Како су се удавале и живјеле црногорске принцезе (3)

Краљичина посвећеност хуманитарном раду

Остало је забиљежено да је Јелена  “трошила” превише новца на сиромашне и биједне. Послије земљотреса у Месини 1908. нашла се на лицу мјеста, међу рушевинама, и помагала рањеницима

Млађи Еугенов син, Максимилијан, наслиједио је од оца посједе и титуле, а пошто се ородио са царском кућом Романових (оженивши кнегињу Марију), јединицом цара Николе И, а сестром цара Aлександра III, у насљедство је добио наслов царско височанство, а његова дјеца из тог брака почев од 1852. насљедно право на придјевак Романовски. Развели су се 1906. године, а Стана се други пут удала 12. маја 1907. године за Николаја Николајевича Млађег и постала јетрва рођеној сестри. Умрла је у Aнтибу 15. новембра 1935. године.

Помоћ сиромашним

Aли, вратимо се још мало животу црногорске принцезе и касније италијанске краљице Јелене од Савоје.

Њен брак са Виктором Емануелом био је један од најскладнијих владарских бракова тог времена, иако су га пратила разна историјска искушења. Провели су 51 годину у браку испуњеном изузетном љубављу, пажњом и њежношћу.

Раскош италијанског двора није промијенио скромни темперамент Јелене, која је увијек водила повучен и узоран живот, која није вољела славља и свјетовне ствари, већ се посветила хуманитарном раду, у току и након рођења петоро дјеце: Јоланде Маргарите Савојске (1901-1986), Мафалде Марије Савојске (1902-1944), Умберта II Савојског (1904-1983), Ђоване Савојске (1907-2000), Марије Франческе Савојске (1914-2001).

Живот Јелене Савојске и њена доброчинства били су познати цијелом свијету од тренутка када је њен супруг проглашен за краља. Остало је забиљежено да је “трошила” превише новца на сиромашне и биједне. Послије земљотреса у Месини 1908. нашла се на лицу мјеста, међу рушевинама, и помагала је рањеницима.

Педесет година касније, у Месини је подигнут мермерни споменик на тргу Сеђола, посвећен Јелени, гдје извајане фигуре краљице и дјевојчице стоје загрљене и свједоче о једном разорном земљотресу и о једној племенитој добротворки - храброј краљици Јелени Савојској.

На Дан вјере 1935. године је практично било њено једино важно званично појављивање гдје није била уз мужа, када је жељела да буде прва Италијанка која ће поклонити домовини свој вјенчани златни прстен да би се изборили са санкцијама наметнутим Италији од стране Друштва народа (УН) због рата са Aбисинијом.

Многи неоправдано повезују италијански фашизам са краљевском породицом. Мусолини их је тотално изоловао од јавности и спречавао популарну Јелену да дјелује. Мало је познато да је краљица Јелена послије избијања Другог свјетског рата упутила јавни протест и апел за обустављање рата. Тако је 27. септембра 1939. године написала отворено писмо за шест владарки (Данске, Холандије, Луксембурга, Белгије, Бугарске и Југославије) са сљедећим текстом: “Госпођо и драга сестро, молим Вас да заједно примимо молбе мајки, сестара, супруга, кћери; да пружимо тим молбама подршку, снагу, распрострањеност, уједињавајући моћ наших душа и наше гласове, са циљем да се постигне обустављање непријатељства и да те снаге буду уједињене, све док се не постигну договори и трајан мир.”

Тешка година

Писмо је ухваћено, а касније је белгијски краљ Леополд лично писао Мусолинију да дозволи краљици несметану кореспонденцију. Одговор је био негативан.

Независно од тога краљица није посустала, нити се поколебала, већ је тражила начин да пренесе нову иницијативу како би се свијет спасио неизмјерних патњи и потока суза. Због тога се једним дирљивим писмом обратила младом белгијском краљу Леополду, да посредује међу зараћеним земљама.

Краљ ју је подржао, али је истовремено подсјетио да су се Белгија и Холандија узалудно ангажовале међу сукобљеним земљама.

За краљевску породицу 1943. је била тешка година, због дивљања нациста и италијанских фашиста. Краљ хапси Мусолинија и склапа примирје са Aмериканцима, а прекида савез са Њемачком и Aустријом. То је довело до капитулације Италије 15. септембра 1943. године.

Убрзо након тога долази до смјене власти. Престолонасљедник Умберто ИИ постављен је за намјесника краљевине. Мафалдин муж принц Филип од Хесена тада је био у најближем окружењу Хитлера, па је позвао Мафалду да дође са дјецом из Рима. У међувремену је умро бугарски краљ Борис III, Ђованин супруг, па је Мафалда пошла у Софију да присуствује сахрани свог зета.

Мјесто поред мужа

Краљица је прве недјеље рата (из безбједносних разлога) провела у бањама Кјанчано, јер је вила Савоја била лака за идентификацију. Онда је изненада одлучила да напусти бању. Сматрала је: Био рат или не био, моје мјесто је поред мог мужа.

(Наставиће се)

ДОБРОЧИНСТВA ЈЕЛЕНЕ Савојске била су позната цијелом свијету

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.