ISTORIJA LjUBAVNICA - Konkubina za revaru kažnjavana smrću

Kad bi konkubina spavala s drugim muškarcem, optuživana je za preljubu, a ako bi je gospodar uhvatio na djelu, mogao je da ubije i nju i njenog ljubavnika davljenjem oboje. Konkubinat je u Kini integrisan u porodičnu strukturu.

"Kako je tužno biti žena! Ništa na svijetu nije tako jeftino", jadikovala je kineska pjesnikinja iz trećeg vijeka Fu Sjuen. Konkubine su davane kao pokloni zvaničnicima ili mladoženjama.

**************************

U istočnjačkom svetu, konkubinat je bio služavka braka, zakonom priznat i društveno prihvaćen. Razvio se kao odgovor na odbijanje muškaraca da prihvate jednog seksualnog partnera, i zadovoljavao je njihovu želju da se razmeću muškošću i naglašavaju bogatstvo posedovanjem žena koje im nisu supruge. Takvo institucionalizovano neverstvo moglo je da opstane jedino u onim društvima kojima su muškarci upravljali u potpunosti.

Čak i onda, funkcionisanje ustanove konkubinata na individualnom nivou, kad su muževi u bračnu zajednicu uvodili nove žene, zahtevalo je barem minimalno zadovoljenje potreba i žene i konkubine. Preciznije, zakoni kojima je konkubinat regulisan imali su za svrhu da žene štite od muževljeve emocionalne izdaje, a konkubine od odmazde istih tih nesigurnih žena. Najupadljivija razlika između konkubinata i ustanove ljubavnica jeste da su konkubinina deca bila zakonski priznata.

Patrijarhat u Kini

"Kako je tužno biti žena! Ništa na svetu nije tako jeftino", jadikovala je kineska pesnikinja iz trećeg veka Fu Sjuen.

U drevnoj Kini, sistem neprikosnovenog patrijarhijata diktirao je i najmanju pojedinost ženinog života, suzbijajući individualizam i oduzimajući pravo na izbor. Od davnina do modernih vremena, potčinjenost žena bila je stalna crta društva. Položaj Kineskinja drastično je promenjen tek kad se stari poredak raspao pred naletom revolucionarnih pokreta u dvadesetom veku.

Konfučijanstvo, životna filozofija koju je utemeljio mudrac Konfučije (551-479 pre n.e.), vladalo je mišlju i političkom strukturom kineskog naroda preko dva milenijuma. U periodu dinastije Han (206. pre n.e. - 220. n.e.) prihvaćeno je kao zvanična ideologija. Prema učenju konfučijanstva, porodica je osnova čitavog društva, a žene se preziru kao intelektualno manjkave. Zakoni pod uticajem konfučijanstva nalagali su da žene budu potčinjene svojim muževima, ćerke očevima, udovice sinovima, a žene uopšte muškarcima.

Budizam, koji je nastao u Indiji u šestom veku pre nove ere, raširio se i do Kine, gde se s konfučijanstvom borio za prevlast. Budizam nije uspeo da zameni tradicionalni kineski konfučijanski način življenja, ali je u četvrtom veku već postojao naporedo s njime i uticao na njega. Kineski je budizam takođe omalovažavao žene, karakterišući ih kao pohotnije i slabije volje od muškaraca. Načela i konfučijanstva i budizma osnažila su način života kojim su žene podjarmljene, a njihova svojeglavost suzbijena.

Kao i Grci i Rimljani, Kinezi su rođenje ćerke primali bez radosti, često s nezadovoljstvom. Devojčica je značila samo još jedna gladna usta od kojih njena porodica nikada neće imati koristi. Ili će postati žena koja će raditi za svoga muža, ili će biti prodana kao konkubina ili mui tung, robinja, koja će verovatno donositi manje novca nego što su joj roditelji potrošili na njen odgoj. Zašto, onda, da živi, gubitnica od trenutka kad se iskoprcala iz? A ako bi preživela to izbiranje novorođenčeta, zašto i da joj daju ime, kad je samo privremeni član porodice predodređen da živi negde drugde, pod krovom nekog drugog muškarca? I tako su mnoge devojčice vekovima označavane brojevima umesto imenima: Ćerka Broj 1, Ćerka Broj 2. Iz psiholoških studija o zatvorenicima znamo kako takav sistem utiče na psihu. U Kini se takvo prezrivo zanemarivanje individualnosti širilo i na žene koje su imale imena i koje su u svakom drugom pogledu delile položaj svojih sestara s brojevima.

Konkubinat je u Kini integrisan u porodičnu strukturu. Konkubine su imale jasno definisane uloge i dužnosti. Dopunjavale su žene i imale izvestan status, nizak ali poseban. Za njih je bilo manje verovatno da ih preziru kao kurve nego učenu Aspasiju ili pobožnu Dolorosu ili njihove grčke i rimske koleginice, iako su Kinezi svoje konkubine često uzimali iz javnih kuća.

Seksualna politika

Konkubine koje su bile bolje sreće živele su u odvojenim kućama, ali je većina delila gospodarevo domaćinstvo sa njegovom ženom, decom, poslugom, i često i drugim konkubinama. To je pružalo izvesnu sigurnost, ali je i vodilo u složene i teške odnose između raznih članova domaćinstva. Konkubinino blagostanje i sreća često su zavisili od njene veštine u domaćim spletkama i, doslovno, seksualnoj politici.

Posedovanje konkubina bilo je pitanje prestiža. Što ih je muškarac više imao, to je bilo bolje. Konkubine su davane kao pokloni zvaničnicima ili mladoženjama. U isto vreme, svi su znali da pristojna žena ne postaje konkubina, "udata u sramoti bez ceremonije venčanja".

Konkubina bi gospodara pratila na poslovnim putovanjima kad žena nije mogla da se oslobodi obaveza u kući. Njen važniji zadatak bio je da obezbedi naslednike kad žena nije mogla. Rađanje sina osiguravalo je ograničen povlašćeni položaj čak i najnižoj konkubini. Ako je bila robinja, tada ne bi više bila izložena riziku da je prodaju iz najsitnijeg hira bilo kog od starijih članova domaćinstva.

Iako je kineska konkubina imala pravni status, uživala je malobrojna prava, ali je bila opterećena mnogim obavezama. Kad bi spavala s drugim muškarcem, optuživana je za preljubu, a ako bi je gospodar uhvatio na delu, mogao je da ubije i nju i njenog ljubavnika. Druge su kazne uključivale sedamdeset sedam udaraca za nju i osamdeset sedam udaraca za njega bambusovim štapom, ili umorstvo davljenjem oboje u korpi koja je korišćena za prenos svinja na pijacu. Za razliku od ženoubistva, ubistvo konkubine povlačilo je laku kaznu.

 (Nastaviće se)

(e-mail: geopoet@eunet.yu,  www.geopoetika.com)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.