Исламска Република одбацује национализам

Од Босне до Косова - Реисламизација Балкана (историјска позадина) VII дио

У оквиру дјела "Хришћанство и Јудизам", проглас одређује будуће односе предоченог новог исламског поретка према ове двије вјере, које аутор сматра за "двије најистакнутије религије" ван области Ислама". Идеја национализма, било које врсте, у потпуности је одбачена у корист Исламске Републике, која сама може да одговори изазовима модерног свијета

Узор за ново исламско уређење које проглас ставља на пиједестал је Пакистан, муслиманска држава која, упркос својим бројним недостацима, остаје Изетбеговићева "велика нада." A крајњи циљ је јединство муслиманског народа и у међувремену би свака муслиманска земља требало да се побрине за све остало: Египат би требало да се постара за Муслимане у Етиопији и Кашмиру, и на основу закључка, Муслиманима Босне и Балкана би требало да се бави остатак исламског света. Чињеница да осећања благонаклоности према потлаченој муслиманској браћи нису свугде претворена у деловање, кривица је западно-образованих Муслимана који су заменили национализам Пан-исламизмом.

У оквиру дела "Хришћанство и Јудизам", проглас одређује будуће односе предоченог новог исламског поретка према ове две вере, које аутор сматра за "две најистакнутије религије" и "најважније системе и учења ван области Ислама". Поред тога, аутор прави разлику између Христа и Цркве.

Упозорење Јеврејима

Први је, говори он, у складу са учењима Курана, део божанског откровења, док је друго, као утеловљено у Инквизицији, гнусно његовом срцу. У исто време, ипак, као што је и нормативни исламски обичај, он оптужује Хришћанство за "извртање одређених аспеката" божанске поруке док Цркву оптужује за нетолеранцију. Слично, он прави разлику између Јевреја и њиховог националног покрета - Ционизма, идеализујући времена када су они живели под Исламом, али у потпуности одбацујући њихове тежње за независношћу и националношћу.

Стога, све док су Јевреји покорни и док остају у свом положају зима у оквиру муслиманске државе коју он предочава, све је добро, али да се усуде да прогласе независност и да устану против исламског света, то је неопростиво. Он тврди да Јерусалим није само палестински град, већ пре свега муслимански, те стога упозорава Јевреје, који су "сами створили" сукоб са арапским режимима (а не са арапским или муслиманским народом), да би продужени рат водили Муслимани против њих, све док не ослободе "сваки педаљ поробљене земље". Он прети да би "било какве замене или компромиси који би могли да доведу у питање ова елементарна права за нашу браћу у Палестини били издаја која би могла да уништи чак и сам систем моралних вредности који подупире наш свет.

У суштини, ова страствена Изетбеговићева порука, заснована на Курану и буђењу Ислама, обраћа се светској заједници свих Муслимана, и тежи успостављању једног исламског светског поретка заснованог на правилима Курана. Идеја национализма, било које врсте, у потпуности је одбачена у корист Исламске Републике, која сама може да одговори изазовима модерног света и да врати Исламу стару славу и надмоћ. Попут платформе Хамаса и других фундаменталиста, текст Курана, радије него коментари муслиманског установљења, обезбеђује објашњење за културну, социјалну и политичку револуцију коју аутор предлаже да се предузме.

Искуства из Србије

Док је у Србији 1998. и 1999, када сам упознао академике, политичаре опозиције и новинаре који нису изражавали много симпатије према својој власти, али су у исто време били забринути за буђење Ислама на Балкану, дато ми је више детаља о Изетбеговићу и његовим исламистичким активностима. Речено ми је да је одмах након Другог светског рата, у пролеће 1946, као члан "Младих Муслимана", он, заједно са Омером Бехменом (каснијим потпредседником странке СДA) и Др Шаћирбајем (оцем Мухамеда Шаћирбаја, амбасадора Босне у УН), оформио један илегални часопис - Муџахедин, у ком је објављена следећа песма:

Земља се пролама, планине се тресу

Наш ратни поклич одјекује земљом

Држите главе високо, људи млади и стари,

У светом џихаду је наше спасење.

Дошло је време, напред браћо

Напред браћо, напред јунаци

У Џихад, у Џихад нас шаљите.

Поносно лепрша зелена застава,

Затворите редове испод њих у колоне попут челика,

Нека нас братство Ислама води,

Презримо смрт и пођимо у бој.

Дошло је време, напред браћо...

Са нашим ратним покличем "Aлах Aкбар"

Нека струли старо и нека пропадне свет

На радост и спасење човечанства

Храбро, јунаци, пођимо у бој!

Дошло је време, напред браћо...

Муџахедини

Цитати из Свете књиге које налазимо у Декларацији свједоче о хегемонији Курана у мисли и плановима аутора. Документ ствара утисак божански вођеног програма о ком не треба расправљати или га разматрати. Завјет који се провлачи кроз ову декларацију, да би ислам поново освојио свој народ, мирно ако је могуће, силом ако је неопходно, могао би да баци одређено свјетло (или прије таму), на неке од догађаја који су се одиграли у Босни 90-их, укључујући Иранце и друге муџахедине који су учествовали у биткама, са изгледом да се убрзо десе и на Косову, на прелазу миленијума.

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.