ISTORIJA EVROPE 1945 – 1992. - Sovjetske trupe na tri stotine milja od Lamanša

Govoreno je da Peking namjerava Ameriku i Rusiju da gurne preko ivice rata, da bi Kinezi zavladali svijetom kad im dva velika suparnika više ne budu stajala na putu.

Na Zapadu je između 1963. i 1968. vladalo uvjerenje da je "evropeizacija Rusije" neizbježan proces, ali napad na Čehoslovačku ponovo je unio strah među najbliže susjede Rusije

Mada vojna snaga Sovjetskog Saveza nije bila onoliko moćna kao što se vjerovalo, on je i dalje držao inicijativu u spoljnoj politici i nastojao da Zapad otjera iz Berlina i da na Kubi postavi raketne baze.

***********************

Posle Staljinove smrti i postepenog nestanka najgorih odluka njegove vladavine, Zapad se ponadao da se i hladni rat bliži kraju… Nove vođe Rusije osporavale su mnoge Staljinove metode; želeli su, unutar određenih granica, da poboljšaju odnose sa Zapadom, pogotovo sa Trećim svetom. Bolje od Staljina shvatali su posledice nuklearnog rata, i stoga nastojali da postignu sporazum o zabrani korišćenja nuklearnog naoružanja. Međutim, oni su i dalje bili Staljinovi đaci, dobri komunisti i sovjetski rodoljubi…

Sovjetski Savez je i dalje bio lider komunističkog tabora… Izvan granica sovjetske države sovjetski tip komunizma nije imao mnogo pristalica, što, međutim, nije umanjilo apetit sovjetskih lidera u odnosu na spoljni svet. Tvrdili su da je prisustvo Sovjeta u Poljskoj, Istočnoj Nemačkoj, Čehoslovačkoj i Mađarskoj neophodna garancija bezbednosti sovjetske države. A da li je učinak socijalizma u zemljama "narodne demokratije" bio bezbedan bez novog sanitarnog pojasa iza gvozdene zavese - na primer, neutralne Nemačke? Ovakva stremljenja direktno su se sukobljavala sa nastojanjem evropskih naroda da sačuvaju svoju nezavisnost.

Komunistički tabor

Sovjetske trupe došle su do srca Evrope; bile su stacionirane 150 milja od francuske granice, 300 milja od Lamanša. Još jedan korak i vladaće celim kontinentom. Sovjetski lideri verovatno nisu razmišljali o maršu na Lamanš. Međutim, niko ne može da tvrdi da bi propustili priliku, da su je imali, da zavladaju celom Zapadnom Evropom.

Vojna pitanja imala su središnju ulogu u svim političkim pregovorima koji su vođeni pedesetih i šezdesetih godina, i stoga im treba posvetiti bar malo prostora. Sredinom pedesetih zvanična američka strategija bila je "opšta odmazda", pretnja upotrebom američkog nuklearnog naoružanja na svaki sovjetski napad, bio on i lokalnog značaja. U to vreme Rusija nije mogla istom merom da uzvrati Americi, ali je zato Zapadna Evropa u svakom pogledu bila sovjetski talac. Oktobra 1957. godine lansiran je prvi sputnjik; Sovjetski Savez je tada počeo razvoj prvih interkontinentalnih raketa. Evropa je imala sve manje poverenja u doktrinu opšte odmazde. Hoće li Amerika u slučaju prave krize žrtvovati svoje gradove zbog Berlina, Pariza ili Londona? Hoće li preveliko oslanjanje na atomske bombe u krajnjem ishodu dovesti do defetizma? I, mada je novi svetski rat bio isključen, uopšte nije bila isključena mogućnost lokalnog vojnog angažovanja Sovjetskog Saveza, a tome se moglo odupreti samo konvencionalnim snagama. Francuska i Britanija su imale sopstvene nuklearne programe skromnih razmera, ali zato konvencionalne snage nisu bile zadovoljavajućeg obima, i Zapadna Evropa nije mogla da se brani bez američke pomoći. U Prvom i Drugom svetskom ratu Francuska, Britanija, Nemačka i Italija mobilisale su milione vojnika, ali posle rata bilo je sve teže sakupiti čak i skroman udeo za odbranu Evrope…

Strah od vojne snage

Bolno svesni svoje slabosti, mnogi zapadni posmatrači su imali potrebu da precenjuju sovjetsku vojnu snagu krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina. Kremlj se, naravno, nije trudio da opovrgne te strepnje. U to vreme nuklearni arsenal Rusije bio je mnogo manji nego što se pretpostavljalo; tek 1966. počeo je da sustiže Ameriku, konvencionalne snage u Evropi brojale su samo polovinu od 175 divizija koje su pripisivali Sovjetima. Međutim, mada vojna snaga Sovjetskog Saveza nije bila onoliko moćna kao što se verovalo, on je i dalje držao inicijativu u spoljnoj politici i nastojao da Zapad otera iz Berlina, da na Kubi postavi raketne baze. Budući da predsednik Kenedi nije poverovao u laži, sovjetski lideri su se povukli i Zapad je imao priliku da na pravi način proceni snagu Sovjetskog Saveza. Sledećih godina tvorci moskovske spoljne politike bili su obazriviji, ističući u govorima ogromna razaranja koja bi mogao da donese novi rat; dotad se tim pitanjem nisu bavili.

Optuživali su Kineze za bezobziran avanturizam: govorili su da Peking namerava Ameriku i Rusiju da gurne preko ivice, kako bi Kinezi zavladali svetom (kad im dva velika suparnika više ne budu stajala na putu). Hruščov se pitao kako pravi marksista uopšte može da tvrdi da je atomski rat tigar od papira. Da li Kinezi zaista misle da bombe prepoznaju klasne odlike? Naučivši lekciju na Kubi i u Berlinu, sovjetski vođe su odlučile da do veće vojne pokretljivosti stignu razvijanjem pomorskih i vazdušnih snaga. Do 1968. godine svi su verovali da će Sovjetski Savez ubrzo biti na istom strateškom nivou kao i Zapad, ako je takav pristup uopšte imao neko značenje u doba mnogostrukih mogućnosti nuklearnog uništenja.

Velika očekivanja od 1955. godine ("duh Ženeve") brzo su iščilela posle neuspelog sastanka šefova država i ministara spoljnih poslova. Upad u Mađarsku uništio je svaku nadu za sporazum. Posle toga bilo je manjih kriza, a 1959. godine, posle Hruščovljeve posete Sjedinjenim Državama, optimizam je ponovo probuđen. Novo zamrzavanje odnosa rezultat je propalog sastanka na vrhu u Parizu 1960. Međutim, kubanska raketna kriza otvorila je put novom detantu, iz kojeg je avgusta 1963. rođen Ugovor o zabrani nuklearnog naoružanja. Hruščovljevi naslednici nisu bili oduševljeni prijateljskim odnosima sa Zapadom, ali nisu bitno izmenili pređašnju politiku. Na Zapadu je između 1963. i 1968. vladalo opšte uverenje da je "evropeizacija Rusije" neizbežan proces, što se nije moglo zaključiti na osnovu unutrašnjih kretanja u Rusiji; napad na Čehoslovačku ponovo je uneo strah među najbliže susede Rusije.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.