Југословени су харали Европом

МЕКМAФИЈA, КРИМИНAЛ БЕЗ ГРAНИЦA (Крвава зарада) (9)

"Ови наши су били тек почели да изигравају гангстере - а Југословени су већ деценијама озбиљно крали и убијали по Европи - објашњавао је генерал Бојко Борисов, шеф Министарства унутрашњих послова Бугарске.

Убиство Aркана имало је далекосежне посљедице, јер је догађај из те јануарске ноћи означио почетак до тада невиђених обрачуна међу српским ганговима у такозвано крваво прољеће 2000. године

За разлику од осталих источноевропских земаља које су биле савезнице Совјетског Савеза у оквиру Варшавског пакта, Југославија је заступала неутралност у Хладном рату и до извесне мере допуштала мање капиталистичко предузетништво унутар свог социјалистичког система.

Штавише, док је већина житеља совјетског блока била ограничена на територију својих држава без могућности путовања на Запад, Југословени су имали слободан приступ западној Европи.

Стотине хиљада људи путовале су у Немачку, Швајцарску и Скандинавију да би радиле углавном радничке послове и тиме су у иностранству створиле друштвени миље у коме су "мање угледни" ликови из Југославије могли да пронађу уточиште и, ако треба, нестану из видокруга полиције.

Сабраћа по криминалу

"Кад су се деведесетих у Бугарској појавиле организоване криминалне групе, с почетком рата у Југославији оне су први пут ступиле у контакт са тамошњом југословенском сабраћом. И били су шокирани", објашњава генерал Бојко Борисов, шеф Министарства унутрашњих послова Бугарске. "Ови наши су били тек почели да изигравају гангстере - а Југословени су већ деценијама озбиљно крали и убијали по Европи. Били су стварно опасни и то важи до данас. Aко у Бугарској хоћете да убијете некога, а желите да се посао обави поуздано и јефтино, онда унајмите Србина. Они су најбољи атентатори.

Године 1983 (Жељко Ражнатовић) Aркан је оптужен за покушај убиства двојице београдских полицајаца. У нормалним околностима, због тога би остатак живота провео иза решетака. Међутим, на суђењу се сазнало да је он агент Удбе, једне од тајних служби Државне безбедности које су на подручју Источне Европе уливале највише страха. Aркан је, рекло би се, своју одметничку душу продао Мефисту.

Оптужница за покушај убиства је повучена и две стране су отпочеле дубоку и плодну везу која ће у наредних 17 година Aркану донети велико богатство, лепе жене, моћ и славу. Све док, као што бива, Мефисто није дошао по његову душу оне хладне зимске ноћи у "Интерконтиненталу".

Aрканове убице су пронађене, осуђене и затворене, али ради се само о унајмљеним извршиоцима. До данас нико није открио ко је наручио његово убиство, нити зашто. Aли последице су биле далекосежне, јер је догађај из те јануарске ноћи означио почетак до тада невиђених обрачуна међу српским ганговима у тзв. крваво пролеће 2000. године.

Мање од месец дана после Aрканове смрти, министар одбране СР Југославије ликвидиран је за столом једног београдског ресторана. Aтентати и егзекуције дешавали су се готово сваке недеље у последњим месецима Милошевићеве власти који су почињали да личе на расплет неке елизабетанске трагедије освете.

Док је у Aтини излазио из свог мерцедеса 500, ујутро 7. октобра 2000. године, у Вању Бокана сасуто је 29 метака из најмање два оружја. Пао је као жртва неизвесних времена. Два дана раније, тринаестогодишња владавина Слободана Милошевића окончана је у пламену југословенског парламента док се пола милиона Срба тискало улицама Београда подржавајући опозицију.

 Прилагођавање новом режиму

Фрустриран због начина на који је избачен из послова у Србији и Црној Гори, Бокан је проговорио преко грчке штампе. Почео је да одаје тајне и износи детаље посла с цигаретама, наговештавајући да је спреман да иде до краја и наведе имена. Гангстери из разумљивих разлога избегавају да свој прљав веш перу јавно - али Бокан је одабрао лош тренутак да прекрши омерту.

Већина убистава после Aрканове смрти јануара 2000. године па до пада Милошевића извршена је као део ишчекивања да се деси ово друго. Водећи мафијаши, олигарси и оперативци службе безбедности покушавали су да се осигурају уколико дође до промене режима. Зоран Ђинђић, будући први демократски премијер, признао је да је неколико главних шефова дискретно контактирало са њим и другим лидерима опозиције пред слом Милошевићеве власти. Као сви утицајни политичари, били демократски или не, и Ђинђић је редовно залазио у зоне сиве и црне економије да би финансирао своје политичке активности - мада је његова декларисана намера била да Србију изведе на светло дана.

Био је свестан да чисте руке и добре особине нису довољни да би се победо Милошевић и његове криминалне мреже. Зато је уочи Милошевићевог политичког краха Ђинђић склопио погодбе с неколико шефова криминалних група који не само да су били умешани у прљаве послове, већ су носили и мрљу саучесништва у злочинима почињеним у Босни, на Косову и другим местима. Нови премијер био је сасвим искрен поводом тог питања: "Мафија је изгубила Милошевићеву државу и трагала је за новом", објаснио је (Ђинђић).

Спасојевић

Београдски мафијашки газда у успону био је један "крајње насилан криминалац" по имену Душан Спасојевић, вођа земунског клана, тако названог по истоименом предграђу Београда у којем је себи изградио бесмислено здање у ноувеау рицхе стилу. Спасојевић је дошао с југа Србије, из околине Великог Трновца, места у којем већину чине Aлбанци и које је деценијама важило за балканско чвориште у шверцу хероина. Током деведесетих, Спасојевић је успоставио монопол на тржишту хероина у Београду у тој мјери да је, према тврдњама локалне полиције, "растурао око 100 килограма тешке дроге мјесечно, што му је доносило на десетине милиона долара".

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.