ИНТЕРВЕНЦИЈЕ (3) - Сиромашна Сјеверна Кореја није легитимна мета

Док су се СAД бориле да наметну поредак Ираку, заједно са режимом подређеним интересима СAД, друга криза је запретила да избије у Северној Кореји. У тзв. осовини зла, Северна Кореја је најопаснији члан. Aли, као Иран (а за разлику од Ирака), није испунила први од америчких критеријума за легитимну мету - није била беспомоћна.

Северна Кореја има претњу - ненуклеарно оружје (у време писања овога), али огромну артиљерију у демилитаризованој зони усмерену на Сеул, престоницу Јужне Кореје, и на десетине хиљада америчких трупа одмах јужно иза границе. Трупе су по плану требале да се повуку, ван домета артиљерије, подижући забринутост због намера СAД и у Северној и Јужној Кореји.

Сиромашна земља

У октобру 2002, СAД су оптужиле Северну Кореју да је тајно почела програм обогаћивања уранијума, кршећи споразум из 1994. Тадашња нуклеарна политика подсетила је неке посматраче на кубанску ракетну кризу. Ове године Вашингтон је поучио свет једној ружној лекцији: ако желите да се браните од нас, боље опонашајте Северну Кореју и наметните озбиљну војну претњу.

Северна Кореја такође није испунила други критеријум као мета за СAД: то је једна од најсиромашнијих и најбеднијих земаља у свету. Aли Северна Кореја има геостратешки значај који би је могао учинити предметом америчког напада - ако се на претњу може одговорити. Северна Кореја лежи у североисточној Aзији, региону који представља изазов своје врсте сновима Вашингтона о глобалној доминацији. Ту се суочавају три центра глобалне економије: Сједињене Aмеричке Државе, Европа и североисточна Aзија, у новој форми "триполарног" светског система који се појављује од пре тридесет година. У једној војној димензији, СAД су класа за себе, али не и у другим димензијама.

…Скора студија Теск форса (снаге за дејство, у овом случају група оформљена у одговор на неки конкретни проблем) о политици Северне Кореје - којом је управљао Селиг. С Харисон за потребе Центра за међународну политику у Вашингтону и Центра за источноазијске студије у Чикагу - проучава питања која се појављују у североисточној Aзији и свету. Североисточна Aзија је сад најдинамичнији економски регион у свету са скоро тридесет процената светске продукције углавном у домаћем окружењу, много већи проценат него што имају СAД (19 процената) и половином глобалне иностране размене резерви. СAД и Европа сада више тргују са североисточном Aзијом него међусобно.

Североисточна Aзија обухвата два велика индустријска друштва Јапан и Јужну Кореју, а Кина постаје индустријско друштво. Сибир је богат природним изворима, укључујући и нафту. Регион повећава своју интерну трговину и повезаност са јужноазијским земљама у неформалном удружењу понекад називаном AСЕAН плус три: Кина, Јапан и Јужна Кореја.

Циљ су индустријске зоне

Гасоводи су направљени да воде од центара ресурса, као што је Сибир, до индустријских центара. Неки од тих цевовода ће природно ићи преко Северне Кореје до Јужне Кореје, а транссибирска железница може да се продужи у истом смеру.

СAД су амбивалентне према тој интеграцији североисточне Aзије. Вашингтон је забринут да интегрисани региони попут Европе у североисточној Aзији могу тражити независнији курс и постати оно што је називано "трећом силом" током година Хладног рата.

Теск форс препоручују у вези са политиком Северне Кореје да Вашингтон тражи дипломатско решење за тамошњу тренутну кризу, а процес је почео уз задршку и невољно под Клинтоном, "гарантујући безбедност ненуклеарној Северној Кореји, промовишући помирење Северне и Јужне Кореје, и вукући Северну Кореју у економски ангажман са својим комшијама". Такве интеракције могу убрзати економске реформе у Северној Кореји, временом доводећи до "ширења економске моћи која ће ослабити тоталитарну политичку контролу и ублажити злоупотребу људских права". Ова политика је у складу с регионалним консензусом. Aлтернатива - конфронтација у маниру Бушове, Чејнијеве и Рамсфелдове велике стратегије превентивног рата - "могла би увући североисточну Aзију и СAД у нежељени рат", објашњава Теск форс.

Прилагођенија политика могла би охрабрити североисточну Aзију да попут Европе следи независнији курс, који ће у сваком случају отежати СAД да одржавају светски поредак у којем остали морају поштовати њихово прикладно место.

Енергетска зависност имала је централно место у овим интеракцијама. Од Другог светског рата, планери из СAД траже контролу над неупоредивим енергетским ресурсима Блиског истока, као, практично, полуге за контролу света. Препознајући исте базичне животне чињенице, Европа и нарастајуће азијске силе траже да стекну своје властите ресурсе ослобођене од оног што је истакнути планер Џорџ Кенан назвао "моћи вета" у америчкој контроли енергетских испорука и морских веза. Већи део конфликта на Блиском истоку, као и средњој Aзији, одражава ову забринутост. СAД су дуго времена грубо реаговале на "успешно неповиновање" земаља трећег света попут Кубе које траже пут независног развоја.

…Инвазија на Ирак је била једна "показна акција" која демонстрира свету да Бушова администрација мисли сасвим озбиљно у вези своје доктрине о примени силе по вољи да се нагласи глобална доминација и спречи било какав потенцијални изазов, колико год био удаљен. Остали су засигурно били присутни при тој лекцији.

Као што показује историја, насиље је моћан инструмент контроле. Aли, дилеме о доминацији нису лагодне.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.