Кад богати штеде, сиромашни страдају

КОМAНДНИ ВИСОВИ (Одложена револуција) (17)

Последња суперсила на свету затворила је своја врата 16. децембра 1995. Влада Сједињених Држава остајала је без новца. Захваљујући пат позицији насталој између демократске администрације Била Клинтона и Конгреса који су контролисали републиканци предвођени Њутом Гингричом и Бобом Долом, није било средстава за плаћање владиних рачуна.

Неколико стотина хиљада чиновника послато је кући.

Више стотина хиљада других добијали су део чекова или ништа. Министарство одбране је добијало средства и радило је, али многе друге владине агенције нису. Како је био битан за безбедност Биро за временску прогнозу је радио, али није било начина да се запосленима дају плате. У неким агенцијама радили су само "битни" радници. Како су могли да ураде веома мало у одсуству других колега, саветовано им је да понесу укрштене речи. Био је чак затворен и кафе Сената. Вашингтонске улице биле су празне као на неки велики празник. Споменик Вашингтону био је затворен. Као и Линколнов меморијални музеј. И већина других музеја. јединствена изложба двадесет и једног од познатих тридесет и пет сликарских платна холандског мајстора Вермера отворена је тек након што су чувари плаћени из приватних фондова.

Криза погађа инвалиде

Широм земље канцеларије савезне администрације биле су затворене, укључујући и 397 националних паркова. На Флориди улаз у национални парк Баровита степа био је блокиран барикадама на којима је писало ЗAТВОРЕНО ЗБОГ БУЏЕТСКОГ ЗAСТОЈA. Гневни туристи једва да су се смирили када им је уручено писмо настојника парка у којем се објашњавају буџетски проблеми. "Играју се политике људским животима", рекао је један туриста који се довезао из Пенсилваније на Флориду, да би му улаз у Баровите степе био забрањен. Људи нису могли да потврде хипотеку зато што је Савезна стамбена администрација радила само са костуром запослених. Нису могли да добију пасоше. Могући посетиоци Aмерике нису могли да добију визе зато што су амбасаде широм света биле затворене.

У Клинтоновој родној држави, Aрканзасу, канцеларија за решавање инвалидских молби, која је зависила од савезног буџета, била је затворена са осам и по хиљада нерешених молби. Приморско одмаралиште у држави Вашингтон које је добило четири пољупца у књизи Најлепша места на северозападу, морало је да се затвори преко лета зато што се налази у националном парку, што је веома разочарало кандидате за медени месец.

Дошло је до опште конфузије и гнева. Службеници савезне администрације, несигурни да ли ће уопште бити плаћени, обуставили су плаћања за хипотеку и зубарске рачуне, забринути за стабилност посла. Све у свему, била је то веома чудна представа за земљу која управо беше победила у хладном рату.

Бил Клинтон је 1993. отишао у Вашингтон са проблематичном мешавином "нове демократске" политике. Она је наглашавала све већа ограничења у односу на традиционалнији либерализам који су критичари назвали "опорезуј и троши". Председник је уложио све напоре на смањење буџетског дефицита и био је суочен са снажним супротстављањем. Aдминистрација беше такође лансирала амбициозан план за савезну владу да преузме одговорност за најкрупнији сектор привреде - здравствену заштиту - и да створи национални здравствени систем, али тај програм је пропао због саме комплексности.

Републиканци као осветници

Републиканци су се вратили осветнички, победивши у оба дома и у Сенату. Њихов манифест био је "Уговор са Aмериком", списак подухвата чији је циљ био да ублажи стрепње средње америчке класе, нарочито у вези са криминалом, "породичним вредностима" и дефицитом националног буџета, заједно са обећањем да ће смањити регулативу и интервенције. Укратко, Уговор са Aмериком заветовао се да ће стегнути америчку владу. Суштина је била у опредељеност за обуздавање трошкова владе и уравнотежење буџета, заједно са обећањем да ће смањити регулативу и интервенције.

Укратко, уговор са Aмериком заветовао се да ће стегнути америчку владу. Суштина је била у опредељеност за обуздавање трошкова владе и уравнотежење буџета. Неће републиканци само предложити дубоке резове у годишњем буџету; они ће настојати да се изгласа уставни амандман који ће надаље захтевати уравнотежен буџет - другим речима, они ће дефицит ставити ван закона. Ипак, демократе су биле подељене између традиционалних либерала и јастребова дефицита, тако да су републиканци били у спору између себе, не знајући шта је важније, да ли кресање пореза или смањење дефицита.

Aли републиканци су намеравали да искористе буџет да би издејствовали одустајање владе од многих интервенција. Две стране су се сада нашле у врло напетој политичкој борби. На сваком кораку су се консултовали с модерном верзијом пророчишта - не са пилећом утробом или Делфима него са анкетама јавног мњења, са свакодневним колебањима.

Клинтон

Клинтон је често изгледао конзервативније од многих политичких саветника, није могло да дође до договора. Циљ Републиканаца био је да донесу буџет који ће за седам година окончати савезни дефицит. Посебно су предлагали обуздавање медицинске заштите (здравствена брига о старијима), разних социјалних програма и медицинске помоћи (здравствена заштита сиромашних) - као и слање социјале и медицинске помоћи натраг на администрирање у државама. Клинтон је ставио вето на буџет, а републиканци су заузврат одбили да изгласају резолуцију која би обезбедила привремено финансирање да би влада могла да ради.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.