Како су се удавале и живјеле црногорске принцезе (5)

Доброчинство на сваком кораку

Јелена је преминула 28. новембра 1952. у Монпељеу, а до гроба је нису испратили ни Црногорци ни Италијани, већ хиљаде Француза који су је неизмерно вољели и поштовали.

Католички бискуп Ришар из Монпељеа иницирао је да се Јелена Савојска прогласи за светицу. Захтјевом за њену беатификацију Јелена од Црне Горе враћа се поново на историјску позорницу. Сам поступак беатификације захтијева и скупљање свједочанстава светости.

Хуманост од малена

Ево неких свједочанстава. Јелена је организовано прикупљала помоћ за болнице и сиротишта, у чему су је помагале и слиједиле многе даме римске аристократије. Заједно су шиле одјећу и паковале опрему, изгледајући задовољно због послова од којих су раније биле ослобођене.

Њене старије кћерке - Јоланда, Мафалда и Ђована - још су као дјевојчице шиле на машини пелене за сиромашну дјецу, паковале играчке, одјећу и храну. Једном су се хвалиле пред својом бабом краљицом Маргаретом да су “најспретније у шивењу”.

Маргарета је то прокоментарисала овако: “A када ће вас ваша мајка научити да будете принцезе.”

Своју дјецу је од малена учила да буду хумана. Једном приликом јој је кћерка Јоланда показала играчку која јој се није допадала, намјеравајући да је поклони неком сиромашном дјетету. Краљица је одговорила да то не долази у обзир, јер: “Aко је играчка ружна за тебе, ружна је и за сиромашно дијете. Баш зато што имају мање од других, сиромашнима треба поклањати лијепе ствари.”

Јоланда је на те ријечи ућутала, тако да Јелена није била сигурна да ли је кћерка схватила њену поруку. Неколико мјесеци касније, уочи Божића, краљица се договарала са дјецом о поклонима дјеци по болницама и прихватилиштима. Дјеца су се потом разишла по својим собама, осим Јоланде, која је остала да размисли о играчки која јој се највише допада јер је била одлучила да је поклони.

Бјанка Макјоти, чији су родитељи служили на двору Савоја, била је приближно истих година са дјецом краљевског пара и са њима се играла. У старијим годинама она се добро сјећала плача дјевојчице Мафалде којој мајка-краљица није хтјела да купи лутку. Сузних очију Мафалда је тада прозборила: “Жељела сам само малу, јефтину лутку, али мама је рекла, не. Она све троши на сиромашне.”

Дан послије бомбардовања 19. јуна 1943, краљица Јелена је, приликом обиласка школе “Данте Aлигијери”, срела шестогодишњег дјечака који се звао Винћенцо Домињани. Отац му је био у рату, а мајку није имао и испрва је био повјерен рођацима и комшијама, а касније поменутој школи. Запазила га је како провирује, па му се приближила и помиловала га по глави. Њежно га погледавши, осјетила је дјечакову потребу за заштитом и љубављу породице коју није имао.

Одлучила је да га узме са собом и повела га у вилу Савоја, гдје је остао око годину дана. Краљица се, као и увијек, лично ангажовала, и то онако како јој је наметао њен матерински инстинкт. Повјерила је дјечака гувернанти, тако да је живио као мали принц.

Без двоумљења

Када је краљица примила писмо од једне старице која јој је упутила посљедњи поздрав, додајући да не може умријети мирно јер никада није имала прилику да лично види добру краљицу, није се ни за тренутак двоумила, већ је наложила да јој се припреми аутомобил.

Напунила је своју уобичајену торбу и, не рекавши ником куда иде, кренула на пут дуг триста километара. Када је стигла, затекла је болесну старицу, која јој је у агонији рекла: “Знала сам да ћеш доћи.” Потом је, држећи краљицу за руку, додала: “Сада када су те моје очи видјеле, могу да се заклопе заувијек.”

Једном приликом, тачније 21. октобра 1919. године, краљ и краљица су, идући на пецање у правцу Бока д' Aруо, стигли у Сан Росору. Пролазили су поред куће ловочувара Пасквина Ђорђије у тренутку када је његова жена добила порођајне болове.

Када је чула болне јецаје, краљица је одмах ушла у кућу и без двоумљења преузела улогу бабице. Возач није успио ни да донесе кутију за прву помоћ, а Ђорђијева жена, вођена способном акушерком - краљицом, родила је виталну дјевојчицу коју је краљица већ купала. Нормално, надјенули су јој име Јелена.

Судбина дјечака

Док је Винћенцо боравио у вили Савоја, десила су се два историјска догађаја, Мусолини је ухапшен и краљевска породица морала је заувијек да оде на југ Италије. Дјечак је остао у вили до ослобођења Рима и никада више није видио краљицу.

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.