ISTORIJA EVROPE 1945 - 1992 - Većina manjih zemalja dugo bila pod tuđinom

Poljaci, Česi, Srbi i Bugari bili su "braća Sloveni". Mađari, Rumuni i Istočni Nijemci to nisu bili. Većina naroda ovih oblasti vjekovima je živjela pod tuđinom i nezavisnost stekla u 19. vijeku ili poslije Prvog svjetskog rata.

U Jugoslaviji i Albaniji organizovani su jaki pokreti otpora, 1941. godine, što je imalo velikog značaja poslije rata, jer su ove zemlje pokazale više nezavisnosti, a komšije je oslobodila Crvena armija

*****************************

Na kraju rata cela Istočna Evropa i Balkansko poluostrvo, s izuzetkom Grčke, Albanije i Jugoslavije, bili su pod sovjetskom okupacijom i sve zemlje na tom prostoru (osim Grčke) postale su, zvanično rečeno, zemlje "narodne demokratije", odnosno, kako bi neljubazniji posmatrači rekli, sovjetski sateliti. Sve su one imale sličan politički razvoj u toku prvih deset godina posle rata, i već je uobičajeno posmatrati ih kao jednu jedinicu.

Međutim, osim te činjenice da su sve bile u sferi sovjetskog uticaja i da su podvrgnute istom tretmanu posle 1945. godine, ove države se međusobno razlikuju, i te značajne razlike ne treba zanemariti. Poljaci, Česi, Srbi i Bugari bili su "braća Sloveni"; Mađari, Rumuni i Istočni Nemci to nisu bili. Većina naroda ovih oblasti vekovima je živela pod tuđinskom upravom i nacionalnu nezavisnost stekla u 19. veku ili posle Prvog svetskog rata. Svi su imali jako nacionalno osećanje, i, s izuzetkom Čehoslovačke, bavili se pretežno poljoprivredom. Međutim, struktura poljoprivrednih poseda bila je loša – mnogo zemlje bilo je u rukama relativno malog broja porodica, a većina seljaka je imala male parcele ili nimalo zemlje.

Nesigurne države

Posle 1918. u nekim zemljama bilo je povremenih poljoprivrednih reformi; u Mađarskoj i Poljskoj problem je još bio daleko od rešenja. Bilo je mnogo nacionalnih manjina: primera radi, više miliona Ukrajinaca i Jevreja u Poljskoj, Nemaca i Mađara u Čehoslovačkoj, u Jugoslaviji su zajedno živeli Srbi, Hrvati i drugi narodi, što je izazivalo žestoke političke i društvene probleme. Između dva svetska rata među ovim zemljama nije bilo većih oružanih sukoba, ali nije bilo ni dobre volje, pa su mnoge i dalje polagale pravo na delove teritorija jednog ili više suseda. Dvadeset godina je kratak period da bi se procenilo koliko je jedna država uspela, ali ni međubilans nije mnogo obećavao…

…Glavni izvor slabosti bila je nesposobnost vladajućih klasa ovih država da se delotvornije izbore s unutrašnjim pitanjima, a povrh svega njihova nesposobnost da se ujedine. Sa geopolitičkog stanovišta njihova situacija bila je veoma nesigurna; nalazile su se između nadmoćnijih i mnogo jačih sila, Nemačke na zapadu i Sovjetskog Saveza na istoku. Nezavisnost su osvojile u vreme kada su ovi susedi privremeno bili oslabljeni. Čim su te dve sile povratile svoju snagu, budućnost malih nacija Istočne Evrope ponovo je dovedena u pitanje. Za vreme nacizma cela Istočna Evropa bila je pod kontrolom Nemačke. Neke su zemlje bile okupirane (Poljska, Čehoslovačka, Jugoslavija), a neke su počele da se bore na strani Nemačke (Mađarska i Rumunija), Bugarska, mada nemački saveznik, nije bila upletena u rat protiv Rusije. U Jugoslaviji i Albaniji organizovani su jaki pokreti otpora, što je imalo velikog značaja posle rata, jer su ove zemlje pokazale više nezavisnosti od svojih suseda, koji su oslobođenje dugovali isključivo Crvenoj armiji. I u Poljskoj je bilo grupa koje su pružale otpor okupatoru. Međutim, iz geografskih i nekih drugih razloga nikad nisu bile toliko značajne kao u Jugoslaviji. U ostalim zemljama Istočne Evrope otpora ili uopšte nije bilo ili je bio zanemarljivih razmera, zato što je stanovništvo uglavnom bilo za Nemce a protiv Rusa ili zato što je bilo ravnodušno; u svakom slučaju, geografska svojstva tih zemalja nisu bila pogodna za gerilski način ratovanja.

Sovjeti na Balkanu

Sovjetska armija je okupirala Istočnu Evropu i Balkan u razdoblju između leta 1944. i proleća 1945. Nikad nije lako sprečiti okupacionu vojsku da pravi ispade, a komandanti Crvene armije nisu se preterano ni trudili. Posle više godina žestokih borbi i mnogo patnje, najzad se ratovalo na područjima izvan granica Sovjetskog Saveza; nije se moglo ni očekivati da se ti veterani pristojno ponašaju. Ispadi nisu dugo trajali, nisu bili organizovani, ali je bilo mnogo nasilja: ubijani su civili, silovane žene, pljačkalo se i pustošilo. Iako su ispadi bili češći na teritoriji bivših neprijatelja, ni Poljska, Jugoslavija i Čehoslovačka nisu pošteđene. Staro osećanje nadmoći među Poljacima i ostalim istočnoevropskim narodima u odnosu na njihove istočne susede dobilo je novi podstrek: govorili su da su Rusi i dalje deo Azije, da ih nije ni dotakla evropska civilizacija.

Poljska i Jugoslavija najteže su pogođene ratnim razaranjima. Šest miliona Poljaka je ubijeno, od toga tri miliona Jevreja; manja Jugoslavija imala je dva miliona žrtava. Šteta naneta jugoslovenskoj industriji procenjena je na trećinu njene predratne vrednosti. Šteta naneta Poljskoj bila je još veća. Gotovo polovina obradive zemlje 1945. godine nije obrađena i poljoprivredna proizvodnja pala je na 38 odsto predratnog nivoa. Milion gazdinstava ostalo je bez konja, a traktora, naravno, nije ni bilo. Osim toga, putna mreža bila je sasvim uništena. Mađarska i Rumunija su manje propatile, a imale su i više prirodnih bogatstava: mađarska industrija bila je druga u Istočnoj Evropi, odmah posle Čehoslovačke, veliki deo poljoprivrednih proizvoda išao je u izvoz. Rumunija je imala naftna polja i veliki poljoprivredni višak. Međutim, privredna budućnost ovih zemalja 1945. godine na neki način bila je mnogo sumornija nego Poljske i Jugoslavije…

…U Jugoslaviji i Albaniji komunisti su došli na vlast bez spoljne pomoći, a predratne demokratske partije bile su slabe ili uopšte nisu postojale. Stoga nije bilo nikakve potrebe za stvarnim ili lažnim koalicionim vladama, pa je vlast od samog početka bila u rukama komunista, jer je ono malo nekomunista sklonjeno još leta 1945. Međutim, s izuzetkom Jugoslavije, politički razvoj u svim tim zemljama bio je toliko upečatljivo sličan da su mnogi tadašnji posmatrači smatrali da nije u pitanju samo ista šema već i isti redosled, unapred određen.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.