Kad bogati štede, siromašni stradaju

KOMANDNI VISOVI (Odložena revolucija) (17)

Poslednja supersila na svetu zatvorila je svoja vrata 16. decembra 1995. Vlada Sjedinjenih Država ostajala je bez novca. Zahvaljujući pat poziciji nastaloj između demokratske administracije Bila Klintona i Kongresa koji su kontrolisali republikanci predvođeni Njutom Gingričom i Bobom Dolom, nije bilo sredstava za plaćanje vladinih računa.

Nekoliko stotina hiljada činovnika poslato je kući.

Više stotina hiljada drugih dobijali su deo čekova ili ništa. Ministarstvo odbrane je dobijalo sredstva i radilo je, ali mnoge druge vladine agencije nisu. Kako je bio bitan za bezbednost Biro za vremensku prognozu je radio, ali nije bilo načina da se zaposlenima daju plate. U nekim agencijama radili su samo "bitni" radnici. Kako su mogli da urade veoma malo u odsustvu drugih kolega, savetovano im je da ponesu ukrštene reči. Bio je čak zatvoren i kafe Senata. Vašingtonske ulice bile su prazne kao na neki veliki praznik. Spomenik Vašingtonu bio je zatvoren. Kao i Linkolnov memorijalni muzej. I većina drugih muzeja. jedinstvena izložba dvadeset i jednog od poznatih trideset i pet slikarskih platna holandskog majstora Vermera otvorena je tek nakon što su čuvari plaćeni iz privatnih fondova.

Kriza pogađa invalide

Širom zemlje kancelarije savezne administracije bile su zatvorene, uključujući i 397 nacionalnih parkova. Na Floridi ulaz u nacionalni park Barovita stepa bio je blokiran barikadama na kojima je pisalo ZATVORENO ZBOG BUDžETSKOG ZASTOJA. Gnevni turisti jedva da su se smirili kada im je uručeno pismo nastojnika parka u kojem se objašnjavaju budžetski problemi. "Igraju se politike ljudskim životima", rekao je jedan turista koji se dovezao iz Pensilvanije na Floridu, da bi mu ulaz u Barovite stepe bio zabranjen. Ljudi nisu mogli da potvrde hipoteku zato što je Savezna stambena administracija radila samo sa kosturom zaposlenih. Nisu mogli da dobiju pasoše. Mogući posetioci Amerike nisu mogli da dobiju vize zato što su ambasade širom sveta bile zatvorene.

U Klintonovoj rodnoj državi, Arkanzasu, kancelarija za rešavanje invalidskih molbi, koja je zavisila od saveznog budžeta, bila je zatvorena sa osam i po hiljada nerešenih molbi. Primorsko odmaralište u državi Vašington koje je dobilo četiri poljupca u knjizi Najlepša mesta na severozapadu, moralo je da se zatvori preko leta zato što se nalazi u nacionalnom parku, što je veoma razočaralo kandidate za medeni mesec.

Došlo je do opšte konfuzije i gneva. Službenici savezne administracije, nesigurni da li će uopšte biti plaćeni, obustavili su plaćanja za hipoteku i zubarske račune, zabrinuti za stabilnost posla. Sve u svemu, bila je to veoma čudna predstava za zemlju koja upravo beše pobedila u hladnom ratu.

Bil Klinton je 1993. otišao u Vašington sa problematičnom mešavinom "nove demokratske" politike. Ona je naglašavala sve veća ograničenja u odnosu na tradicionalniji liberalizam koji su kritičari nazvali "oporezuj i troši". Predsednik je uložio sve napore na smanjenje budžetskog deficita i bio je suočen sa snažnim suprotstavljanjem. Administracija beše takođe lansirala ambiciozan plan za saveznu vladu da preuzme odgovornost za najkrupniji sektor privrede - zdravstvenu zaštitu - i da stvori nacionalni zdravstveni sistem, ali taj program je propao zbog same kompleksnosti.

Republikanci kao osvetnici

Republikanci su se vratili osvetnički, pobedivši u oba doma i u Senatu. Njihov manifest bio je "Ugovor sa Amerikom", spisak poduhvata čiji je cilj bio da ublaži strepnje srednje američke klase, naročito u vezi sa kriminalom, "porodičnim vrednostima" i deficitom nacionalnog budžeta, zajedno sa obećanjem da će smanjiti regulativu i intervencije. Ukratko, Ugovor sa Amerikom zavetovao se da će stegnuti američku vladu. Suština je bila u opredeljenost za obuzdavanje troškova vlade i uravnoteženje budžeta, zajedno sa obećanjem da će smanjiti regulativu i intervencije.

Ukratko, ugovor sa Amerikom zavetovao se da će stegnuti američku vladu. Suština je bila u opredeljenost za obuzdavanje troškova vlade i uravnoteženje budžeta. Neće republikanci samo predložiti duboke rezove u godišnjem budžetu; oni će nastojati da se izglasa ustavni amandman koji će nadalje zahtevati uravnotežen budžet - drugim rečima, oni će deficit staviti van zakona. Ipak, demokrate su bile podeljene između tradicionalnih liberala i jastrebova deficita, tako da su republikanci bili u sporu između sebe, ne znajući šta je važnije, da li kresanje poreza ili smanjenje deficita.

Ali republikanci su nameravali da iskoriste budžet da bi izdejstvovali odustajanje vlade od mnogih intervencija. Dve strane su se sada našle u vrlo napetoj političkoj borbi. Na svakom koraku su se konsultovali s modernom verzijom proročišta - ne sa pilećom utrobom ili Delfima nego sa anketama javnog mnjenja, sa svakodnevnim kolebanjima.

Klinton

Klinton je često izgledao konzervativnije od mnogih političkih savetnika, nije moglo da dođe do dogovora. Cilj Republikanaca bio je da donesu budžet koji će za sedam godina okončati savezni deficit. Posebno su predlagali obuzdavanje medicinske zaštite (zdravstvena briga o starijima), raznih socijalnih programa i medicinske pomoći (zdravstvena zaštita siromašnih) - kao i slanje socijale i medicinske pomoći natrag na administriranje u državama. Klinton je stavio veto na budžet, a republikanci su zauzvrat odbili da izglasaju rezoluciju koja bi obezbedila privremeno finansiranje da bi vlada mogla da radi.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.