ИСТОРИЈA ЕВРОПЕ 1945 - 1992 - Већина мањих земаља дуго била под туђином

Пољаци, Чеси, Срби и Бугари били су "браћа Словени". Мађари, Румуни и Источни Нијемци то нису били. Већина народа ових области вјековима је живјела под туђином и независност стекла у 19. вијеку или послије Првог свјетског рата.

У Југославији и Aлбанији организовани су јаки покрети отпора, 1941. године, што је имало великог значаја послије рата, јер су ове земље показале више независности, а комшије је ослободила Црвена армија

*****************************

На крају рата цела Источна Европа и Балканско полуострво, с изузетком Грчке, Aлбаније и Југославије, били су под совјетском окупацијом и све земље на том простору (осим Грчке) постале су, званично речено, земље "народне демократије", односно, како би нељубазнији посматрачи рекли, совјетски сателити. Све су оне имале сличан политички развој у току првих десет година после рата, и већ је уобичајено посматрати их као једну јединицу.

Међутим, осим те чињенице да су све биле у сфери совјетског утицаја и да су подвргнуте истом третману после 1945. године, ове државе се међусобно разликују, и те значајне разлике не треба занемарити. Пољаци, Чеси, Срби и Бугари били су "браћа Словени"; Мађари, Румуни и Источни Немци то нису били. Већина народа ових области вековима је живела под туђинском управом и националну независност стекла у 19. веку или после Првог светског рата. Сви су имали јако национално осећање, и, с изузетком Чехословачке, бавили се претежно пољопривредом. Међутим, структура пољопривредних поседа била је лоша – много земље било је у рукама релативно малог броја породица, а већина сељака је имала мале парцеле или нимало земље.

Несигурне државе

После 1918. у неким земљама било је повремених пољопривредних реформи; у Мађарској и Пољској проблем је још био далеко од решења. Било је много националних мањина: примера ради, више милиона Украјинаца и Јевреја у Пољској, Немаца и Мађара у Чехословачкој, у Југославији су заједно живели Срби, Хрвати и други народи, што је изазивало жестоке политичке и друштвене проблеме. Између два светска рата међу овим земљама није било већих оружаних сукоба, али није било ни добре воље, па су многе и даље полагале право на делове територија једног или више суседа. Двадесет година је кратак период да би се проценило колико је једна држава успела, али ни међубиланс није много обећавао…

…Главни извор слабости била је неспособност владајућих класа ових држава да се делотворније изборе с унутрашњим питањима, а поврх свега њихова неспособност да се уједине. Са геополитичког становишта њихова ситуација била је веома несигурна; налазиле су се између надмоћнијих и много јачих сила, Немачке на западу и Совјетског Савеза на истоку. Независност су освојиле у време када су ови суседи привремено били ослабљени. Чим су те две силе повратиле своју снагу, будућност малих нација Источне Европе поново је доведена у питање. За време нацизма цела Источна Европа била је под контролом Немачке. Неке су земље биле окупиране (Пољска, Чехословачка, Југославија), а неке су почеле да се боре на страни Немачке (Мађарска и Румунија), Бугарска, мада немачки савезник, није била уплетена у рат против Русије. У Југославији и Aлбанији организовани су јаки покрети отпора, што је имало великог значаја после рата, јер су ове земље показале више независности од својих суседа, који су ослобођење дуговали искључиво Црвеној армији. И у Пољској је било група које су пружале отпор окупатору. Међутим, из географских и неких других разлога никад нису биле толико значајне као у Југославији. У осталим земљама Источне Европе отпора или уопште није било или је био занемарљивих размера, зато што је становништво углавном било за Немце а против Руса или зато што је било равнодушно; у сваком случају, географска својства тих земаља нису била погодна за герилски начин ратовања.

Совјети на Балкану

Совјетска армија је окупирала Источну Европу и Балкан у раздобљу између лета 1944. и пролећа 1945. Никад није лако спречити окупациону војску да прави испаде, а команданти Црвене армије нису се претерано ни трудили. После више година жестоких борби и много патње, најзад се ратовало на подручјима изван граница Совјетског Савеза; није се могло ни очекивати да се ти ветерани пристојно понашају. Испади нису дуго трајали, нису били организовани, али је било много насиља: убијани су цивили, силоване жене, пљачкало се и пустошило. Иако су испади били чешћи на територији бивших непријатеља, ни Пољска, Југославија и Чехословачка нису поштеђене. Старо осећање надмоћи међу Пољацима и осталим источноевропским народима у односу на њихове источне суседе добило је нови подстрек: говорили су да су Руси и даље део Aзије, да их није ни дотакла европска цивилизација.

Пољска и Југославија најтеже су погођене ратним разарањима. Шест милиона Пољака је убијено, од тога три милиона Јевреја; мања Југославија имала је два милиона жртава. Штета нанета југословенској индустрији процењена је на трећину њене предратне вредности. Штета нанета Пољској била је још већа. Готово половина обрадиве земље 1945. године није обрађена и пољопривредна производња пала је на 38 одсто предратног нивоа. Милион газдинстава остало је без коња, а трактора, наравно, није ни било. Осим тога, путна мрежа била је сасвим уништена. Мађарска и Румунија су мање пропатиле, а имале су и више природних богатстава: мађарска индустрија била је друга у Источној Европи, одмах после Чехословачке, велики део пољопривредних производа ишао је у извоз. Румунија је имала нафтна поља и велики пољопривредни вишак. Међутим, привредна будућност ових земаља 1945. године на неки начин била је много суморнија него Пољске и Југославије…

…У Југославији и Aлбанији комунисти су дошли на власт без спољне помоћи, а предратне демократске партије биле су слабе или уопште нису постојале. Стога није било никакве потребе за стварним или лажним коалиционим владама, па је власт од самог почетка била у рукама комуниста, јер је оно мало некомуниста склоњено још лета 1945. Међутим, с изузетком Југославије, политички развој у свим тим земљама био је толико упечатљиво сличан да су многи тадашњи посматрачи сматрали да није у питању само иста шема већ и исти редослед, унапред одређен.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.