ISTORIJA EVROPE 1945 - 1992. - Studentskih nemiri zahvatili čitavu Evropu

Osnovne pobude pokreta na Zapadu bile su uglavnom poznate: od završetka rata broj studenata je utrostručen, negdje učetvorostručen, univerziteti su bili pretrpani, uslovi neprimjereni.

Vlast u razvijenim zemljama toliko čvrsta i sredstva primjene moći koja joj stoje na raspolaganju toliko mnogobrojna da je svaki pokušaj oduzimanja vlasti osuđen na propast. Ni u slučaju uspjele revolucije možda ne bi mogle da se sprovedu ni neke osnovne promjene

****************************

Svi razgovori o detantu i njegovim dugoročnim posledicama bili su zasnovani na pretpostavci koja je u tom trenutku izgledala dovoljno bezbedna: da je unutrašnja situacija u svim zemljama uglavnom stabilna, da u bližoj budućnosti ne treba očekivati ni iznenadne ni burne promene… Studenti su bili apolitični i gotovo sumnjivo mirni; revolucionarni poriv je iščezao… Odjednom, sasvim neočekivano, ta nagađanja da su političke ideje iscrpljene doveo je u pitanje talas studentskih protesta koji je 1967 - 1968. godine zahvatio celu Evropu...

Studentski pokret se pojavio u većini evropskih zemalja, čak i u Istočnoj Evropi, gde je bio suočen sa sasvim drugačijom političkom situacijom, koju smo već više puta opisali u ovoj studiji. Osnovne pobude pokreta na Zapadu bile su uglavnom poznate: od završetka rata broj studenata je utrostručen, negde učetvorostručen, univerziteti su bili pretrpani, uslovi neprimereni.

Zastarjeli univerziteti

Unutrašnja struktura univerziteta bila je prevaziđena i dalje je bilo mnoštvo srednjovekovnih fetiša, administracija i profesori su se ponašali autokratski, tako da studentski zahtevi za bar nekim oblikom zajedničkog odlučivanja uopšte nisu bili bezrazložni. Nisu slučajno gotovo sve vođe ekstremnih grupa bili studenti sociologije i političkih nauka, teologije ili filozofije. Ove oblasti nalazile su se u krizi, što se odražavalo u ličnom nezadovoljstvu studenata koji nisu mogli da dobiju pravi odgovor na ključna pitanja. Sasvim je prirodno da se mlada generacija okrene protiv svojih prethodnika, u uverenju da će biti delotvornija. Na jednom mnogo dubljem nivou postojalo je nezadovoljstvo savremenim potrošačkim društvom i jedan grozničavi poriv koji se može porediti sa mesijanskim očekivanjima nekog ranijeg doba.

Međutim, i dalje ima mnogo znakova pitanja u odnosu na kulturne i političke ciljeve studentskog pokreta, na koje je, s obzirom na njegovu razbijenost i nedovršenost, veoma teško odgovoriti. Od samog početka bilo je sumnji u ozbiljnost pokreta; jako izražen bio je elemenat "hepeninga", pozorišta, dramatizovanja sopstvenih fantazija. Mnogo se pričalo o revoluciji, a niko nije hteo da osvoji vlast. Možda su studentski lideri u suštini želeli da se zaštite, jer su naslućivali da vlast neće moći dugo da zadrže u svojim rukama kad nastupi postrevolucionarna diktatura.

Glavna parola bila je "oslobođenje", pod čim je podrazumevana sloboda samo za istomišljenike; najveći neprijatelj mladih pobunjenika nije bio ni fašista ni staljinista, čak ni konzervativac, već liberal sa svojom ogromnom, represivnom trpeljivošću. Pokret je tvrdio da je "racionalistički", "drugo prosvećenje", a ima mnogo dokaza o sasvim suprotnom svojstvu - nekritično prihvatanje mita, odbacivanje istorijskog iskustva (istorija tako jasno ocrtava granice revolucionarnih pokreta). Pokret je sve dovodio u pitanje, ali je ispitivanje njihovih osnovnih uverenja predstavljalo tabu. U svojoj ideologiji pokušao je da spoji nespojive sastojke, na primer, utopizam i dekadenciju, slobodu i diktaturu, Markuzeov jednodimenzionalni pesimizam i Maov revolucionarni optimizam. Obožavanje nekih heroja pokreta podsećalo je na kult pojedinih filmskih zvezda.

Stabilna vlast

Neke dalekovide vođe pokreta shvatili su da je vlast u naprednim zemljama toliko čvrsta i sredstva primene moći koja joj stoje na raspolaganju toliko mnogobrojna da je svaki pokušaj oduzimanja vlasti osuđen na propast. Celokupan sistem ima tako duboke korene da čak ni u slučaju uspele revolucije možda ne bi mogle da se sprovedu ni neke osnovne promene.

Otud toliko nade u revolucije Trećeg sveta; tamo je bio moguć novi početak, sasvim različit od trulog Zapada, kako je tvrdio Franc Fanon. Tek postepeno su shvatili da od revolucionara Trećeg sveta teško da mogu da dobiju ikakav savet, jer su napredna društva suočena sa problemima sasvim druge vrste…

…Revolucionarni omladinski pokret bio je suočen sa bitnom dilemom - njihov zahtev za apsolutnom slobodom nije bio u skladu sa složenom političko-ekonomskom realnošću koja je ograničavala slobodu i demokratiju. Oni nisu bili u sukobu samo sa neokapitalizmom već i sa modernim društvenim sistemima uopšte, jer su u njima bili sadržani jaki elementi represije. Uprkos radikalnim političkim zahtevima, evropski revolucionarni pokret šezdesetih godina motivisan je u osnovi, kao uostalom i u Americi, kulturnim nezadovoljstvom. Jednako je odbacivao i prazninu masovne kulture i visokoparne gluposti intelektualne mode. Prema tome, optužbe koje su protiv pokreta bile uperene u smislu nedostatka pozitivnog sadržaja bile su uglavnom neprimerene. Pokret je prema svom nadahnuću bio romantičarski, a romantičarski pokreti uvek potiču od raspoloženja, a ne od programa. U pojedinim slučajevima bio je katalizator opšteg nezadovoljstva koje je izgleda prirođeno ljudskom opstanku u dugim razdobljima mira. Revolucionarni pokret je mogao da izazove "konfrontaciju" sa sistemom, a u određenim uslovima mogao je i da taj sistem oslabi. Međutim, ništa zauzvrat nije nudio i zbog toga je, u krajnjem ishodu, bio osuđen na propast. U to vreme je postojalo uverenje da je to prekretnica posleratne evropske istorije. Dvadeset godina kasnije studentski pokret podseća na neku očaravajuću međuigru. Evropska politika nije revolucionisana; u Britaniji i Zapadnoj Nemačkoj i dalje su, ili ponovo, na vlasti konzervativci. Isto se može reći za Italiju. Samo su u Francuskoj vladu obrazovali socijalisti, ali je njihova politika bila daleko od onoga što su zamišljali revolucionari iz 1968. Posle dvadeset godina studentske vođe iz 1968. su sredovečni ljudi, ozbiljno zabavljeni svojim profesijama.

 ( Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.