ИСТОРИЈA ЉУБAВНИЦA - Царски дворови легло сплетки и опасности

Као посљедица политичких бракова, и осећаја моћи, јављале су се ванбрачне везе мотивисане жудњом, романтичном љубављу, гордошћу поседовања и комфором. Краљевске љубавнице уобичајена карактеристика европских дворова.

Нел Гвин била најдрскија и најживахнија краљевска љубавница Чарлса II краља Енглеске, са свом непосредношћу и поштењем по којима је била позната

********************************

"Краљеви се с правом називају боговима", писао је енглески краљ џејмс 1609. и "на земљи врше божанску власт." Као и Бог, "краљеви имају моћ одлучивања... о животу и смрти... свих својих поданика... а сами одговарају једино Богу... Краљеви се такође могу упоредити с очевима породице: јер је краљ истински parens patriae, политички отац свог народа."

Концепт божанског права краљева био је срж идеје о монархији; њиме су легитимизована овлашћења европских краљевских владара. Ти су владари имали огромну моћ а, до реформи које су започете у 18. веку, скоро никакву одговорност. Њихови су дворови били пример неумерене раскоши и протоколарних церемонија. Исто су тако били и легло сплетака и опасности, док су се дворани надметали да освоје краљеву наклоност и утичу на његове одлуке.

Бракови и дипломатија

Краљевски се брак налазио готово на самом врху листе важних одлука. Његова сврха била је да овековечи монархову божански овлашћену крвну лозу и да земљу ојача стратешким економским односима или војним савезима. Краљевски су бракови били предмет високе дипломатије, при чему су искусни званичници и дворани тражили најприкладнију изабраницу за свог суверена. Као и у случају већине уговорених бракова, романтична љубав ту није играла неку улогу, премда би се понекад и развила. Важно је било једино да краљевски пар произведе закониту краљевску децу - наследника и његову резерву, и друге мале племиће као пионе и будуће краљеве и краљице у европској вечитој брачној партији шаха.

Као неизбежна последица тих бракова, и осећаја моћи који је краљ подстицан да гаји, јављале су се ванбрачне везе мотивисане жудњом, романтичном љубављу, гордошћу поседовања и комфором. Услед тога, краљевске су љубавнице била уобичајена карактеристика већине европских дворова.

Многе краљевске љубавнице биле су племенитог или аристократског порекла, али друге, попут глумица откривених на позоришним бинама, уводиле би изразито скаредни елемент у разређену дворску атмосферу. Често је краљ тиме изазвану друштвену нелагоду уклањао тако што би омиљене љубавнице које нису припадале племићком сталежу уздигао на ранг племкиња.

Упркос своме положају, чак ни најмоћније краљевске љубавнице нису могле да се ослободе срамоте свог статуса краљеве курве. Бивша љубавница џејмса II, грофица од Дорчестера, језгровито је то изразила кад је неочекивано срела војвоткињу од Портсмута и грофицу од Оркнија, љубавнице Чарлса II и Вилијама III, и без устручавања их све назвала "нас три дроље". Та простачка етикета у Европи се није односила само на проститутке већ и на "издржаване жене" с титулом, чији су домен били племићи што су се ваљали на изгужваним чаршавима.

Надметање за пажњу божански постављеног краља умело је да буде опако. Нел Гвин, љубавница Чарлса II, краља Енглеске 1660-1685, једном је своју супарницу, Мол Дејвис, позвала да поделе тањир посластица у које је Нел ставила лаксатив. Те ноћи, док је Мол лежала у заљубљеном загрљају Чарлса II, зов природе се изненада и неумољиво огласио. Јадна Мол! Јадна Нел такође, што је била стављена у тако осетљив положај да је морала да прибегава тако ниској тактици. Положај краљевске наложнице могао је жене да лансира до завидних друштвених висина, а ипак је у најбољем случају био тек ризичан посао.

Дрска Нел Гвин

Нел Гвин је била најдрскија и најживахнија краљевска љубавница, враголанка прћастог носа, сјајне кестењасте косе, очију боје лешника које су гледале са свом непосредношћу и поштењем по којима је била позната, и чврстих и пуних груди. Нел је била тако слатка да је Чарлс наручио серију њених актова, а онда упадао док је позирала да је сладострасно посматра.

Aли је Чарлса придобила Нелина неспутана и великодушна природа; није могао да одоли довитљивом уму и кикотавом добром расположењу због којих је изгледала као "овлашћена дворска луда која руководи његовим момачким забавама". A, како ће он с временом научити, Нел је страсно волела и - упркос његовим безобзирним шврљањима - била му верна. Она је такође била скромна жена која је једва знала да нажврља властите иницијале, и енергични весељак у стању целе ноћи да се забавља а онда дочека зору исто онако бучно као и поноћ.

Нел је краља упознала кад је имала седамнаест година, а он је био двадесет година старији. Бејаше то 1667, осамнаест година након погубљења његовог оца, Чарлса, и седам година од његовог повратка на престо после изгнанства које је уследило након пораза монархије у енглеском грађанском рату. Енглези, илузија распршених након деценија проведених под Кромвеловом диктатуром строгости, одушевљено су дочекали Чарлса II, иако је нација којом ће владати била оштро подељена политички, друштвено и верски.

Изгнанство у Европи на Чарлса је оставило дубок траг. На првом месту, тако се жестоко залагао да се оконча груба дискриминација против римокатолика у Енглеској да је народ сумњао да је краљ у тајности католик. На другом месту, згрозило га је бедно стање енглеског позоришта. Одмах га је оживео и женама доделио право да глуме на позорници, како би драмској представи дале дубину и тачност. Нимало случајно, имао је оштро око за глумице, а нарочито водеће даме Мол Дејвис и Нел Гвин.

Непосредно пре него што је срео Нел, Чарлс је имао да се суочи са три велике кризе: бубоничком кугом 1664-1666, од које је умрло око стотину хиљада Лондонаца; великим пожаром у Лондону 1665. који је са земљом сравнио тринаест хиљада кућа, деведесет седам парохијских цркава и величанствену катедралу Св. Павла; и другим енглеско-холандским ратом 1665-1667. који је Енглеска изазвала а онда изгубила након понижавајућих пораза.

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.