INTERVENCIJE (3) - Siromašna Sjeverna Koreja nije legitimna meta

Dok su se SAD borile da nametnu poredak Iraku, zajedno sa režimom podređenim interesima SAD, druga kriza je zapretila da izbije u Severnoj Koreji. U tzv. osovini zla, Severna Koreja je najopasniji član. Ali, kao Iran (a za razliku od Iraka), nije ispunila prvi od američkih kriterijuma za legitimnu metu - nije bila bespomoćna.

Severna Koreja ima pretnju - nenuklearno oružje (u vreme pisanja ovoga), ali ogromnu artiljeriju u demilitarizovanoj zoni usmerenu na Seul, prestonicu Južne Koreje, i na desetine hiljada američkih trupa odmah južno iza granice. Trupe su po planu trebale da se povuku, van dometa artiljerije, podižući zabrinutost zbog namera SAD i u Severnoj i Južnoj Koreji.

Siromašna zemlja

U oktobru 2002, SAD su optužile Severnu Koreju da je tajno počela program obogaćivanja uranijuma, kršeći sporazum iz 1994. Tadašnja nuklearna politika podsetila je neke posmatrače na kubansku raketnu krizu. Ove godine Vašington je poučio svet jednoj ružnoj lekciji: ako želite da se branite od nas, bolje oponašajte Severnu Koreju i nametnite ozbiljnu vojnu pretnju.

Severna Koreja takođe nije ispunila drugi kriterijum kao meta za SAD: to je jedna od najsiromašnijih i najbednijih zemalja u svetu. Ali Severna Koreja ima geostrateški značaj koji bi je mogao učiniti predmetom američkog napada - ako se na pretnju može odgovoriti. Severna Koreja leži u severoistočnoj Aziji, regionu koji predstavlja izazov svoje vrste snovima Vašingtona o globalnoj dominaciji. Tu se suočavaju tri centra globalne ekonomije: Sjedinjene Američke Države, Evropa i severoistočna Azija, u novoj formi "tripolarnog" svetskog sistema koji se pojavljuje od pre trideset godina. U jednoj vojnoj dimenziji, SAD su klasa za sebe, ali ne i u drugim dimenzijama.

…Skora studija Tesk forsa (snage za dejstvo, u ovom slučaju grupa oformljena u odgovor na neki konkretni problem) o politici Severne Koreje - kojom je upravljao Selig. S Harison za potrebe Centra za međunarodnu politiku u Vašingtonu i Centra za istočnoazijske studije u Čikagu - proučava pitanja koja se pojavljuju u severoistočnoj Aziji i svetu. Severoistočna Azija je sad najdinamičniji ekonomski region u svetu sa skoro trideset procenata svetske produkcije uglavnom u domaćem okruženju, mnogo veći procenat nego što imaju SAD (19 procenata) i polovinom globalne inostrane razmene rezervi. SAD i Evropa sada više trguju sa severoistočnom Azijom nego međusobno.

Severoistočna Azija obuhvata dva velika industrijska društva Japan i Južnu Koreju, a Kina postaje industrijsko društvo. Sibir je bogat prirodnim izvorima, uključujući i naftu. Region povećava svoju internu trgovinu i povezanost sa južnoazijskim zemljama u neformalnom udruženju ponekad nazivanom ASEAN plus tri: Kina, Japan i Južna Koreja.

Cilj su industrijske zone

Gasovodi su napravljeni da vode od centara resursa, kao što je Sibir, do industrijskih centara. Neki od tih cevovoda će prirodno ići preko Severne Koreje do Južne Koreje, a transsibirska železnica može da se produži u istom smeru.

SAD su ambivalentne prema toj integraciji severoistočne Azije. Vašington je zabrinut da integrisani regioni poput Evrope u severoistočnoj Aziji mogu tražiti nezavisniji kurs i postati ono što je nazivano "trećom silom" tokom godina Hladnog rata.

Tesk fors preporučuju u vezi sa politikom Severne Koreje da Vašington traži diplomatsko rešenje za tamošnju trenutnu krizu, a proces je počeo uz zadršku i nevoljno pod Klintonom, "garantujući bezbednost nenuklearnoj Severnoj Koreji, promovišući pomirenje Severne i Južne Koreje, i vukući Severnu Koreju u ekonomski angažman sa svojim komšijama". Takve interakcije mogu ubrzati ekonomske reforme u Severnoj Koreji, vremenom dovodeći do "širenja ekonomske moći koja će oslabiti totalitarnu političku kontrolu i ublažiti zloupotrebu ljudskih prava". Ova politika je u skladu s regionalnim konsenzusom. Alternativa - konfrontacija u maniru Bušove, Čejnijeve i Ramsfeldove velike strategije preventivnog rata - "mogla bi uvući severoistočnu Aziju i SAD u neželjeni rat", objašnjava Tesk fors.

Prilagođenija politika mogla bi ohrabriti severoistočnu Aziju da poput Evrope sledi nezavisniji kurs, koji će u svakom slučaju otežati SAD da održavaju svetski poredak u kojem ostali moraju poštovati njihovo prikladno mesto.

Energetska zavisnost imala je centralno mesto u ovim interakcijama. Od Drugog svetskog rata, planeri iz SAD traže kontrolu nad neuporedivim energetskim resursima Bliskog istoka, kao, praktično, poluge za kontrolu sveta. Prepoznajući iste bazične životne činjenice, Evropa i narastajuće azijske sile traže da steknu svoje vlastite resurse oslobođene od onog što je istaknuti planer Džordž Kenan nazvao "moći veta" u američkoj kontroli energetskih isporuka i morskih veza. Veći deo konflikta na Bliskom istoku, kao i srednjoj Aziji, odražava ovu zabrinutost. SAD su dugo vremena grubo reagovale na "uspešno nepovinovanje" zemalja trećeg sveta poput Kube koje traže put nezavisnog razvoja.

…Invazija na Irak je bila jedna "pokazna akcija" koja demonstrira svetu da Bušova administracija misli sasvim ozbiljno u vezi svoje doktrine o primeni sile po volji da se naglasi globalna dominacija i spreči bilo kakav potencijalni izazov, koliko god bio udaljen. Ostali su zasigurno bili prisutni pri toj lekciji.

Kao što pokazuje istorija, nasilje je moćan instrument kontrole. Ali, dileme o dominaciji nisu lagodne.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.