ИСТОРИЈA ЕВРОПЕ 1945 – 1992. - Совјетске трупе на три стотине миља од Ламанша

Говорено је да Пекинг намјерава Aмерику и Русију да гурне преко ивице рата, да би Кинези завладали свијетом кад им два велика супарника више не буду стајала на путу.

На Западу је између 1963. и 1968. владало увјерење да је "европеизација Русије" неизбјежан процес, али напад на Чехословачку поново је унио страх међу најближе сусједе Русије

Мада војна снага Совјетског Савеза није била онолико моћна као што се вјеровало, он је и даље држао иницијативу у спољној политици и настојао да Запад отјера из Берлина и да на Куби постави ракетне базе.

***********************

После Стаљинове смрти и постепеног нестанка најгорих одлука његове владавине, Запад се понадао да се и хладни рат ближи крају… Нове вође Русије оспоравале су многе Стаљинове методе; желели су, унутар одређених граница, да побољшају односе са Западом, поготово са Трећим светом. Боље од Стаљина схватали су последице нуклеарног рата, и стога настојали да постигну споразум о забрани коришћења нуклеарног наоружања. Међутим, они су и даље били Стаљинови ђаци, добри комунисти и совјетски родољуби…

Совјетски Савез је и даље био лидер комунистичког табора… Изван граница совјетске државе совјетски тип комунизма није имао много присталица, што, међутим, није умањило апетит совјетских лидера у односу на спољни свет. Тврдили су да је присуство Совјета у Пољској, Источној Немачкој, Чехословачкој и Мађарској неопходна гаранција безбедности совјетске државе. A да ли је учинак социјализма у земљама "народне демократије" био безбедан без новог санитарног појаса иза гвоздене завесе - на пример, неутралне Немачке? Оваква стремљења директно су се сукобљавала са настојањем европских народа да сачувају своју независност.

Комунистички табор

Совјетске трупе дошле су до срца Европе; биле су стациониране 150 миља од француске границе, 300 миља од Ламанша. Још један корак и владаће целим континентом. Совјетски лидери вероватно нису размишљали о маршу на Ламанш. Међутим, нико не може да тврди да би пропустили прилику, да су је имали, да завладају целом Западном Европом.

Војна питања имала су средишњу улогу у свим политичким преговорима који су вођени педесетих и шездесетих година, и стога им треба посветити бар мало простора. Средином педесетих званична америчка стратегија била је "општа одмазда", претња употребом америчког нуклеарног наоружања на сваки совјетски напад, био он и локалног значаја. У то време Русија није могла истом мером да узврати Aмерици, али је зато Западна Европа у сваком погледу била совјетски талац. Октобра 1957. године лансиран је први спутњик; Совјетски Савез је тада почео развој првих интерконтиненталних ракета. Европа је имала све мање поверења у доктрину опште одмазде. Хоће ли Aмерика у случају праве кризе жртвовати своје градове због Берлина, Париза или Лондона? Хоће ли превелико ослањање на атомске бомбе у крајњем исходу довести до дефетизма? И, мада је нови светски рат био искључен, уопште није била искључена могућност локалног војног ангажовања Совјетског Савеза, а томе се могло одупрети само конвенционалним снагама. Француска и Британија су имале сопствене нуклеарне програме скромних размера, али зато конвенционалне снаге нису биле задовољавајућег обима, и Западна Европа није могла да се брани без америчке помоћи. У Првом и Другом светском рату Француска, Британија, Немачка и Италија мобилисале су милионе војника, али после рата било је све теже сакупити чак и скроман удео за одбрану Европе…

Страх од војне снаге

Болно свесни своје слабости, многи западни посматрачи су имали потребу да прецењују совјетску војну снагу крајем педесетих и почетком шездесетих година. Кремљ се, наравно, није трудио да оповргне те стрепње. У то време нуклеарни арсенал Русије био је много мањи него што се претпостављало; тек 1966. почео је да сустиже Aмерику, конвенционалне снаге у Европи бројале су само половину од 175 дивизија које су приписивали Совјетима. Међутим, мада војна снага Совјетског Савеза није била онолико моћна као што се веровало, он је и даље држао иницијативу у спољној политици и настојао да Запад отера из Берлина, да на Куби постави ракетне базе. Будући да председник Кенеди није поверовао у лажи, совјетски лидери су се повукли и Запад је имао прилику да на прави начин процени снагу Совјетског Савеза. Следећих година творци московске спољне политике били су обазривији, истичући у говорима огромна разарања која би могао да донесе нови рат; дотад се тим питањем нису бавили.

Оптуживали су Кинезе за безобзиран авантуризам: говорили су да Пекинг намерава Aмерику и Русију да гурне преко ивице, како би Кинези завладали светом (кад им два велика супарника више не буду стајала на путу). Хрушчов се питао како прави марксиста уопште може да тврди да је атомски рат тигар од папира. Да ли Кинези заиста мисле да бомбе препознају класне одлике? Научивши лекцију на Куби и у Берлину, совјетски вође су одлучиле да до веће војне покретљивости стигну развијањем поморских и ваздушних снага. До 1968. године сви су веровали да ће Совјетски Савез убрзо бити на истом стратешком нивоу као и Запад, ако је такав приступ уопште имао неко значење у доба многоструких могућности нуклеарног уништења.

Велика очекивања од 1955. године ("дух Женеве") брзо су ишчилела после неуспелог састанка шефова држава и министара спољних послова. Упад у Мађарску уништио је сваку наду за споразум. После тога било је мањих криза, а 1959. године, после Хрушчовљеве посете Сједињеним Државама, оптимизам је поново пробуђен. Ново замрзавање односа резултат је пропалог састанка на врху у Паризу 1960. Међутим, кубанска ракетна криза отворила је пут новом детанту, из којег је августа 1963. рођен Уговор о забрани нуклеарног наоружања. Хрушчовљеви наследници нису били одушевљени пријатељским односима са Западом, али нису битно изменили пређашњу политику. На Западу је између 1963. и 1968. владало опште уверење да је "европеизација Русије" неизбежан процес, што се није могло закључити на основу унутрашњих кретања у Русији; напад на Чехословачку поново је унео страх међу најближе суседе Русије.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.