ИСТОРИЈA ЉУБAВНИЦA - Конкубина за ревару кажњавана смрћу

Кад би конкубина спавала с другим мушкарцем, оптуживана је за прељубу, а ако би је господар ухватио на дјелу, могао је да убије и њу и њеног љубавника дављењем обоје. Конкубинат је у Кини интегрисан у породичну структуру.

"Како је тужно бити жена! Ништа на свијету није тако јефтино", јадиковала је кинеска пјесникиња из трећег вијека Фу Сјуен. Конкубине су даване као поклони званичницима или младожењама.

**************************

У источњачком свету, конкубинат је био служавка брака, законом признат и друштвено прихваћен. Развио се као одговор на одбијање мушкараца да прихвате једног сексуалног партнера, и задовољавао је њихову жељу да се размећу мушкошћу и наглашавају богатство поседовањем жена које им нису супруге. Такво институционализовано неверство могло је да опстане једино у оним друштвима којима су мушкарци управљали у потпуности.

Чак и онда, функционисање установе конкубината на индивидуалном нивоу, кад су мужеви у брачну заједницу уводили нове жене, захтевало је барем минимално задовољење потреба и жене и конкубине. Прецизније, закони којима је конкубинат регулисан имали су за сврху да жене штите од мужевљеве емоционалне издаје, а конкубине од одмазде истих тих несигурних жена. Најупадљивија разлика између конкубината и установе љубавница јесте да су конкубинина деца била законски призната.

Патријархат у Кини

"Како је тужно бити жена! Ништа на свету није тако јефтино", јадиковала је кинеска песникиња из трећег века Фу Сјуен.

У древној Кини, систем неприкосновеног патријархијата диктирао је и најмању појединост жениног живота, сузбијајући индивидуализам и одузимајући право на избор. Од давнина до модерних времена, потчињеност жена била је стална црта друштва. Положај Кинескиња драстично је промењен тек кад се стари поредак распао пред налетом револуционарних покрета у двадесетом веку.

Конфучијанство, животна филозофија коју је утемељио мудрац Конфучије (551-479 пре н.е.), владало је мишљу и политичком структуром кинеског народа преко два миленијума. У периоду династије Хан (206. пре н.е. - 220. н.е.) прихваћено је као званична идеологија. Према учењу конфучијанства, породица је основа читавог друштва, а жене се презиру као интелектуално мањкаве. Закони под утицајем конфучијанства налагали су да жене буду потчињене својим мужевима, ћерке очевима, удовице синовима, а жене уопште мушкарцима.

Будизам, који је настао у Индији у шестом веку пре нове ере, раширио се и до Кине, где се с конфучијанством борио за превласт. Будизам није успео да замени традиционални кинески конфучијански начин живљења, али је у четвртом веку већ постојао напоредо с њиме и утицао на њега. Кинески је будизам такође омаловажавао жене, карактеришући их као похотније и слабије воље од мушкараца. Начела и конфучијанства и будизма оснажила су начин живота којим су жене подјармљене, а њихова својеглавост сузбијена.

Као и Грци и Римљани, Кинези су рођење ћерке примали без радости, често с незадовољством. Девојчица је значила само још једна гладна уста од којих њена породица никада неће имати користи. Или ће постати жена која ће радити за свога мужа, или ће бити продана као конкубина или муи тунг, робиња, која ће вероватно доносити мање новца него што су јој родитељи потрошили на њен одгој. Зашто, онда, да живи, губитница од тренутка кад се ископрцала из? A ако би преживела то избирање новорођенчета, зашто и да јој дају име, кад је само привремени члан породице предодређен да живи негде другде, под кровом неког другог мушкарца? И тако су многе девојчице вековима означаване бројевима уместо именима: Ћерка Број 1, Ћерка Број 2. Из психолошких студија о затвореницима знамо како такав систем утиче на психу. У Кини се такво презриво занемаривање индивидуалности ширило и на жене које су имале имена и које су у сваком другом погледу делиле положај својих сестара с бројевима.

Конкубинат је у Кини интегрисан у породичну структуру. Конкубине су имале јасно дефинисане улоге и дужности. Допуњавале су жене и имале известан статус, низак али посебан. За њих је било мање вероватно да их презиру као курве него учену Aспасију или побожну Долоросу или њихове грчке и римске колегинице, иако су Кинези своје конкубине често узимали из јавних кућа.

Сексуална политика

Конкубине које су биле боље среће живеле су у одвојеним кућама, али је већина делила господарево домаћинство са његовом женом, децом, послугом, и често и другим конкубинама. То је пружало извесну сигурност, али је и водило у сложене и тешке односе између разних чланова домаћинства. Конкубинино благостање и срећа често су зависили од њене вештине у домаћим сплеткама и, дословно, сексуалној политици.

Поседовање конкубина било је питање престижа. Што их је мушкарац више имао, то је било боље. Конкубине су даване као поклони званичницима или младожењама. У исто време, сви су знали да пристојна жена не постаје конкубина, "удата у срамоти без церемоније венчања".

Конкубина би господара пратила на пословним путовањима кад жена није могла да се ослободи обавеза у кући. Њен важнији задатак био је да обезбеди наследнике кад жена није могла. Рађање сина осигуравало је ограничен повлашћени положај чак и најнижој конкубини. Aко је била робиња, тада не би више била изложена ризику да је продају из најситнијег хира било ког од старијих чланова домаћинства.

Иако је кинеска конкубина имала правни статус, уживала је малобројна права, али је била оптерећена многим обавезама. Кад би спавала с другим мушкарцем, оптуживана је за прељубу, а ако би је господар ухватио на делу, могао је да убије и њу и њеног љубавника. Друге су казне укључивале седамдесет седам удараца за њу и осамдесет седам удараца за њега бамбусовим штапом, или уморство дављењем обоје у корпи која је коришћена за пренос свиња на пијацу. За разлику од женоубиства, убиство конкубине повлачило је лаку казну.

 (Наставиће се)

(e-mail: geopoet@eunet.yu,  www.geopoetika.com)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.