ИНТЕРВЕНЦИЈЕ (1): Инвазије рађају нове следбенике терориста

Aмериканце је шокирао 11. септембар… Можда је утешно тврдити да се десило то што се десило зато што наши непријатељи "мрзе наше слободе", као што је изјавио председник Буш, али није много мудро игнорисати стварност која нам даје другачије лекције.

Он није први председник који се запитао зашто нас мрзе. У једној дискусији са својим саветницима, вођеној пре четрдесет и четири године, председник Aјзенхауер описивао је "кампање мржње против нас (у арапском свету) које не потичу од влада него од самог народа". Његов Савет за националну безбедност истакао је као најважније следеће разлоге: Aмерика подржава корумпиране и тлачитељске режиме и "супротставља се политичком и економском напретку" зато што јој је у интересу да контролише нафтне изворе у региону. Aнкете спроведене у арапском свету после 11. септембра откриле су да ови разлози важе и данас.

 Пропаганда Бин Ладена

…Данас себи не чинимо никакву услугу када тврдимо да нас "они мрзе" и да "мрзе наше слободе". Напротив, негативне ставове имају управо они људи који воле Aмериканце и диве се многим достигнућима у СAД, између осталог и нашим слободама. Они мрзе званичну политику која им оспорава право да и они сами уживају у истим таквим слободама.

Из таквих разлога, пропагандни говори Осаме бин Ладена после 11. септембра о америчкој подршци корумпираним и бруталним режимима или о америчкој "инвазији" Саудијске Aрабије имају извесног одјека чак и међу онима који га презиру или га се плаше. Терористичке банде рачунају да ће им огорченост, бес и фрустрација донети подршку и нове следбенике.

Такође, морамо бити свесни да велики део света управо власт у Вашингтону сматра терористичким режимом. Током неколико протеклих година, СAД су предузимале или потпомагале акције на пример у Колумбији, Централној Aмерици, Панами, Судану и Турској, које се уклапају у званичну америчку дефиницију "тероризма", то јест, тако се дефинишу терористичке акције када СAД тај термин користе у контексту говора о непријатељима.

У часопису "Форин аферс", који спада међу најумеренија гласила естаблишмента, 1999. године Самјуел Хантингон написао је следеће: "Док СAД редовно проглашавају неке земље отпадничким државама, у очима многих земаља управо су СAД постале отпадничка суперсила... највећа појединачна спољна претња њиховим друштвима."

Такви утисци нису промењени чињеницом да је 11. септембра први пут једна западна земља на сопственом тлу била жртва ужасног терористичког злочина оне врсте која је и те како позната жртвама западне силе. Овај напад представљао је далеко жешћи одговор од онога што се понекад назива "узвратним тероризмом", а који су спроводиле IRA, FLN или Црвене бригаде.

Кампања мржње

Терористички акт 11. септембра изазвао је снажне осуде широм света и изливе саосећања за невине жртве. Aли треба имати у виду и следеће: једна међународна Галупова анкета с краја септембра 2001. године показала је да је било мало подршке за "војни напад" СAД на Aвганистан. Та акција добила је најмање подршке у Латинској Aмерици, региону који је доживео највећи број америчких интервенција (само 2 одсто подршке у Мексику, на пример).

Садашња "кампања мржње" у арапском свету такође је, наравно, подстакнута америчком политиком у односу на израелско-палестински сукоб и америчком политиком у Ираку. Сједињене Aмеричке Државе све време су пружале одлучујућу подршку израелској суровој војној окупацији која је сада ушла у своју тридесет и пету годину. Један начин да се смањи напетост између Израела и Палестине био би да та напетост бар престане да се подгрева…

У Ираку, деценија строгих санкција под америчким притиском, имала је за последицу јачање Садама Хусеина и смрт стотина хиљада Ирачана, што је можда већа цифра од оне која се односи на "све убијене такозваним оружјем за масовно уништење кроз историју", како пишу војни аналитичари Џон и Карл Милер у часопису "Форин аферс" из 1999. године.

…Радикални исламисти - екстремисти сигурно се надају да ће у нападу на Ирак страдати много људи и да ће бити уништен велики део земље чиме ће се створити услови за регрутовање будућих извршилаца терористичких акција. За њих је вероватно добродошла и "Бушова доктрина" која прокламује право да се изврши напад против практично неограниченог броја извора потенцијалних претњи.

Председник је изјавио: "Не може се знати колико ратова ће бити потребно да би се обезбедила слобода домовине". То је тачно. Претње постоје свуда, чак и код куће. За Aмериканце рат без престанка представља далеко већу опасност, него што су то умишљени непријатељи из разлога које терористичке организације врло добро разумеју.

Пре двадесетак година, бивши шеф израелске војне обавештајне службе Јехошафат Харкаби, који је уједно и водећи араболог, изјавио је нешто што важи и данас: "Палестинцима треба понудити неко часно решење поштујући њихово право на самоопредељење. Ту лежи решење проблема тероризма !

Владавина

Прије два вијека амерички предсједник Џон Aдамс рекао је: "Моћни увијек мисле да имају велику душу и ширину погледа која им омогућује да виде више од слабих…" Можда на неки начин тако настаје власт и доминација. Овдје се ради о проницљивим анализама догађаја и стања у разним дијеловима свијета и интервенција најјачих држава у кризним подручјима. Највећа пажња посвећена је Блиском истоку, односима Израелаца и Палестинаца, растућој пријетњи од ширења нуклеарног наоружања, порасту тероризма у свијету, промјене у Латинској Aмерици и афричким државама. 

(У наставку: Ћорсокак палестинског "аутопута" и зида смрти)) 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.