ИСТОРИЈA ЕВРОПЕ 1945 - 1992. - Филозофи и пјесници сањали љепшу Европу

Послије Хитлеровог доласка на власт дошло је до великог исељавања из Њемачке, а касније и из Француске и Италије, Aустрије и Мађарске. У науци у току рата постигнут напредак који је касније коришћен за цивилне потребе: атомска енергија, млазни погон, радар, антибиотици…

Писци и физичари, социолози и историчари, сликари и композитори настанили се у Новом свијету и допринијели развоју своје области и интелектуалног живота Сједињених Држава

***************************

У најмрачнијим часовима рата и нацистичког притиска, филозофи и песници размишљали су о Европи. До 1945. године готово ништа није остало од интелектуалне Европе: многи универзитети били су у рушевинама, водећи научници, писци и уметници су нестали. После Хитлеровог доласка на власт дошло је до великог исељавања из Немачке, а касније, у нешто мањој мери, и из Француске и Италије, Aустрије и Мађарске: писци и физичари, социолози и историчари уметности, сликари и композитори настанили су се у Новом свету и дали значајан допринос развоју своје области и интелектуалног живота Сједињених Држава. У неким земљама под нацистичком окупацијом, на пример у Пољској, интелигенција је систематски уништавана.

На немачким универзитетима укинуте су читаве научне дисциплине, на пример социологија и психологија; остале гране су тек опстојавале. У Италији културни живот није био у толикој мери под притиском диктатуре: није било отпора према модерној уметности; противници режима из редова интелигенције, као што је, на пример, био Кроче, углавном су остављени на миру.

Лоша клима диктатуре

Међутим, музама није погодовала клима диктатуре. Годинама су Немачка, Италија и остале окупиране земље биле одсечене од текућих кретања спољног света; нова генерација расла је у културној изолацији. Совјетска Русија је под Стаљином постала културна пустолина, а најгоре је тек имало да се догоди.

Није било сумње да ће много времена бити потребно да се преброде страшне последице фашизма, стаљинизма и рата. Искуство терора и рата дубоко је погодило све оне који су их преживели. Можда ће управо то послужити као моћан подстрек новом културном препороду? Међутим, искуство је било превише негативно, уништења прекомерна. Какво надахнуће један сатиричар може да нађе у Aушвицу? Кад се рат завршио, над човечанством се наднела сенка масовних уништења. Један од ликова у Кинеском зиду Макса Фриша (Max Frisch) каже: "Мали хир човека на престолу, нервни слом, ситна неуроза, пламен који је запалило његово лудило, тренутак нестрпљења горушице - и игра је завршена. Све. Облак жутог пепела који се пење у небо у облику печурке, прљави карфиол - остало је тишина, радиоактивна тишина".

Када је утихнуо и последњи топ, сви су осетили бол и беспомоћност. Људска природа показала се у свом најгорем виду. Нико није могао да тврди да неће бити још убилачкије репризе. То стање мучнине није било једнако јако у свим европским земљама: није их погодило у истом тренутку и није се исказало на исти начин. У Европи су увек постојали заједнички токови и моде, који су прелазили националне границе, али ниједна држава није била истоветна другој; сличности су праћене дубоким разликама.

Привредна, друштвена и морална клима у Француској после ослобођења била је клима немоћи и очаја. Како рече Мишел Крозије (Michael Crozier), "као да је све осуђено на пропаст у земљи разбуцаној и растројеној, увереној да будућност не зависи од ње". Међутим, усред те опште исцрпености постојао је интензиван и полетан интелектуални живот и његови поборници имали су широку публику. Разлике у мишљењу међу њима самима добијале су национални значај: "Били су спремни да се упусте у политику или бар у критику друштва; сматрали су да им је поверена мисија и свим средствима су покушавали да се укључе у догађаје".

После петнаест година ситуација је била сасвим другачија. Са великим привредним напретком вратио се и оптимизам, а народ је у целини повратио поверење у друштво које више није било осуђено на пропаст. Интелектуални живот, међутим, изгубио је жар и свој особен лик.

Свијет пун песимизма

У Британији је после 1945. године расположење било пуно оптимизма: међутим, правих интелектуалних вођа било је мало и њихова публика била је малобројна. Талас протеста у Енглеску је стигао тек после десет година и није настао ни из космичког очаја нити из Орвелових црних слутњи. После рата Орвел је написао: "Од почетка тридесетих година свет није пружио ниједан разлог за оптимизам. На видику ничег сем таласа који носи лажи, суровост, мржњу и незнање..." Корени побуне гневних младих људи били су у досади социјалне државе, разочарању у претерано круте класне структуре, у отужности "улаштеног варварства" масовне културе.

После проживљене нацистичке власти и послератног метежа и неизвесности, Западној Немачкој је требало времена да развије иоле значајнији интелектуални покрет. Књижевна авангарда и известан број студената организовали су се као протестни покрет, што је тек половином шездесетих добило већи национални значај, када су студентске демонстрације дошле на прве странице новина. Неки од узрока овог покрета били су искључиво немачки, на пример побуна против конзервативности друштва, против самозадовољства као последице "привредног чуда", а други су били део општег европског осећања досаде и немоћи: што год књижевна интелигенција урадила и објавила, без обзира колико је револуционарно и неочекивано, на то готово нико није обраћао пажњу.

У извесном смислу интелектуална клима у Италији била је слична као у Француској, али у неком другом смислу и није, а ситуација у земљама које су биле поштеђене ратних разарања била је сасвим друкчија. Социолози су уочили све већу американизацију масовне културе у Европи, али су на вишем нивоу интелектуалних стремљења разлике између Европе и Aмерике биле јасно изражене, као и разлике међу појединим европским земљама.

Широм Европе је јаз између "двеју култура" постајао све већи. У науци је у току рата постигнут изузетан напредак који је сада коришћен за цивилне потребе: атомска енергија, млазни погон, радар, антибиотици…

У области медицине на тржишту се појавила нова група лекова против инфективних и душевних болести…

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.