Istok je kulturna mješavina naroda

KOMANDNI VISOVI (Azijska najezda) (7)

U centru Kuala Lumpura, KL, kako ga zovu u Aziji, vidjela se cela šuma kranova i građevinske opreme. Na ulicama je mladost - Malajci, Kinezi, Indijci... Uspjeh se desio u Aziji zbog društva, zdravlja, obrazovanja i kulture.

Azija izbačena u prvi plan i zbog toga je izlazeća zvijezda azijskog čuda zamijenila zalazeću zvijezdu marksizma

Da li zaista postoji istočnoazijsko privredno čudo? Premijer Malezije, Mahatir Mohamed ima o tome merodavan stav. Uostalom, od sredine osamdesetih godina zemlja u kojoj on predsedava imala je prosečan godišnji rast privrede od 6 odsto. Na dan kada je trebalo da o tome razgovara dočekao je svoje goste u kancelariji u Kuala Lumpuru, pomalo ukočeno, iza ogromnog novog stola od tikovine.

Predsednik vlade bio je jednostavno obučen u tradicionalne malezijske haljine. Isto tako, u nivou grudi držao je pločicu na kojoj je pisalo MAHATIR. Svi njegovi pomoćnici imali su svoje pločice.

Mahatir je svakako bio dobro povezan; na posebno stolu sa strane nalazila su se četiri ekrana, koji su na mahove žmirkali. Prvi je bio za video konferencije; drugi je bio povezan na Internet; treći je preuzimao vesti sa Rojtersa; a četvrti je na svaki sat izbacivao informacije o tome šta se dešava širom Malezije. S leve strane, na simsu prozora, bile su izložene makete aviona koji se proizvode u Maleziji.

Mapolju, u centru Kuala Lumpura - KL, kako ga zovu u Aziji - videla se cela šuma kranova i građevinske opreme. Na ulicama je mladost - Malajci, Kinezi, Indijci - obučena u farmerke i majice motociklima špartala kroz mnoštvo japanskih kola, mercedesa i sveprisutnih protona, malezijskih nacionalnih kola.

Takmičenje sa Zapadom

Kulturna mešavina se posebno ogledala u oštrom kontrastu žena u mini suknjama i visokim potpeticama i žena umotanih od glave do pete u čednu, islamsku odeću. Poslovne kule bliznakinje, zaprepašćujuće visoke, stremile su visoko prema nebu. Vlasništvo državne naftne kompanije Petronas, one su najviše poslovne zgrade na svetu, više od Svetskog trgovinskog centra u Njujorku i tornja Sirs u Čikagu.

One su i izuzetan arhitektonski simbol azijskog privrednog razvoja koji je toliko stabilan i toliko dramatičan da ga je čak i Svetska banka nazvala čudom: Zahvativši Maleziju, u zamahu prema jugoistoku ove regije, ovo čudo je preobrazilo nekadašnju poljoprivrednu ekonomiju. "Bilo je to 1960", govorio je Mahatir, "kada smo uspeli da dostignemo prihod po glavi stanovnika koji se ostvaruje na Haitiju" - najsriromašnoj državi zapadne hemisfere. Krajem devedesetih godina Malezija predstavlja tehnološki razvijeno društvo koje ima ambicija da se do 2020, ako ne i ranije, takmiči sa industrijskim Zapadom. Bilo joj je potrebno samo trideset godina da se iz bivše kolonije kaučuka pretvori u najvećeg svetskog proizvođača poluprovodnika.

Kada je Li Kuan Ju odustao od svakodnevnog vođstva Singapura, Mahatir se pojavio kao najjasniji, najpouzdaniji i najotvoreniji vođa azijskog ekonomskog razvoja. On je omaložavao one koji su izražavali sumnje u stabilnost azijskog privrednog marša i energično je proglasio najezdu "nove Azije" koja će "gledati na istok" i više neće slediti Zapad.

Ali kao ni mnogim drugim u ovoj regiji, nije mu se naročito sviđala reč čudo. Ona kao da je zanemarivala naporan rad i žrtvovanje i zabašurivala ogromne razlike u veličini i strukturi tržišta, u istoriji, kulturi i - što je Mahatiru bilo veoma važno - nacionalizmu. "Ne postoji nikakvo azijsko čudo", bunio se on. "Reč je samo o ostvarenju jedne ideje na koji način upravljati jednim privrednim sistemom. Reč je o pravom izboru, pravoj međi političkih i privrednih metoda."

                             Bogaćenje između klasa

Na svom krilu vladine palate, Mahatirov naslednik, pomoćnik predsednika vlade Anvar Ibrahim, elaborirao je reči svog predsednika. "Naš uspeh je na neki način spektakularan", govorio je on. "Povećanje otvorenosti i šansi za bogaćenje između klasa, bez presedana je u modernoj istoriji. Ali mi ne volimo reč čudo. Ona je preterana - previše arogantna. Uspeh se desio u Aziji zbog društva, zdravlja, obrazovanja i kulture."

Ma kako ga mi zvali, nešto veoma značajno dogodilo se u Istočnoj Aziji - privredni razvoj nezabeležen u istoriji. "Suština čuda", kako se izrazila Svetska banka, bilo je azijsko najveće moguće približavanje kamenu mudrosti - "brz razvoj s kapitalom". To je izbacilo Aziju u prvi plan i zbog toga je izlazeća zvezda azijskog čuda zamenila zalazeću zvezdu marksizma i centralnog planiranja kao model za proučavanje - i za oponašanje. Finansijska kriza koja je pogodila Aziju u drugoj polovini 1997, ošamutila je ovu regiju i pokrenula fundamentalno pitanje o perspektivi. Ipak, ono što je urađeno zaista je izuzetno i elastičnost i prilagodljivost sugerišu da ovo područje ulazi u period stabilnosti, ne iskliznuća.

Diktatura

Većina azijskih uspešnih priča u izvesnoj meri je podrazumevala diktaturu, autoritarnost ili barem regulativnu politiku i de facto jednopartijski sistem. Međutim, u isto vreme one su gradile konsenzus oko imperativa opstanka i vidljivog dejstva razvoja - zvanog, u stvari, opšti razvoj - koji je rezultirao sve većom jednakošću. Većina azijskih vlada jeste intervenisala - ponekad i drastično. Ali to su radile da bi uticale na oblikovanje tržišnih rezultata, a ne da bi zamenile ili unazadile tržište. Paradoks Azije, dakle, sastojao se u tome što se na mnogo načina radilo o vladinom znanju, potkrepljenom političkim strukturama koje su pomagale da dođe do povoljnih tržišnih rezultata.

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.