Историја уклесана у камен

СТAРИ СРПСКИ ВЕК - AНТИЧКA СРБИЈA (16)

Једнобродне цркве су најраширенији вид хришћанског храма, а разликују се по односима дужине зидова, дужини брода, те, по врсти припрате - ако је имају. Споља могу бити изведене полукружно, полигонално, трапезасто; уписане у ненаглашен трапез, или дубоки четвороугаоник. Најстарија међу њима је, црква на Бањичком пољу код Пећи, саграђена крајем III века

С обзиром на намену, у старовековној Србији, подизане су следеће врсте храмова: базилике, једнобродне цркве, једнобродне цркве са бочним просторијама, цркве са три и више конхи и цркве са крстообразном основом. Базилике су (најчешће, тробродне грађевине, код којих је средишњи брод одвојен од бочних бродова стубовима) типичне за градитељство од IV до VI века. Граде се и касније, све до XII века. Једнобродне цркве су најраширенији вид хришћанског храма, а разликују се по односима дужине зидова, дужини брода, те, по врсти припрате - ако је имају. Споља могу бити изведене полукружно, полигонално, трапезасто; уписане у ненаглашен трапез, или дубоки четвороугаоник.

Најстарија међу њима је, црква на Бањичком пољу код Пећи, саграђена крајем III века. У групу једнобродних цркава, са бочним просторијама, сврставају се оне које изгледом подсећају на базилике, али то нису, јер им средишњи брод није од осталих просторија одвојен стубовима, а саме просторије међусобно не чине јединствену просторно-амбијенталну целину. Оне имају дугу традицију градитељства у Далмацији, где се подижу још од античких времена. На подручју Превале, најстарије су цркве Пречисте Богородице Крајинске и једна, непознатог имена, откривена у Бару. Обе су трајале до млетачке и турске окупације, а подигнуте су почетком IV века. Важна је и црква тролисне основе из Дољана, особена по троделној припрати са крстионицом, у одаји на северној страни.

После Паника, најстарија крстастообразна црква из Петро-Павловог манастира

Цркве крстообразне основе, од почетка су присутне у старовековној Србији. У римској вили, у Панику крај Билеће, откривена је дозидана крстообразна просторија, са мозаичким подом на коме је приказан Орфеј, са три крста на рукаву, због чега се тумачи као персонификација Христа. Ова црквица датирана је у III век и једна је од најстаријих. Орфеј је трачки пророк из VI века пре н. е. и предводник следбеника – "орфичара", који су веровали у бестелесну природу људске душе и првобитни грех, због кога душа лута, али се може трудом искупити.

Свети Гамалаил, учитељ апостола Павла, такође је имао одежду ишараним злаћастим крстовима, како кажу "Житија светих". Гамаил и Орфеј су, по предању, учитељи људи, проналазачи писма и земљорадње. Орфеј је могао да буде схваћен као Христов пророк међу незнабошцима. После Паника, најстарија крстастообразна црква је она из Петро-Павловог манастира, код Требиња. Овај храм је запустео почетком VII века, али је његов изглед утицао на грађење свих потоњих храмова рановизантијског доба, као и на позносредњовековне храмове. За сличан храм у Тврдошу, везано је предање о апостолу Павлу.

О почецима црквеног градитељства, из прва три века наше ере, на тлу Далмације, у чијем саставу се налазила Зета, сачувани су оскудни подаци. У то време, апостоли су ширили једно исто учење, али култура коришћења грађевина ипак се морала разликовати од поднебља до поднебља. Изглед цркава се ускладио у доба црквених отаца, када је Рим прихватио хришћанство. Ипак, неке разлике су остале и, захваљујући њима, ми можемо пратити развој помесних цркава.    

Натпис посвећен светом Петру и Павлу на Манастиру Иловица на Превлаци

Стари Бар су основали, како рекосмо, Aнти (Aнтибари), а свој пун успон доживео је у рановизантијско доба, о чему сведоче остаци мозаика нађеног у рушевинама базилике, која се повезује са црквом св. Теодора. Барски триконхос је такође велика црква, брода дугог преко 14 м, са три спољашње конхе, са по пар контрафора, што је уобичајено за градњу цркава на прелазу из старог у средњи век. У Будви се налази пространа тробродна базилика, са травејем на источној страни и мало ширим атријумом. По пропорцијама и начину подизања, одговара сличним грађевинама у Дафнусији, као и двема никопољским базиликама. Овај храм је кориштен све до арапског освајања Будве.

Манастир Иловица, на Превлаци, имао је на прелазу из старог у средњи век, најмање две цркве. У мањој, храму Св. Тројице, озиданој опеком, нађен је натпис посвећен светом Петру и Павлу. Он, прилично оштећен, гласи: "Цонфамвлатвр...еццлесиа суа ад хоноре...ет рецонстра...Петро цум Паули беати апостолис..." или, саслужењем и обновом цркви Петра и Павла. Овај храм је обновљен у доба кнеза Вишеслава.

Од тада потиче и изванредан базен са крстионицом, који се данас налази у Сплиту. Крстионицу је подигао свештеник Јован, да се у њој "крштени очисте од грехова и спасу исповедајући свету Тројицу". На крстионици се, поред молитве, налази и записано име Вишеславово као "двци Ввиссасцлаво", кнез, дука, Вишеслав. На Отоку (Шкољ, Шкрпјел), у садашњем римокатоличком манастиру посвећеном Богородици, госпи од Милосрђа, поред многобројних преисторијских налаза, налази се и, у камену урезан крст, који потиче са неке црквице саграђене крајем II века.

Богородична црква

Темељи средњовековне цркве у Дукљи, саграђени су на остацима порушене базилике из IV столећа. У питању је била пространа грађевина, дужине 15,5 и ширине 11 м, зидова дебљине преко једног метра. Из ове базилике није познат камени украс, а око ње, такође, нема гробљанског материјала, као што је то случај са базиликом у Дољанима, која још није истражена у потпуности. Ова базилика се датује на преласку из IV у V век, кад јој је укопан темељ, у време велике сеобе народа. Ово је, по свој прилици, Богородична црква, за коју се у Љетопису каже да је у њој сахрањен краљ Светопелек.

(Наставиће се)   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.