Исток је културна мјешавина народа

КОМAНДНИ ВИСОВИ (Aзијска најезда) (7)

У центру Куала Лумпура, КЛ, како га зову у Aзији, видјела се цела шума кранова и грађевинске опреме. На улицама је младост - Малајци, Кинези, Индијци... Успјех се десио у Aзији због друштва, здравља, образовања и културе.

Aзија избачена у први план и због тога је излазећа звијезда азијског чуда замијенила залазећу звијезду марксизма

Да ли заиста постоји источноазијско привредно чудо? Премијер Малезије, Махатир Мохамед има о томе меродаван став. Уосталом, од средине осамдесетих година земља у којој он председава имала је просечан годишњи раст привреде од 6 одсто. На дан када је требало да о томе разговара дочекао је своје госте у канцеларији у Куала Лумпуру, помало укочено, иза огромног новог стола од тиковине.

Председник владе био је једноставно обучен у традиционалне малезијске хаљине. Исто тако, у нивоу груди држао је плочицу на којој је писало МAХAТИР. Сви његови помоћници имали су своје плочице.

Махатир је свакако био добро повезан; на посебно столу са стране налазила су се четири екрана, који су на махове жмиркали. Први је био за видео конференције; други је био повезан на Интернет; трећи је преузимао вести са Ројтерса; а четврти је на сваки сат избацивао информације о томе шта се дешава широм Малезије. С леве стране, на симсу прозора, биле су изложене макете авиона који се производе у Малезији.

Мапољу, у центру Куала Лумпура - КЛ, како га зову у Aзији - видела се цела шума кранова и грађевинске опреме. На улицама је младост - Малајци, Кинези, Индијци - обучена у фармерке и мајице мотоциклима шпартала кроз мноштво јапанских кола, мерцедеса и свеприсутних протона, малезијских националних кола.

Такмичење са Западом

Културна мешавина се посебно огледала у оштром контрасту жена у мини сукњама и високим потпетицама и жена умотаних од главе до пете у чедну, исламску одећу. Пословне куле близнакиње, запрепашћујуће високе, стремиле су високо према небу. Власништво државне нафтне компаније Петронас, оне су највише пословне зграде на свету, више од Светског трговинског центра у Њујорку и торња Сирс у Чикагу.

Оне су и изузетан архитектонски симбол азијског привредног развоја који је толико стабилан и толико драматичан да га је чак и Светска банка назвала чудом: Захвативши Малезију, у замаху према југоистоку ове регије, ово чудо је преобразило некадашњу пољопривредну економију. "Било је то 1960", говорио је Махатир, "када смо успели да достигнемо приход по глави становника који се остварује на Хаитију" - најсриромашној држави западне хемисфере. Крајем деведесетих година Малезија представља технолошки развијено друштво које има амбиција да се до 2020, ако не и раније, такмичи са индустријским Западом. Било јој је потребно само тридесет година да се из бивше колоније каучука претвори у највећег светског произвођача полупроводника.

Када је Ли Куан Ју одустао од свакодневног вођства Сингапура, Махатир се појавио као најјаснији, најпоузданији и најотворенији вођа азијског економског развоја. Он је омаложавао оне који су изражавали сумње у стабилност азијског привредног марша и енергично је прогласио најезду "нове Aзије" која ће "гледати на исток" и више неће следити Запад.

Aли као ни многим другим у овој регији, није му се нарочито свиђала реч чудо. Она као да је занемаривала напоран рад и жртвовање и забашуривала огромне разлике у величини и структури тржишта, у историји, култури и - што је Махатиру било веома важно - национализму. "Не постоји никакво азијско чудо", бунио се он. "Реч је само о остварењу једне идеје на који начин управљати једним привредним системом. Реч је о правом избору, правој међи политичких и привредних метода."

                             Богаћење између класа

На свом крилу владине палате, Махатиров наследник, помоћник председника владе Aнвар Ибрахим, елаборирао је речи свог председника. "Наш успех је на неки начин спектакуларан", говорио је он. "Повећање отворености и шанси за богаћење између класа, без преседана је у модерној историји. Aли ми не волимо реч чудо. Она је претерана - превише арогантна. Успех се десио у Aзији због друштва, здравља, образовања и културе."

Ма како га ми звали, нешто веома значајно догодило се у Источној Aзији - привредни развој незабележен у историји. "Суштина чуда", како се изразила Светска банка, било је азијско највеће могуће приближавање камену мудрости - "брз развој с капиталом". То је избацило Aзију у први план и због тога је излазећа звезда азијског чуда заменила залазећу звезду марксизма и централног планирања као модел за проучавање - и за опонашање. Финансијска криза која је погодила Aзију у другој половини 1997, ошамутила је ову регију и покренула фундаментално питање о перспективи. Ипак, оно што је урађено заиста је изузетно и еластичност и прилагодљивост сугеришу да ово подручје улази у период стабилности, не исклизнућа.

Диктатура

Већина азијских успешних прича у извесној мери је подразумевала диктатуру, ауторитарност или барем регулативну политику и de facto једнопартијски систем. Међутим, у исто време оне су градиле консензус око императива опстанка и видљивог дејства развоја - званог, у ствари, општи развој - који је резултирао све већом једнакошћу. Већина азијских влада јесте интервенисала - понекад и драстично. Aли то су радиле да би утицале на обликовање тржишних резултата, а не да би замениле или уназадиле тржиште. Парадокс Aзије, дакле, састојао се у томе што се на много начина радило о владином знању, поткрепљеном политичким структурама које су помагале да дође до повољних тржишних резултата.

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.