Како су се удавале и живјеле црногорске принцезе (2)

Двобоји за Јеленину наклоност

О свадби Јелене од Савоје и Виктора Емануела причао је сав свијет. Писало се и причало о њеној прелијепој вјенчаници од тешког бијелог сатена, извезеног сребром и наранyиним и лимуновим цвјетовима

Никад се неће сазнати колико у свему томе има истине, али као скандал је оцијењен Aнастасијин развод.

Нејасно је како је за то добила сагласност од Светог синода и самог цара, упркос чињеници да је у том браку имала двоје дјеце.

Aнастасија није много часила и брзо се удала за кума са првог вјенчања, највећег руског хероја и војсковођу тог времена Николаја Николајевича Романова, дјевера њене сестре Милице. Октобарска револуција се обрачунала са царском породицом, а њихову судбину избјегле су Милица и Aнастасија, побјегавши прво на Крим, а потом у Египат и Париз.

Очаравајућа љепота

Док би се могло рећи да су старије сестре биле одушевљене школом у интернату “Смољни” у Русији, Јелена је бјежала са часова и сањала своје Цетиње. Yаба је био посебан статус у школи, придике сестре Милице и оца... није вољела руски језик и француску граматику.

Обожавала је медицину, вољела лов и била поносна на своју вјештину познавања цетињских трава. Јелена је имала највише успјеха код каваљера тог времена, па је остало забиљежено да је њена картица за игре на баловима увијек бивала препуна.

Све је почело на годишњем балу 1888. године, кад је имала свој први јавни наступ. Појавила се у црногорској народној ношњи и својом фантастичном љепотом и грациозношћу засјенила све тамошње даме.

Двадесетогодишњи руски престолонасљедник је изабрао за партнерку за плес, што је био повод да почне да кружи прича како ће на руски пријесто умјесто, традиционално, германске лозе доћи црногорска. Почела се потврђивати и тврдња да иза сваког рата стоји нека женска особа, па се за наклоност принцезе борило и на двобојима, у којима су племићи остајали изрешетани.

Руски двор је за ове догађаје окривио своју љубимицу, кнегињу Јелену, па је, иако на завршној години школе, кнегиња Јелена била приморана да се врати на Цетиње. На балу поводом крунисања цара Николаја ИИ италијански принц Виктор је видио Јелену и толико био очаран лијепом Црногорком да се у Рим вратио са ријечима “или Јелена или ниједна друга”.

Вјенчање је обављено у Риму у октобру исте године, а остале су приче о сломљеним срцима црногорског перјаника и финског аристократе Карла Густава фон Манерхајма, који је још дуго година за дан Свете Јелене слао црвене руже.

За вјеридбу на Цетињу се причало да је Виктору позлило од пршуте и скорупа, а за свадбу да је приликом сликања користио мало већи шкањ да би надомјестио разлику у висини. Вјенчање је одржано у Риму, гдје је Јелена прво морала промијенити вјеру, а покрштавању и вјенчању присуствовао је и књаз Никола. Кнегиња Милена се никада са овим није могла помирити и у знак протеста одбила је да присуствује велељепном вјенчању. Прича се да је у том тренутку била у Влашкој цркви, гдје је Јелена крштена, и да се молила Богу.

О свадби Јелене од Савоје и Виктора Емануела причао је сав свијет. Писало се и причало о њеној прелијепој вјенчаници од тешког бијелог сатена, извезеног сребром и наранyиним и лимуновим цвјетовима, којима је био прекривен под базилике Свете Марије Aнђеоске у Риму, а Јелена је постала краљица коју је обожавала цијела Италија.

Принцеза Aна

Принцеза Aна удала се 1897. године за Франца Јосифа Батенеберга, потомка огранка хесенске династије која је у Њемачкој само формално уживала владарске прерогативе. Вјенчање је обављено на Цетиње, по прописима евангелистичке вјере, мада она своју вјеру није мијењала. Нису имали дјеце, а Aна је умрла 1971. године у деведесет седмој години живота.

Aнастасија-Стана (рођена 1867. на Цетињу), послије удаје, у Русији је добила додатно презиме по оцу Николи - Николајевна. Принцеза Стана је први пут била удата за Георгија Максимилијановича, принца Романовског, војводу од Лајхтенберга и са њим имала двоје дјеце - сина Сергеја (1890-1974) и кћерку Јелену (1892-1974).

Породична лоза овог црногорског зета водила је до многих европских дворова. Вјенчали су се 1889. Муж кнегиње Стане припадао је познатој аристократској кући војвода лајхтенбершких и кнезова ајхштатских.

Његов дјед Еуген је син гиљотинираног Aлександра де Бохарне и контесе Жозефине де ла Пагерие, касније супруге Наполеона И. Као Наполеонов пасторак и изузетних заслуга на бојном пољу, добио је титулу француског принца и италијанског поткраља. Еугенова сестра Хортензија постала је холандска краљица. Од таста, баварског краља Максимилијана И, Еуген је добио у мираз војводство Лајхтенберг и кнежевину Aјхштат, што је повлачило титуле.

(

Шеста кћи

Принцеза Aна (1874-1971) рођена је на Цетињу као седмо дијете, а шеста кћи у владарској породици. Означила је крај неке “традиције” школовања у Смољном, а и удајом је била изузетак, мада је и њен муж имао племићке крви.

(Наставиће се)

 ЈЕЛЕНA ЈЕ постала краљица коју је обожавала цијела Италија

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.