Први свјетски, рат Италија се декларисала као неутрална, одвојила се од Aустрије и Њемачке и придружила енглеско-француско-руском савезу. Јелена је тада, као и увијек, остала вјерна свом стилу, понашајући се више као обична жена него као краљица.

Није се мијешала у политику, нити заузимала јавне политичке ставове. У свим историјским документима остало је записано да је плакала онога дана када је објављен рат Aустрији. Понашала се као и све друге мајке, сестре и супруге које су имале синове, браћу и мужеве које је рат позивао.

Пошто се окупила маса народа на Тргу Квиринале, краљевска породица се појавила на балкону и сви су видјели краљицу како сагиње главу, затим плаче и марамицом брише сузе.

Територијална болница

Вила Квиринале је претворена у болницу, а краљ и краљица су се 1914. године преселили у вилу Савоја. Краљица је за кратко вријеме организовала и опремила болницу са 250 кревета. Болница је названа Територијална болница бр. 1 и била искључиво намијењена за “војнике из трупе”.

По краљичиним упутствима, луксузна резиденција је за непуна два мјесеца знатно промијенила изглед. Јелена је свакодневно одлазила у Квиринале и тамо проводила цијели дан, а неријетко и ноћ. У болници је на снази била наредба, да се, уколико је неки војник био у тешком стању, краљица одмах обавијести. Она би на позив, у било које доба дана и ноћи, дошла у амбуланту. Често су њени благовремени доласци и практично искуство помогли да се војници отргну од смрти.

Потресна је прича Флоре Aнтониони у књизи “Двије жене у италијанском краљевству”, гдје описује честито материнско понашање краљице Јелене у тренуцима у којима није могла да помогне једном тешко рањеном бергенском војнику.

Клиника краљице Јелене

И данас у Каселу постоји клиника “Краљица Јелена”. Ова клиника основана је тих година њеним добровољним прилогом. Године 1933. основан је Велики институт за лијечење рака, који и данас носи име краљице Јелене.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.