ИСТОРИЈA ЕВРОПЕ 1945 - 1992. - Студентских немири захватили читаву Европу

Основне побуде покрета на Западу биле су углавном познате: од завршетка рата број студената је утростручен, негдје учетворостручен, универзитети су били претрпани, услови непримјерени.

Власт у развијеним земљама толико чврста и средства примјене моћи која јој стоје на располагању толико многобројна да је сваки покушај одузимања власти осуђен на пропаст. Ни у случају успјеле револуције можда не би могле да се спроведу ни неке основне промјене

****************************

Сви разговори о детанту и његовим дугорочним последицама били су засновани на претпоставци која је у том тренутку изгледала довољно безбедна: да је унутрашња ситуација у свим земљама углавном стабилна, да у ближој будућности не треба очекивати ни изненадне ни бурне промене… Студенти су били аполитични и готово сумњиво мирни; револуционарни порив је ишчезао… Одједном, сасвим неочекивано, та нагађања да су политичке идеје исцрпљене довео је у питање талас студентских протеста који је 1967 - 1968. године захватио целу Европу...

Студентски покрет се појавио у већини европских земаља, чак и у Источној Европи, где је био суочен са сасвим другачијом политичком ситуацијом, коју смо већ више пута описали у овој студији. Основне побуде покрета на Западу биле су углавном познате: од завршетка рата број студената је утростручен, негде учетворостручен, универзитети су били претрпани, услови непримерени.

Застарјели универзитети

Унутрашња структура универзитета била је превазиђена и даље је било мноштво средњовековних фетиша, администрација и професори су се понашали аутократски, тако да студентски захтеви за бар неким обликом заједничког одлучивања уопште нису били безразложни. Нису случајно готово све вође екстремних група били студенти социологије и политичких наука, теологије или филозофије. Ове области налазиле су се у кризи, што се одражавало у личном незадовољству студената који нису могли да добију прави одговор на кључна питања. Сасвим је природно да се млада генерација окрене против својих претходника, у уверењу да ће бити делотворнија. На једном много дубљем нивоу постојало је незадовољство савременим потрошачким друштвом и један грозничави порив који се може поредити са месијанским очекивањима неког ранијег доба.

Међутим, и даље има много знакова питања у односу на културне и политичке циљеве студентског покрета, на које је, с обзиром на његову разбијеност и недовршеност, веома тешко одговорити. Од самог почетка било је сумњи у озбиљност покрета; јако изражен био је елеменат "хепенинга", позоришта, драматизовања сопствених фантазија. Много се причало о револуцији, а нико није хтео да освоји власт. Можда су студентски лидери у суштини желели да се заштите, јер су наслућивали да власт неће моћи дуго да задрже у својим рукама кад наступи постреволуционарна диктатура.

Главна парола била је "ослобођење", под чим је подразумевана слобода само за истомишљенике; највећи непријатељ младих побуњеника није био ни фашиста ни стаљиниста, чак ни конзервативац, већ либерал са својом огромном, репресивном трпељивошћу. Покрет је тврдио да је "рационалистички", "друго просвећење", а има много доказа о сасвим супротном својству - некритично прихватање мита, одбацивање историјског искуства (историја тако јасно оцртава границе револуционарних покрета). Покрет је све доводио у питање, али је испитивање њихових основних уверења представљало табу. У својој идеологији покушао је да споји неспојиве састојке, на пример, утопизам и декаденцију, слободу и диктатуру, Маркузеов једнодимензионални песимизам и Маов револуционарни оптимизам. Обожавање неких хероја покрета подсећало је на култ појединих филмских звезда.

Стабилна власт

Неке далековиде вође покрета схватили су да је власт у напредним земљама толико чврста и средства примене моћи која јој стоје на располагању толико многобројна да је сваки покушај одузимања власти осуђен на пропаст. Целокупан систем има тако дубоке корене да чак ни у случају успеле револуције можда не би могле да се спроведу ни неке основне промене.

Отуд толико наде у револуције Трећег света; тамо је био могућ нови почетак, сасвим различит од трулог Запада, како је тврдио Франц Фанон. Тек постепено су схватили да од револуционара Трећег света тешко да могу да добију икакав савет, јер су напредна друштва суочена са проблемима сасвим друге врсте…

…Револуционарни омладински покрет био је суочен са битном дилемом - њихов захтев за апсолутном слободом није био у складу са сложеном политичко-економском реалношћу која је ограничавала слободу и демократију. Они нису били у сукобу само са неокапитализмом већ и са модерним друштвеним системима уопште, јер су у њима били садржани јаки елементи репресије. Упркос радикалним политичким захтевима, европски револуционарни покрет шездесетих година мотивисан је у основи, као уосталом и у Aмерици, културним незадовољством. Једнако је одбацивао и празнину масовне културе и високопарне глупости интелектуалне моде. Према томе, оптужбе које су против покрета биле уперене у смислу недостатка позитивног садржаја биле су углавном непримерене. Покрет је према свом надахнућу био романтичарски, а романтичарски покрети увек потичу од расположења, а не од програма. У појединим случајевима био је катализатор општег незадовољства које је изгледа прирођено људском опстанку у дугим раздобљима мира. Револуционарни покрет је могао да изазове "конфронтацију" са системом, а у одређеним условима могао је и да тај систем ослаби. Међутим, ништа заузврат није нудио и због тога је, у крајњем исходу, био осуђен на пропаст. У то време је постојало уверење да је то прекретница послератне европске историје. Двадесет година касније студентски покрет подсећа на неку очаравајућу међуигру. Европска политика није револуционисана; у Британији и Западној Немачкој и даље су, или поново, на власти конзервативци. Исто се може рећи за Италију. Само су у Француској владу образовали социјалисти, али је њихова политика била далеко од онога што су замишљали револуционари из 1968. После двадесет година студентске вође из 1968. су средовечни људи, озбиљно забављени својим професијама.

 ( Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.