Jugosloveni su harali Evropom

MEKMAFIJA, KRIMINAL BEZ GRANICA (Krvava zarada) (9)

"Ovi naši su bili tek počeli da izigravaju gangstere - a Jugosloveni su već decenijama ozbiljno krali i ubijali po Evropi - objašnjavao je general Bojko Borisov, šef Ministarstva unutrašnjih poslova Bugarske.

Ubistvo Arkana imalo je dalekosežne posljedice, jer je događaj iz te januarske noći označio početak do tada neviđenih obračuna među srpskim gangovima u takozvano krvavo proljeće 2000. godine

Za razliku od ostalih istočnoevropskih zemalja koje su bile saveznice Sovjetskog Saveza u okviru Varšavskog pakta, Jugoslavija je zastupala neutralnost u Hladnom ratu i do izvesne mere dopuštala manje kapitalističko preduzetništvo unutar svog socijalističkog sistema.

Štaviše, dok je većina žitelja sovjetskog bloka bila ograničena na teritoriju svojih država bez mogućnosti putovanja na Zapad, Jugosloveni su imali slobodan pristup zapadnoj Evropi.

Stotine hiljada ljudi putovale su u Nemačku, Švajcarsku i Skandinaviju da bi radile uglavnom radničke poslove i time su u inostranstvu stvorile društveni milje u kome su "manje ugledni" likovi iz Jugoslavije mogli da pronađu utočište i, ako treba, nestanu iz vidokruga policije.

Sabraća po kriminalu

"Kad su se devedesetih u Bugarskoj pojavile organizovane kriminalne grupe, s početkom rata u Jugoslaviji one su prvi put stupile u kontakt sa tamošnjom jugoslovenskom sabraćom. I bili su šokirani", objašnjava general Bojko Borisov, šef Ministarstva unutrašnjih poslova Bugarske. "Ovi naši su bili tek počeli da izigravaju gangstere - a Jugosloveni su već decenijama ozbiljno krali i ubijali po Evropi. Bili su stvarno opasni i to važi do danas. Ako u Bugarskoj hoćete da ubijete nekoga, a želite da se posao obavi pouzdano i jeftino, onda unajmite Srbina. Oni su najbolji atentatori.

Godine 1983 (Željko Ražnatović) Arkan je optužen za pokušaj ubistva dvojice beogradskih policajaca. U normalnim okolnostima, zbog toga bi ostatak života proveo iza rešetaka. Međutim, na suđenju se saznalo da je on agent Udbe, jedne od tajnih službi Državne bezbednosti koje su na području Istočne Evrope ulivale najviše straha. Arkan je, reklo bi se, svoju odmetničku dušu prodao Mefistu.

Optužnica za pokušaj ubistva je povučena i dve strane su otpočele duboku i plodnu vezu koja će u narednih 17 godina Arkanu doneti veliko bogatstvo, lepe žene, moć i slavu. Sve dok, kao što biva, Mefisto nije došao po njegovu dušu one hladne zimske noći u "Interkontinentalu".

Arkanove ubice su pronađene, osuđene i zatvorene, ali radi se samo o unajmljenim izvršiocima. Do danas niko nije otkrio ko je naručio njegovo ubistvo, niti zašto. Ali posledice su bile dalekosežne, jer je događaj iz te januarske noći označio početak do tada neviđenih obračuna među srpskim gangovima u tzv. krvavo proleće 2000. godine.

Manje od mesec dana posle Arkanove smrti, ministar odbrane SR Jugoslavije likvidiran je za stolom jednog beogradskog restorana. Atentati i egzekucije dešavali su se gotovo svake nedelje u poslednjim mesecima Miloševićeve vlasti koji su počinjali da liče na rasplet neke elizabetanske tragedije osvete.

Dok je u Atini izlazio iz svog mercedesa 500, ujutro 7. oktobra 2000. godine, u Vanju Bokana sasuto je 29 metaka iz najmanje dva oružja. Pao je kao žrtva neizvesnih vremena. Dva dana ranije, trinaestogodišnja vladavina Slobodana Miloševića okončana je u plamenu jugoslovenskog parlamenta dok se pola miliona Srba tiskalo ulicama Beograda podržavajući opoziciju.

 Prilagođavanje novom režimu

Frustriran zbog načina na koji je izbačen iz poslova u Srbiji i Crnoj Gori, Bokan je progovorio preko grčke štampe. Počeo je da odaje tajne i iznosi detalje posla s cigaretama, nagoveštavajući da je spreman da ide do kraja i navede imena. Gangsteri iz razumljivih razloga izbegavaju da svoj prljav veš peru javno - ali Bokan je odabrao loš trenutak da prekrši omertu.

Većina ubistava posle Arkanove smrti januara 2000. godine pa do pada Miloševića izvršena je kao deo iščekivanja da se desi ovo drugo. Vodeći mafijaši, oligarsi i operativci službe bezbednosti pokušavali su da se osiguraju ukoliko dođe do promene režima. Zoran Đinđić, budući prvi demokratski premijer, priznao je da je nekoliko glavnih šefova diskretno kontaktiralo sa njim i drugim liderima opozicije pred slom Miloševićeve vlasti. Kao svi uticajni političari, bili demokratski ili ne, i Đinđić je redovno zalazio u zone sive i crne ekonomije da bi finansirao svoje političke aktivnosti - mada je njegova deklarisana namera bila da Srbiju izvede na svetlo dana.

Bio je svestan da čiste ruke i dobre osobine nisu dovoljni da bi se pobedo Milošević i njegove kriminalne mreže. Zato je uoči Miloševićevog političkog kraha Đinđić sklopio pogodbe s nekoliko šefova kriminalnih grupa koji ne samo da su bili umešani u prljave poslove, već su nosili i mrlju saučesništva u zločinima počinjenim u Bosni, na Kosovu i drugim mestima. Novi premijer bio je sasvim iskren povodom tog pitanja: "Mafija je izgubila Miloševićevu državu i tragala je za novom", objasnio je (Đinđić).

Spasojević

Beogradski mafijaški gazda u usponu bio je jedan "krajnje nasilan kriminalac" po imenu Dušan Spasojević, vođa zemunskog klana, tako nazvanog po istoimenom predgrađu Beograda u kojem je sebi izgradio besmisleno zdanje u nouveau riche stilu. Spasojević je došao s juga Srbije, iz okoline Velikog Trnovca, mesta u kojem većinu čine Albanci i koje je decenijama važilo za balkansko čvorište u švercu heroina. Tokom devedesetih, Spasojević je uspostavio monopol na tržištu heroina u Beogradu u toj mjeri da je, prema tvrdnjama lokalne policije, "rasturao oko 100 kilograma teške droge mjesečno, što mu je donosilo na desetine miliona dolara".

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.